Bez daha

#23

·Obukla sam sivu suknju sa dubljim strukom i crvenu kariranu košulju.Malo sam se našminkala.
F:Jesi li spremna?
Ja:Mhm
F:Prelepa si!
·Stao je ispred mene,uhvatio me za laktove i privukao sebi  a onda je na moje čelo ostavio nežan poljubac.
Ja:Idemo.Dijana!
D:Molim?
Ja:Jesi li spremna?
D:Da,idemo!
·Seli smo u auto i krenuli. Nakon par minuta vožnje, stižemo u salu.Ivana je prelepa.Drago mi je zbog nje baš je srećna.Sve se brzo desilo,nisu oni dugo u vezi.. Ali kao da jesu!Mnogo se vole i vidi se da su srećni.
·
·Ivana i Lazar plešu.Bila je pesma od Sergeja Ćetkovića Budi mi voda.Prišao mi je Filip i pitao da plešemo,rado sam prihvatila.Kada se pesma završila,krenula sam do Ivane da joj čestitam.
Ja:Čestitam!
I:Hvala ti Jeko!
Ja:Prelepa si!
I:Hvala!Kako si mi ti?
Ja:Dobro,hvala!
D:Hoćemo li?
Ja:Da.Vidimo se mačko!
I:Važi!
·Dijana I ja smo krenule ka autu,gde nas je čekao Filip.
·
F:Šta rade ove budale iza nas?!
Ja:Polako!Pusti ih da prodju.
F:Da ih pustim?Vidiš li šta rad..
·Prekinuo ga je udarac.
~Par sati kasnije~
Dijana P.O.V
·Ležim u bolnici,boli me glava.Non stop mislim na Jelenu...Čula sam da neko kuca.
M:Dijana šta se desilo?! Gde je Jelena?
Ja:Ona...ona je u operacionoj sali.
T:Šta se desilo mojoj ćerci?!
Gde je Filip?
Ja:Ne znam..Idite vidite šta je sa Jelenom molim vas!
·Krenula sam da ustanem, Jelenina mama mi je pomogla.
Ja:Idem I ja!
M:Lezi odmaraj!
Ja:Moram da je vidim!!
·Videla sam doktora I brzo mu prišla.
Ja:Kako je Jelena?
D:Dobro je..izgubila je dosta krvi,ali je dobro.
M:A beba?
D:Nažalost...nije preživela.
·Krenule su mi suze,mnogo mi je žao,ne znam kako će ona to podneti..
A:GDE JE JELENA?!
D:Molim vas ne vičite.
Ja:Dobro je,ali je izgubila bebu.
A:Mogu li da je vidim?Molim vas!
D:Ne možete još.
A:Molim vas,neću dugo!
D:Dva minuta samo.
Aleksandar P.O.V
·Brzo  ulazim u sobu, ugledam Jelenu na nekim aparatima..Krenule su mi suze,bilo mi je mnogo žao, toliko se  nervirala oko svega...Filipa,bebe,njenih roditelja..Tako dobra osoba da završi u bolnici?Za sve je kriv Filip!Ne brine se o njoj kako treba!
Ja:Brz ti oporavak želim andjele
·Poljubio sam je u čelo i izašao.
M:Kako je?
Ja:Još se nije probudila..
M:Zašto se sve ovo dešava mojoj lepotici?
A:Smirite se,biće ona dobro.
·Govorim to,a u sebi ludim! Plašim se da joj se nešto ne dogodi..ali jaka je ona! Znam, koliko god želeo da se udaljim od nje(jer me ona želi samo kao prijatelja) sve više me nešto privlači njoj.
Ja nju volim,ne mogu bez nje!Sve ću uraditi samo da ona bude srećna!Posle svega...ne znam kako će ovo podneti,ali zato ću biti uz nju!Izlazim iz bolnice I krećem kući.Pripremiću joj iznenadjenje.Otišao sam u kupovinu,a zatim stigao kući I bacio se na krevet.
~Par dana kasnije~
·Čuo sam se sa Dijanom, dogovorili smo se da dodjem kod njih,da dočekamo Jelenu.
Poneo sam neke stvarčice što sam kupio I seo u auto.
·
A:Dobar dan!
M:Dobar dan,udji sine.
A:Doneo sam cveće.
D:Baš je lepo!
·Otišao sam u kuhinju I spustio na sto njene omiljene kolače!
A:Mogu li ja da idemo po nju?
T:Možeš.
·Izleteo sam iz kuće I seo u auto.Ubrzo sam stigao u bolnicu.Ugledao sam Jelenu kako sedi na krevetu.Gledala je u svoj stomak I držala ruku na njemu.
Ja:Jelena..
J:Aco!
·Prišao sam joj I čvrsto je zagrlio.
J:Izgubila sam je!Aco,izgubila sam svoju bebu!Zašto?
·Nije mogla da se smiri I da prestane da plače..
Ja:Smiri se...polako,vodim te kući!
J:Neću!Vodi me na Zlatibor.
Ja:Hoću,ali prvo idemo kući.
·Uhvatio sam je za ruku I krenuo ka vratima.