Bez daha

#6

·Dok hodamo,razmišljam o tome kako bi možda nešto moglo biti ovde..mislim koliko sam izbegavala ovu vezu,mislim da bi mogla da uspe.
F:O cemu razmišljaš?
Ja:Ma ni o čemu...
F:Aa daj reci mi..čitam te kao knjigu!
Ja:O nama.
·Zaustavio me je tako što me je uhvatio za ruku i povukao sebi.
F:Drago mi je ako razmišljaš o nama.
·Naglasio je to NAMA.A onda me zagrlio i poljubio, nastavili smo do škole ne puštajući ruke,prsti su nam bili ukršteni.
~Posle škole~
Ja:Mogli smo da gledamo neki film..
F:Možee!Šta predlažeš?
Ja:"Now you see me"
F:Uu čuo sam da je film odličan!
·Stigli smo kod mene, napravila sam kokice i pustila film.Na pola filma sam zaspala u Filipovom zagrljaju.
·
·Ustajem,Filipa nema. Tražim ga po celoj kući ni traga od njega!Zvoni mi telefon..žurno trcim ka njemu u nadi da je Filip,ali to je Lora.
Ja:E?
L:Gde si ti?
Ja:Kući,gde ću biti..Što?
L:Ajde dodji na kafu,a i imam nešto važno da ti ispričam!
Ja:Ajde,stižem!
·Oblačim bele iscepane pantalone i crnu majicu.
·
·Blizu Lore sam,začula sam motor,ali nisam obraćala pažnju,projurio je pored mene!Nakon par minuta, isti motor se zaustavlja ispred mene i dečko skida kacigu.
A:Nema te...
Ja:Mene?
A:Da,nego koga?
Ja:Zauzeta sam sad..
·Nastavljam da hodam,ne obraćajući pažnju na njega.
Šta očekuje?Nema ga dugo, a onda se odjednom pojavi i misli da ću da trčim za njim?
A:Stani!
Ja:Žurim!
·Povukao me je za ruku,da bih stala.
Ja:Šta hoćeš ti od mene?
A:Hoću da izadjemo negde..
Hoću bolje da te upoznam!
Ja:Pa izvini,ja kad sam htela da se bolje upoznamo ti nisi bio tu! I dugo te nije bilo, sada sam zauzeta,imam dečka.
·Ostao je bez teksta!Ni reč nije progovorio,pustio mi je ruku,seo na motor,stavio kacigu i otišao.
Nakon par minuta besna stižem kod Lore.
L:Skuvala sam kafu,udji.
Ja:Joj ludim!
L:Šta se dešava?
Ja:Sinoć sam sa Filipom gledala film,pa smo zaspali,jutros se budim nema ga,ne javlja se na telefon,onda...krećem kod tebe i vidim Aca.Napao me kako me nema bla bla,a u stvari njega nema.Hoće da se bolje upoznamo,a ja kad sam htela da se bolje upoznamo on je mene ignorisao..
L:Aloo luda glavo,smiri se!
Šta ti je,iskuliraj ga..pij tu kafu,opusti se malo!
Ja:Kako da se opustim!
L:Ma smiri se..javiće ti se Filip,a kad je Aco tebe ignorisao sad ti njega ignoriši!
·Kako volim ovu devojku, uvek mi da neki savet i uvek je uz mene!
Ja:Blago tebi kad možeš tako!Joj da mi je tvoj mozak da odmorim jedan dan!
·Nasmejale smo se obe i pile kafu.Zvonio mi je telefon.
L:Jesam li ti rekla da će te pozvati?!
·Uzimam telefon,Saša me zove.
Ja:Saša je..
L:On bi samo da izlazi negde,nikad nije kuci!
Ja:E Sale?
S:Gde si bre ti?
·Uznemireno me je pitao.
Ja:Šta se dešava?
S:Filip...
Ja:Šta je sa Filipom?
S:Sa njim je sve uredu,ali.. njegov otac je u bolnici,imao je nesreću,kada se vraćao sa poslovnog puta..
Ja:U kojoj ste bolnici,stižem odmah!
·Lora je uzela kljuceve od svog auta i ubrzo smo krenule.
Nakon par minuta stižemo u bolnicu.Ugledala sam Filipa koji bukvalno ne zna gde se nalazi,drži se za glavu i davi u suzama.
Ja:Filipe?
·Ustaje sa stolice i tako me je jako zagrlio da je malo falilo da me obori!·Prošaputala sam:Žao mi je...nisam znala inače bih pre došla i bila pored tebe.
F:Važno je da si tu!
·Izlazi doktor,a Filipova majka (Jasna)mu prilazi.
J:Kako je?
D:Meni je mnogo žao... učinili smo sve što smo mogli...
·Prilazi mu Filip.
F:ŠTA SI BRE TI UČINIO?!
D:Meni je mnogo žao...
Ja:Filipe smiri se!
·Govorila sam mu,držeći ga za ruku,krenule su mi suze, nisam mogla da prestanem da plačem.Filip me je jako zagrlio.Zatim mu je prišao Saša,a meni njegova majka koja je vrištala.
J:Sada si mu najpotrebnija!
·Klimnula sam glavom I zagrlila je.
Ja:Mnogo mi je žao!