Bez daha

#22

Ja:Filipe?
F:Moramo da razgovaramo.
Ja:O čemu ti I ja imamo da razgovaramo?
·Svi su ušli u kuću,Filip I ja smo ostali ispred.
F:Jelena!
Ja:Molim?
F:Shvatio sam da grešim,to je moje dete I ja treba da budem uz tebe..
Ja:Tek sad si to shvatio...
F:Jelena molim te!
Ja:Šta je?Ti si mene ostavio!
Ne možeš ni da zamisliš kako je meni bilo teško!Tad si mi bio najpotrebniji!
F:Izvini!
Ja:Šta imam ja od toga?Od tvog izvinjenja?
F:Pa znam..ali sad ću biti uz tebe!Tu sam sad!
·Krenule su mi suze.Ne mogu ja ovo.Zašto mi ovo radi?Ostavi me,ode..a onda se vrati i priča mi kako će biti uz mene?Kako ja da znam da će biti uz mene?Zašto se uopšte ovo baš meni dešava? Ne znam..šta da radim!Nemam snage više. Prvo sam jedva prihvatila ovu vezu,onda je tako lako odustao od svega,otišao je i nismo se ni čuli ni videli dve godine!Onda je ponovo došao i ponovo me ostavio..
Samu! I u drugom stanju. Jaoo Bože!Šta da radim da li da mu oprostim?!
F:Pruži mi još jednu šansu!
·Aaa šta da radiiim?!
Ja:Obećavaš da ćeš biti uz mene?
F:Da!
Ja:Sigurno?
F:DAA!!
·Prišao mi je i jako me zagrlio.Poljubili smo se.
Ja:Ajmo unutra,smrzoh se!
F:Ajde,što ne kažeš?!
·Ulazimo u kuću,osmesi na licima mojih roditelja,jer su primetili da smo se pomirili.
Iskreno..i ja sam srećna,ali i dalje pomalo osećam strah. Plašim se da me ponovo ne napusti.Aco mi je nešto bio čudan..
D:Sedite svi za sto!
Ja:Opaa šta si to spremala?
Mnogo dobro miriše!
·Kada smo večerali,Filip i ja smo otišli u sobu,a ostali su gledali tv.Legla sam na krevet,a Filip je legao do mene.
F:Kako si?
Ja:Dobro sam,juče mi nije bilo dobro..ali sam bolje sad.
Sutra treba da idem na pregled.
F:Ići ću i ja sa tobom!
Ja:Stvarno?
F:Da!
·Naslonila sam glavu na njegove grudi i zaspala.
~Jutro~
·Budim se,Filip je ustao. Odlazim u kuhinju i ugledam Filipa kako pije kafu.Na sebi je imao samo donji deo trenerke.Prišla sam mu i poljubila ga.
Ja:Idem da spremim doručak..
F:Mhm
·Kada smo doručkovali,otišla sam u sobu da se spremim.
F:Čekam te u kolima.
Ja:Važi.
·Izlazim iz kuće,Filip sedi u kolima.
F:Konačno!
Ja:Nisam se dugo spremala!
·Isplazila sam mu se.
·
·Završili smo sa pregledom,sve je uredu.Mnogo sam srećna što je Filip išao sa mnom!A i njemu je mnogo drago.Otišli smo u kafić,a potom krenuli kući.
~5 meseci kasnije~
·Stojim ispred ogledala i gledam stomak koji je dosta porastao.Dijana me non stop zeza,zato što dosta jedem.Filip je...tu.Možda je to za sada dovoljno.Danas se Ivana udaje.Treba da se spremam.
F:Šta radiš?
·Ušao je Filip,brzo sam spustila majicu,a on se smejao.
Ja:Ugojila sam se!!
F:Nisi mnogo.
·Rugao mi se i plazio.
Ja:Što si bezobrazan!
F:Šalim se.
Ja:Treba da se spremamo!
F:Ma polako..rano je još!
·Uhvatio me je oko struka i pribio uz sebe,zatim je ostavio nežan poljubac na mom vratu.
F:Volim te!
·Nasmejala sam se i poljubila ga.
F:Eej!
·Prstima je pridigao bradu.
F:Sada sam tu.Ovog puta ne idem nigde..
·U tom trenutku je Dijana uletela u sobu.
D:Šta da obučem?
Ja:I bre Dijana!Lako je tebi.
Šta ću ja?!Hm čuj nju?Kaže šta da obuče!A ima pun orman haljina!
D:Nemam!
Ja:Šta bre nemaš?Kreni za mnom!
·Otišla sam do njenog ormana izvukla sve haljine.
Ja:Biraj..
·Uzela je dugu zelenu haljinu i obukla je.Otišla sam u svoju sobu da se spremim.