Bez daha

#7

·Vozila sam umesto Filipa.
Ubrzo stižemo kod njega.
Nije progovarao,ali razumem ga,teško mu je..Otišao je u sobu,a I ja za njim.Ulazim u sobu Filip leži na krevetu, stegao je rukama jastuk I plače,legla sam do njega I zagrlila ga.Šapnula sam mu:
Uz tebe sam!
F:Hvala ti,ali..želeo bih da malo budem sam...
Ja:Jesi li siguran?
·Potvrdno je klimnuo glavom.Zatim sam krenula ka vratima.
·
·Nakon duže šetnje,stižem kući.Ne mogu da prestanem da mislim o Filipu,uvek je bio uz mene,a sada kada ja treba da budem uz njega.. on to ne želi I izbegava me.
Mnogo smo se zbližili u zadnje vreme.Ni malo nisam
obraćala pažnju na Aca danas,samo sam mislila o Filipu..Želim da budem uz njega,sada mu je najteže, izgubio je oca.Želim da mu pružim svu pažnju koju je on pružao meni kada mi je bilo teško,da oseti da sam uz njega I da ga volim...
~Jutro~
·Oka nisam sklopila celu noć!Non stop mi je Filip u glavi I onaj tren kada je povisio ton na doktora. Malo sam se našminkala kako bih prekrila podočnjake,obukla se I krenula kod Filipa.
·
·Ubrzo stižem kod njega.
Ja:Dobar dan,je li tu Filip?
J(Jasna):U sobi je,nije izlazio iz nje ceo dan.
·Otišla sam kod njega u sobu.
Ja:Filipe?
F:Ee...
·Prišla sam mu I poljubila ga.
Ja:Kako si?
F:Pa..kako ću biti,mislim malo sam bolje..
Ja:Jesi li jeo nešto?Prebledeo si...
F:Ne mogu ništa..
Ja:Moraš Filipe!
F:Izvini za ono sinoć..ali nisam bio raspoložen za društvo.
Ja:Ma ništa...Hoćeš da prošetamo?
F:Joj..ne znam baš..
Ja:Ajde,prijaće ti!
·Uspela sam da nagovorim Filipa da izadje malo iz kuće.
Šetali smo parkom,a onda seli na klupu,gde mi je dugo pričao svoje doživljaje I uspomene na oca.
F:Sećam se kada mi je kupio autić(nasmejao se),baš sam ga voleo..jedva sam čekao da izadjem iz škole da bih se igrao...kao I svaka igracka I taj autic se slomio, zapravo jedan drug ga je slomio.. Mnogo sam plakao...prišao mi je I rekao:"Mržnju nikad ne zaustavlja mržnja,mržnju zaustavlja ljubav!"Znaš kako mi je jednom rekao..da kada je prvi put video mamu da je odmah znao da je ona prava osoba za njega.Tako sam ja pomislio,kada si počela da mi se svidjaš..
Ja:Molim te Filipe...
F:Šta?
Ja:Neobično mi kada tako pričaš...
F:Volim te!
·Nasmejala sam se I zagrlila ga.
~Sledeceg dana~
·Danas je sahrana Filipovog oca.Lora I ja smo se spremile I krenule kolima.
~Veče~
Ja:Kako si?
F:Dobro...mislim teško mi je, ali šta da se radi..
·Krenule su mu suze.
Ja:Uz tebe sam!
F:Hvala ti...
·Krenula sam nazad kući I naletela na Aca.Zapravo on je naleteo na mene,malo je falilo da ga udarim kolima.
Ja:DA LI SI TI NORMALAN!
MOGLI SMO DA POGINEMO!!
A:Daj ne viči,šta dramiš odma'
·Po njegovom glasu sam primetila da je pijan.Vratila sam se u kola I vozila ka kuci,medjutim Aco me je pratio.Ubrzo stižem, parkirala sam auto u garazu I krenula u kuću.Aco se zaustavio I krenuo ka meni.