Bez daha

#28

Ja:Aco?
A:Jelena,ja..
Ja:Ne govori ništa!
·Prišla sam I zagrlila ga.
Ja:Izvini!
·Poljubila sam ga.
Ja:Preterala sam!Joj kako si mi nedostajao!
·Čvrsto sam ga zagrlila I poljubila.
A:I ti meni!
Ja:Baš sam preterala,znam u zadnje vreme sam mnogo stroga prema tebi..Šta si sve uradio za mene,bio si tu kada mi je bilo najteže,uvek si mi najveća podrška..Izvini!
A:Napio sam se,nisam znao šta radim,ti znaš da ja volim samo tebe.
Ja:Znam.
·Poljubila sam ga.
A:Srećan rodjendan!
Ja:Hvala!
A:Ovo je za tebe!
·Dao mi je buket cveća I prelepu ogrlicu.
A:Da ti je stavim?
Ja:Mhm
·
Ja:Prelepa je!
A:Hoćemo da udjemo?
Ja:Mhm
~Par sati kasnije~
·Spustila sam glavu na Acove grudi.Poljubio me je u čelo.
A:Šta ćemo mi?
Ja:Zašto?Nastavljamo dalje.
Mislim normalno je da postoje neke svadje u vezama,bitno je da smo sad uredu.
A:Volim te!
Ja:I ja tebe.
·Sledeceg dana~
·Krenuli smo na plažu.Lora I Dijana se sunčaju,a Aco I ja smo krenuli da se kupamo.
A:Znaš šta ima novo?
Ja:Šta?!
·Okrenula sam se ka njemu, potrčao je,uhvatio me I bacio u vodu.
Ja:Što si bezobrazan!
·Smejao se tako slatko,da sam iz besa I ja počela da se smejem.
A:Koliko ostajemo ovde?
Ja:Sutra bi trebalo da idemo.
A:Umirem od gladi!
·Krenuli smo u hotel da se obučemo,pa da idemo negde na ručak.Lora I Dijana su otišle da prošetaju.
A:Joj pa ja sam zaboravio!
Ja:Šta?
·Izvadio je malog belog medu iz torbe I dao mi.
Ja:Joj kako je sladak!
·Zagrlila sam ga I poljubila.
Ja:Hvala!
·Nasmejao se.
Ja:Idemo li?
A:Aha
·
·Izašli smo iz restorana I krenuli da prošetamo.
A:Video sam Filipa.
Ja:Molim te...
A:Izvini,znam da si ljuta na njega..ali opet vi ste prijatelji
iz detinjstva,bili ste zajedno, pomislio sam da te možda zanima..
Ja:Posle svega..I ne baš.
A:Okej
Ja:Pusti njega sad!Gde ćemo?
A:Um..ajmo na sladoled!
Ja:Ee može!
·Prošetali smo do jedne
kafe-poslastičarnice I naručili sladoled.
Ja:Aa leden je!
A:Pa I ti požurila,logično je da je leden.
·Nasmejali smo se oboje.
Ja:Hoćemo li?
·Ustali smo I krenuli ka hotelu.Kada smo stigli u sobu,bacila sam se na krevet.
Ja:Dodji!
·Legao je pored mene.
A:Šta hoćeš mala?!
·Smejao se.Ne ume da glumi,vidim da me zeza.
Napravila sam besnu facu I okrenula glavu.
A:Aa,šta se ljutiš?
·Počeo je da me golica.
Ja:Prestani!
·Uspela sam da se izvučem, pa sam I ja njega golicala.
~Par dana kasnije~
·Aco se mnogo čudno ponaša ovih dana.Plašim se da ćemo da raskinemo.. Juče smo trebali da gledamo neki film,rekao je kako nije raspoložen I da ćemo ga gledati drugi put.
M:Jelena!
J:Molim?!
M:Dodji da jedemo.
Ja:Nisam gladna!
·Otvorila su se vrata.
D:Jel mogu?
Ja:Aha
D:Šta ti je?
Ja:Ma ništa,nisam nešto raspoložena..
D:Što?Opet Aco?
Ja:Mhm
·Zazvonio mi je telefon.
Ja:Aco je!
D:Javi se!Idem ja.
Ja:Halo?
A:Jelena,moramo da razgovaramo.
·Kada je to rekao,neki grozan osećaj sam imala,kao da je nešto u meni puklo,neka jeza je prošla kroz moje telo.
Ja:Šta..s..se dešava?
A:Dolazim po tebe.
Ja:Va..važi.
·Otvorila sam orman kako bih izvukla nešto da obučem.Čula sam zvono.
Obukla sam kožnu jaknu I izašla.
A:E
·Ugledala sam motor.
Ja:Gde idemo?
A:Videćeš.Sedaj!
·Seo ja na motor,samo sam ga pratila.Čvrsto sam ga zagrlila,a onda je upalio motor.
Ja:Uf!Odvikla sam se.
·Nasmejala sam se.Samo je ćutao I vozio.
Ubrzo smo stigli.Bilo mi je poznato ovo mesto..ovde smo uvek stajali nakon duge vožnje.
·Sišao je sa motora.
Ja:Dakle?
·Gledao me začudjeno.
Ja:Rekao si kako želiš da razgovaramo.
A:Aha!E pa ovako....
        ~Tri godine kasnije~
·Sve je divno!Aco I ja smo se ubrzo venčali.Imamo dečaka Uroša I devojčicu Unu.Pošto je Una baš mala,otišli smo na Zlatibor.Ovde se osećam bolje,a I odmaram od buke.
Dijana je u Smederevu,ali je inače u Beogradu.Ona I Saša su se verili.Da..ona I Saša! Lora je moja kuma.Nije se još udala,ali ima jednog divnog dečka..Osećam kako mi se stomak "prevrće", otvaram oči I ugledam Uroša kako skače po meni.
U:Mama
·Polako izgovara,trudeći se da lepo izgovori svako slovo.
Ja:A joj Uroše zaboleo me stomak.Dodji kod mame.
·Prilazi mi,pomeram pokrivač kako bi legao pored mene.
A:Joj,zar ni danas ne mogu da se naspavam!
·Nasmejala sam se,a on je počeo da zadirkuje I golica Uroša koji se sakrije u mom zagrljaju.
A:Samo još dva minuta!
·Baca glavu na jastuk.Čula sam Unu kako plače.
Ja:Ljubavi idi molim te!
A:Uf!Idem.
·Nasmejala sam se,a on je dohvatio medu koji se nalazio pored vrata I pogodio me njime.Glasno se nasmejao.
A:Ko se zadnji smeje, najsladje se smeje!
·Nakon dva minuta ulazi u sobu noseći Unu.
Uz Aleksandra sam shvatila da nikada ne treba odustajati I bežati od problema I briga.On je uvek bio tu I borili smo se  zajedno,bez njega ne mogu I ko zna šta bi sa mnom bilo da njega nisam upoznala. . Ljubav je valjda jedina stvar na svetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog.On je ta osoba čiji me poljupci I svaki dodir ostavljaju "bez daha".

Malo sam zbrzila kraj...ali se ipak nadam da vam se priča svidela! ❤💋💬