Bez daha

#27

·Nasmejao se,a onda me uhvatio oko struka i privukao sebi.
A:Koliko dugo sam čekao ovo..
·Nasmejala sam se,jer i sama znam koliko puta je samo pokušavao i ispitivao me....
A:Mislio sam da sutra idemo  u Beograd.
Ja:Pa dobro..može.
~Sledećeg dana~
D,L:Jeko!
Ja:Molim?
L:Dodji!
Ja:Šta vam treba?
D:Ma onako smo te zvale, malo da pričamo.
L:"Šta ćemo mi?"
D:"Ne znam.."
·Imitirale su mene i Aca.
Ja:Da li ste vi normalne?! Špijunirale ste nas?
L:Malo.
D:Morale smo.
Ja:E jadna ja sa vama!
·Smejale smo se,a onda počele da pakujemo stvari.
Ubrzo smo I krenuli.Lora I Dijana su išle njihovim autom,a Aco I ja njegovim.
Slušali smo muziku I pevali, onda me je Aco uhvatio za ruku.
A:Uvek ću biti uz tebe.
·Izmamio mi je osmeh na lice,uvek to radi.Da nije bilo njega..ne znam kako bih prošla sve ovo.
·
·Nakon dugog putovanja,stižemo u Beograd,malo smo odmarali,pa se spremamo da izadjemo.
Lora je obukla crnu usku haljinu,Dijana crvenu suknju I belu bluzu.
D:Šta ćeš ti da obučeš?
Ja:Ja ću crvenu haljinu I crne štikle.
·Malo smo se našminkale I krenule.
A:Idem ja kod Miloša.
Ja:Važi.
·Dijana I Lora su krenule da igraju.
D:Ajde sa nama!
Ja:Joj...ne znam..
L:Ajde bre!
·Povukle su me,pa sam morala da igram.Nakon nekog vremena Lora je upoznala jednog dečka. Ja sam trazila Aca.Kada sam ga konačno ugledala,do njega je stajala neka devojka,pričali su,a onda su bili sve bliži.Prišla sam im, devojka se izmakla,a ja sam udarila šamar Acu.
Ja:ŠTA RADIŠ?!
A:Alo to boli!
Ja:I treba da boli!Ko je ona devojka?Sram te bilo!Jedva si čekao da budemo zajedno,a onda čim smo negde izašli ti se napiješ i nađeš drugu!
A:Izvini...
Ja:Šta ti meni izvini?Ako ću uvek tako morati da pazim šta radiš,onda uopšte ne želim da budemo zajedno!!
A:Da li si ti realna?Zbog čega se ljutiš..
Ja:Molim?!Zbog čega!E pa onda idi tamo kod nje pa nastavite gde ste stali!
·Izašla sam besna iz kluba I krenula kući.Dijana me je pratila,pa smo zajedno otišle kolima.
Ja:Ne mogu da verujem! Djubre jedno!
D:Jelena smiri se!Popio je, nije znao šta radi...
Ja:Hoće li ceo život tako?!
D:Pa kad dodje vreme uozbiljiće se.
Ja:Kad dodje vreme? Nije on tinejdzer pa da tek treba da se uozbilji!
D:Smiri se bre!Idi spavaj molim te!Odmori malo glavu,pa sutra pričajte.
Ja:Nemam ja šta sa njim više da pričam!
D:Joj bre!Al si ti komplikovana!
Ja:Ja komplikovana?!
D:Uf!
  ~Jedan mesec kasnije~
·Bliži se moj rodjendan,Lora I Dijana žele da ih vodim u jedan otmen restoran. Spremamo se da idemo na more.Aleksandar?Pa..nismo pričali dugo..dolazio je jednom,ali me je još više iznervirao,rekla sam mu da ne želim da ga vidim neko vreme,hoću da zna da ne može tako sa mnom da radi. Ako je mogao sa nekom drugom,tako sa mnom neće moći.Ponaša se kao dete. Znam da sam gruba prema njemu,ali šta ću..takva sam.
L:Jesi li spremna?
Ja:Jesam!
D:Idemo!Jedva čekam!
·
·Stižemo u Veneciju.Dijana je mnogo uzbudjena,jer je ovo prvi put da idemo negde zajedno.Krenule smo u hotel da ostavimo stvari,a onda idemo da prošetamo.
L:Hotel je divan!
D:Da!Požurite,da bi prošetale!
·~Sledeceg dana~
·Budim se,obavljam higijenu I odlazim na terasu.
D:Dobro jutro!
Ja:Dobro jutro!
D:Srećan rodjendan!
Ja:Hvala!
·Prišla mi je,zagrlila me I poljubila.
L:Vi bez mene!Srećan rodjendan!
D:Ovo je za tebe,od nas dve.
·Otvorila sam kesu u njoj je stajala mala kutijica sa prelepom narukvicom i minđuše.
Ja:Hvala vam!Prelepo je!
D,L:Imamo još jedno iznenadjenje!Ali to ćeš kasnije videti.
·
·Spremamo se da idemo u restoran.Obukla sam roze haljinu I drap štikle.
Ja:Krećemo!
D:Spremne smo.
·
·Stigle smo u restoran,sele I naručile.Lora se javila na telefon,a onda me povukla.
L:Dodji!Sad je pravo vreme za iznenadjenje!
Ja:Polako,pašću!
·Izašle smo ispred. Iznenadila sam se kad sam ugledala....