Bez daha

#20

·Šetali smo i ćutali, ubrzo je Aco prekinuo tišinu.
A:Hoćeš da idemo na piće?
Ja:Može.
·Seli smo u kafić,naručili smo toplu čokoladu.
A:I šta dalje?
Ja:Pa...nastavljam dalje, mislim šta ću..moram.
A:Ako ti bilo šta zatreba, znaš da ću ti uvek pomoći.
Ja:Hvala ti!
A:Ma ništa!Ne lupaj!
·Kada smo završili sa pićem, krenuli smo natrag.
Ja:Uf,kako je hladno!
A:Hladno ti?Hoćeš moju jaknu?
Ja:Mm?Ma ne ne,sad ćemo kući..
A:Uzmi bre!
·Skinuo je jaknu i ogrnuo je oko mene.Ostao je u nekom duksu.
Ja:Pa tebi je sad hladno!
A:Ćuti!Bolje ti da se ne prehladiš nego ja!Sad treba da se paziš,da više brineš o sebi...
Ja:Joj molim te...
A:Šta?Tako je,ne možeš pobeći od istine.I sama si rekla da nastavljaš dalje.
Ja:Pa znam ali..ne osećam se tako..Posle svega..
·Krenule su mi suze,Aco mi je prišao i zagrlio me.
A:Neću više to da čujem! Rekao sam ti da sam uz tebe!A i lakše ti je kada su ljudi uz tebe zar ne?!Sutra možemo na Zlatibor.Pošto si rekla da ti je lakše i lepše tamo.
Ja:Pa jeste,ali odvlačim tebe od svega..imaš ti svoje brige....život ovde.
A:Sto puta mi je lepše sa tobom.Bar nešto korisno radim..
·Ušli smo u kuću,uključila sam tv i našla neki film.
A:Šta je to?
Ja:Ne znam,neki film,sad počinje.Ostani da gledamo zajedno,ionako Dijana nije tu..da ne budem sama.
A:Važi.
·Bila sam mnogo umorna da sam zaspala na Acovom ramenu.
·Budim se,Aco spava, pogledam na sat 8:20, vraćam se u krevet.Nisam mogla da spavam,pa sam samo ležala i razmišljala o svemu..Pritom se i Aco budi.
A:Ne možeš da spavaš?
Ja:Mhm
·Privukao me je uz sebe,bilo mi je baš toplo i lepo,da sam zaspala.
~Par sati kasnije~
·Aco gleda tv i čeka me da spakujem stvari,idemo na Zlatibor.
Ja:Moramo ići u kupovinu!
A:Važi.
·Spakovala sam stvari, stavili smo ih u kola i krenuli.
Otišli smo do marketa,kupili
neke namirnice i uputili se ka Zlatiboru.
·
·Nakon duge vožnje smo konačno stigli.Izlazim sa kesama i trčim ka kući,Aco je otključava i odlazi po drva.
Krenula sam u kuhinju da rasporedim namirnice.
Ja:Jesi li gladan?Da napravim nešto?
A:Ne moraš još,sedi malo odmori.
·Sela sam blizu kamina i uzela knjigu iz torbe.Ubrzo se kuća ugrejala,pa sam otišla u kuhinju da nešto spremim.
A:Treba li ti neka pomoć?
Ja:Možeš li da mi isečeš to?
A:Mogu.
·Spremali smo zajedno,a onda seli da jedemo.
Ja:Mmmm!
A:Mnogo je dobro!
Ja:Daa!To zato što si mi ti pomagao.
·Namignula sam mu,pa smo se oboje nasmejali.
Ja:Moramo sutra otići do Lile i Milenka.
A:E da!Vidiš dobro je da si me podsetila,treba nešto da im odnesem.
Ja:Joj jedu mi se palačinci!
A:Mogli smo otići negde kasnije a?
Ja:Možeee!!
·
·Otišla sam u sobu da se obučem,idemo na palačinke!!Obukla sam belu majicu i braon dzemper.
A:Jesi li spremna?
Ja:Mhm
·Obukla sam kaput i stavila crveni šal.
A:Sad si se dobro obukla!
Ja:Normalno!
·Malo su pomogle i njegove reči i podrška.Kada mi je to palo na pamet,ruku sam stavila na stomak i nasmešila se.
Ja:Jel idemo u isti restoran kao i pre?
A:Ne,sad te vodim u neki drugi.
Ja:Kako se zove?
A:Feniks.
Ja:Moramo nešto kupiti Lili,da ne idemo praznih ruku.Pozvali su nas na ručak sutra.
A:Kupićemo.
Ja:Koliko još ima?
A:Evo stižemo.
·Parkirao se,pa sam izašla iz kola.Seli smo i naručili.
Ja:Mmm joj kako su dobri!
A:Drago mi je da ti se svidja.A i jeli su ti se.
·Oboje smo se nasmejali.
A:Imaš malo krema tu.
·Pokazao je prstom na svoje usne,pošto nisam uspela da obrišem,on mi je pomogao.
Ja:Osećam se kao dete.
A:Uživaj!
·Nakon ogromne porcije palačinaka,krenuli smo natrag.Kada smo stigli kući, sela sam pored kamina i čitala knjigu.
·
A:Jelena?Jelena?!
Ja:M?
·Idi lezi,odmaraj,nemoj se kriviti tu bez veze.
A:Jelena?
~Jutro~
·Budim se u krevetu.Kako sam dospela ovde?
·Pogledala sam sebe,na meni se nalazila spavaćica.
Odmah sam ustala i otišla kod Aca u sobu.
Ja:Aco?
·Spava,ne mogu da ga probudim,dohvatila sam neki jastuk i udarila ga njime.
A:Šta radiš?!
Ja:Kako sam dospela u sobu?
A:Ja sam te preneo.
Ja: A otkud spavaćica na meni?
A:Ja sam ti je obukao.
· Šta?!On me obukao!Kako se usudio?!
Aco P.O.V
·Gledam je zbunjenu,sva je slatka.Misli da sam je ja obukao.Samo što me ne proguta očima!
J:Kako...kako si mogao?
Jelena P.O.V
A:Šalim se bre šta ti je?!Kada sam te spustio na krevet, probudila si se,zatim si počela da se presvlačiš,a ja sam izašao.
·Smejao se kao lud I rugao mi se.Bila sam ljuta,krenula sam u kuhinnju.Skuvala sam čaj I sela da ga popijem.