Bez daha

#18

·Šetali smo dugo kroz šumu I naišli na jednu kuću.Ispred nje je covek slagao drva.
A:Dobar dan!
Xxx:Aco sine!Dobar dan!
A:Ovo je jedan dedin prijatelj, Milenko.
Ja:Dobar dan!
M:Dobar dan!Je li ti to žena?
A:A ne ne..mi smo prijatelji.
·Nasmejano sam ga pogledala.
M:Aha!..Udjite na kafu, Lila je baš stavila meni I njoj.
·Ulazimo u kuću,porodične slike su na sve strane. Baš je prijatno ovde.Čini mi se da su vrlo fini ljudi.
L:Aco!
·Starija žena je prišla I zagrlila Aca.
L:A ovo mora da je tvoja supruga?Čula sam da si se oženio!
A:Nije,ovo je moja..drugarica.
·Zastao je kod tog "drugarica".Prošaputala sam:
Ja:Ženio si se?
A:Pričaću ti...
L:A pa lepo..sedite deco!
·Seli smo,nakon par minuta je Lila donela kafu.Dugo smo pričali,tačnije Aco I oni, ja sam slabo šta razumela.
·Mrak je počeo da pada.
Ja:Trebali bi da krenemo.
L:Ostanite na večeri! Insistiram!
A:Ostaćemo na večeri,zatim idemo.
Ja:Okej.
·Lila je spremila vrlo ukusan ručak!Nisam ovako slatko jela....odavno,moji nikad nisu tu.A sa njima sam se osećala kao član porodice.
Ispekla je krompire sa nekim sosom,na stolu je stajalo pečeno meso i vino.Sve izgleda vrlo ukusno!
Ja:Sve je divno!
L:Hvala ti!
Ja:Idemo li Aco?
A:Aha.
·Izašli smo iz kuće I krenuli natrag.Sneg je počeo da pada.
Ja:Fini ljudi..
A:Da!Oni su mi kao drugi otac I majka.
Ja:A reci mi ako nije tajna..ženio si se?
A:Jesam.
Ja:Stvarno?!
A:Da.
Ja:I šta se desilo?
A:Otišla je sa drugim..
Ja:Ozbiljno?
A:Da..
Ja:Izvini što ja ovako zapitkujem.
A:Ma ništa..
·Stigli smo,brzo odlazim u sobu da se presvučem.
Zatim silazim u dnevnu sobu I sedam na krevet.Gledali smo tv,bio je neki film..
~Jutro~
·Probudila sam se,nisam mogla da ustanem,jer mi je muka I osećala sam se napeto.Čula sam Aca kako kuća na vrata. Okrenula sam se I videla da nosi čaj.
Ja:Hvala ti.
A:Ma ništa.Trebalo bi da se pakujemo.
·Napravila sam tužnu facu, jer mi se ne ide,stvarno je lepo ovde.
Ja:A baš nam je lepo ovde.
A:Možemo I sledeći vikend doći..A I trebalo bi da ideš kod lekara.
Ja:Ma dobro sam,samo mala prehlada..
·Popila sam čaj i ustala kako bih se obukla.Aco je otišao da se pakuje.Izvadila sam odelo iz torbe i kada sam krenula ka krevetu,tako mi se zavrtelo u glavi da sam pala.
Aleksandar P.O.V
·Ostavio sam je u sobi da se presvuče i krenuo da se spakujem,čuo sam jak udarac,krenuo sam u sobu kod Jelene i zatekao je na podu.
A:Jelena!JELENAA!
·Otišao sam brzo u kuhinju, našao sam flašu sa rakijom.
Trčim brzo ka sobi i stavljam joj pod nos flašu.Otvara polako oči.
Ja:Šta ti se desilo?
J:Zavrtelo mi se u glavi i samo sam pala.
·Pomogao sam joj da ustane.
Ja:Sedi tu,pomoći ću ti da se spakuješ.
J:Ma neka ja ću!
Ja:Sedi tu!
Jelena P.O.V
·Poneo mi je stvari,stavio u gepek.Krenuli smo.
Naslonila sam se na sedište i zaspala.
~Par sati kasnije~
·Stigli smo u Beograd. Odvozio me je kući,ostavila sam stvari pa smo seli da pijemo kafu.
A:Hoćeš da te vozim kod lekara?
Ja:Ma dobro sam.
A:Ajde bre!
Ja:Uf!
·Seli smo u kola i krenuli.
D:Dobar dan.
Ja:Dobar dan.
D:Koji je vaš problem?
Ja:Osećam se iscrpljeno i imam mučnine ,čak mi se zavrtelo u glavi i pala sam.
D:Lezite ovde,uradićemo ultrazvuk.
Ja:Mhm.