Bez daha

#10

·Uuf! Ne ide mi se na fakultet
trebala sam lepo da pauziram godinu I tačka!
D:Jesi li spremna?
Ja:Evo minut!
D:Nikada te necu razumeti, juče si kukala kako ti se ne ide na fakultet,a sad se spremaš dva sata!
Ja:Pa šta ću,moram da ličim na nešto!
D:Hmm!
Ja:Ajde srce,krećemo!
·
·Posle predavanja smo krenule u kafić.
D:Ima li nešto novo?
Ništa mi nisi pričala za juče!
Ja:Ma šta ima tu da se priča, provozali smo se,malo pričali I eto..
D:Kad već nećeš da se čuješ sa Filipom,zašto ne bi bila sa Acom?
Ja:Ne mogu...Filip mi ne izlazi iz glave,ne znam na šta bi ličila ta veza ako ja mislim na drugog..
D:Pa dobro,to je tačno,ali možda zaboraviš Filipa.
Ja:To je I problem...ja.. ne želim da ga zaboravim, uostalom I da zaboravim na njega kao dečka,volela bih da opet budemo prijatelji.
D:Al si ti komplikovana!
Ja:Tako ti je srce sa mnom!
·Prevrnula je očima,na šta sam se ja nasmejala.
D:Ajmo da prošetamo!
Ja:Aha
·Ustale smo i krenule ka parku.
D:Zašto ga ponovo ne pozoveš?
Ja:Bez veze..glupo mi.
D:Što ti je glupo?
Ja:Njemu da je stalo,on bi zvao mene...
D:Sigurna sam da ima neko objašnjenje za onu devojku što ti se javila..
Ja:Ma ne znam...
D:Kako ti mene,smoriš tako sa tim komentarima i deprimiram se!Živni bre malo!Izadji negde!
Ja:Ja izlazim.
D:Voziš se na motoru sa dečkom kome se svidjaš!
Ja:Rekla sam mu da se ne nada,sad se samo družimo..
D:Vidi kako te gledaju oni tamo momci!
Ja:Ma nek gledaju,briga me!
D:Uf al si dosadna!
          ~Par meseci kasnije~
·Pošto nam je prazna kuća, Dijana,Lora,Ivana i ja pravimo Novogodišnju zabavu.Imam važne vesti! Dijana je upoznala Aca, zajedno su.Od Filipa ni traga ni glasa,a meni i dalje ne izlazi iz glave!Lora je upoznala jednog dečka na moru...sada tuguje za njim jer su daleko.Jedino smo Ivana i ja slobodne.
D:Sve je spremno!
I:Jelka je predivna!
L:Joj bre Ivana!Samo u jelku gledaš kao dete si!
I:Pa zar nije čarobna?
Ja:Jeste!Pusti Loru,znas da je nervozna...
I:Aham..
·Čulo se zvono Dijana je pojurila ka vratima gde je stajao Aco sa par drugova.
A:E ljubavi!
·Poljubio je Dijanu i krenuo ka meni.
A:Gde si mala?!
Ja:Ćao!
·Veoma čudno me pogledao i nastavio dalje.
·
·Na zabavi je super...ali sam ja i dalje na desetom mestu.
Zašto mi ovo radi?Zašto nije dosao u Beograd?
D:Jeko!
Ja:Molim?
D:Traži te neko.
·Ko je sad?Zabava je unutra,a ne ispred..Izašla sam ispred i ugledala dečka kako stoji ispred vrata,ali je okrenut ledjima.A onda je čuo škripanje praga na kome sam stajala i okrenuo se.
Ja:Fi...Filipe?
F:Jelena...
·Kada sam ga ugledala...uf taj neverovatan osecaj!Onda sam počela da se tresem,dugo smo se gledali,niko nije progovarao.
Ugledala sam onaj njegov prelepi osmeh i neki sjaj u očima. Nešto je prostrujilo mojim telom,sva sam se naježila,a onda sam krenula da ga zagrlim.
Ja:Gde si bio?Što se nisi javljao?Znaš kako si mi nedostajao?!
·Udarila sam ga pesnicom u rame.A on se nasmejao.
Ja:Ne šalim se! Stvarno ti kažem!
·Poljubila sam ga.
F:Ja...ja tebi nedostajao?
Ja:Daa!
·Ponovo sam ga poljubila,a on sav zbunjen ništa ne razume.
F:Kako to?
Ja:Joj bre Filipe!
·Nasmejao se.
Ja:Poljubi me!
·Besno sam mu rekla. Podigao je obrvu misleći da se ja šalim.
F:Ahha šta?
Ja:Poljubi me!
·Tako me je poljubio,da sam ostala bez daha i reči!
F:Jelena?
·Jedva sam progovorila.
Ja:Molim?
F:Ti se šališ malo sa mnom jel da?
Ja:NE!FILIPE JA TE VOLIM! I NISAM MOGLA DA TE IZBACIM IZ GLAVE!NON STOP SAM MISLILA NA TEBE,ČAK SAM I PLAKALA!
DA NIJE BILO DIJANE...
JEDNOM SAM TE ZVALA I JAVILA SE NEKA DEVOJKA I REKLA MI DA SE TUSIRAS...KO JE ONA UOPSTE ?