Bez daha

#19

D:Čestitam!Postaćete majka!
·Šta?Ovo nije moguće!Šta da radim?Joj Bože zašto se ovo meni dešava?!Ustajem i krećem ka vratima.Doktor mi je dao recept za neke tablete..Nisam ga ni čula šta je rekao.
A:Šta je bilo?Što si tako prebledela?
Ja:Ja..ja..
A:ŠTA JE BILO RECI MI?!
Ja:Trudna sam..
A:ŠTA?
·Seli smo u kola i krenuli kući.Oboje smo ćutali.Nisam znala ni šta da kažem.
A:Moraš reći Filipu.
Ja:Znam,ali ne znam kako.
I sam znaš da smo u svadji.
A:Pa znam..ali ovo je stvarno ozbiljno..Mislim..
·Krenule su mi suze.
Ja:Ne mogu ja ovo..Bože!
A:Ej..smiri se.
·Zaustavio je auto i uhvatio me za ruku.
A:Sve će biti uredu,smiri se..
·Nasmešila sam se.Stižemo kući.
A:Idem ja,imam neke obaveze,vidimo se.
Ja:Hvala ti na svemu!
·Ulazim u kuću,Dijana me čeka.
D:Šta ti je?
·Udahni duboko Jelena!
Ja:Trudna sam..
D:Jel me zezaš?
Ja:Ne...pozvaću Filipa.
D:Mhm..pa..
Ja:Filipe,moramo hitno da razgovaramo!
F:Nemam vremena,reci.
Ja:Ne mogu preko telefona!
F:Ajde da se nadjemo..
Ja:Ne mogu da idem nigde, dodji molim te..
F:Okej.
·Legla sam na krevet I zaspala.
·
·Osetila sam kako me neko mrda.
F:Došao sam.
Ja:Eee
·Pridigla sam se.
Ja:Filipe...šta se sa nama dešava?
F:Jesi li me zbog toga zvala?!
Ja:FILIPE!Trudna sam.
F:ŠTA?!
Ja:Trudna sam.Zbog toga te I pitam...šta je sa nama?
F:Ja..Jelena ja tebe volim,ali ja..ne mogu ja to,mladi smo još,život je pred nama.
Ja:Filipe..zašto mi to radiš?Zašto ne bi probali..Mislim..
F:Ja..ja stvarno ne mogu.
·Izašao je iz sobe,krenule su mi suze.Dijana je ušla.
D:Šta se desilo?
Ja:On je otišao..kaže da ne može on to..
·Mnogo sam plakala,nisam mogla da pričam,Dijana me je zagrlila.
D:Ja sam uz tebe!
·Nasmešila sam se.
Ja:Joj crkoh gladna..
D:Ajmo da jedemo!
·Nasmejala sam se I krenula u kuhinju.
~Sledeceg dana~
·Budim se I odlazim u kupatilo.Čula sam zvono,pa sam krenula da otvorim,jer Dijana još spava.
A:Dobro jutro!
Ja:Otkud ti ovako rano?
A:Bez veze,izvoli ovo je za tebe.
·Ugledala sam kesu sa voćem I nasmejala se.
Ja:Hvala ti,nisi trebao.Sedi.
A:Mhm..Jesi li rekla Filipu?
·Kada sam čula to ime, krenule su mi suze,ne znam šta mi je bilo.Možda jer nisam mogla da verujem šta se sve izdešavalo I da je tako lako odustao,pored svega..Ne znam da nije našao drugu?Ne znam..
A:Šta se desilo?!
Ja:On je...nismo više zajedno..kaže da smo mladi još I da je život pred nama.
A:To ne znači da treba da odustaje odmah..
·Suze su se sve više slivale niz obraze kada je to rekao.
A:Eej smiri se!Uz tebe sam,šta god da ti treba.
·Sledila sam se kada sam to čula.A onda me je zagrlio I na neki način sam se bolje osećala.
Ja:Hvala ti.
·Prošaputala sam,a onda sela do njega.
Ja:Kada ćemo opet na Zlatibor?
A:Možemo za vikend,taman ćemo duže biti.
Ja:Može,super!
A:Znaju li tvoji?
Ja:Sinoć smo se čuli.
A:I?
Ja:Pa nisu bas dobro podneli..pogotovu kada sam im rekla Filipovu reakciju.
A:Pa dobro,šta je..tu je.
Ja:Hoćeš da prošetamo posle?
A:Može.
·Otišla sam u kuhinju da spremim doručak.
A:Mogu li nešto da ti pomognem?
Ja:Ma ne,uživaj!Hoćeš kafu?
A:Može.
·Skuvala sam mu kafu,a sebi čaj.
D:Dobro jutro!
A I ja:Dobro jutro!
Ja:Sedi da jedemo.
·
·Kada smo doručkovali,Aco i ja smo krenuli u šetnju.