Bez daha

#11

·Kada je čuo šta sam ga pitala,toliko se smejao, zbunjeno sam ga gledala i čekala odgovor.
F:To mi je rodjaka!
Ja:Filipe!
F:Molim?
Ja:I šta je sad sa nama?
F:Ne znam.
·Krenula sam nazad u kuću, bila sam ljuta.Kako ne zna?!
Zar ga je tek tako prošlo sve?!Molio me je da budemo zajedno!Osetila sam njegovu ruku na svojoj,a onda je skroz pribio moje telo uz njegovo,usledio je prelep duug poljubac.U tom trenutku sam začula buku, tačnije svi su čestitali jedni drugima,nebo je bilo išarano bojama vatrometa.Bilo je prelepo,a i sada je Filip bio pored mene,ništa drugo mi nije bilo bitno!
F:Volim te,Srećna Nova godina!
Ja:Volim i ja tebe!
·Ušli smo unutra,svi su pogledi bili na nama.
D:To je Filip?
Ja:Da!
D:Ja sam Dijana.Joj kako mi je drago što ste konačno zajedno!
F:I meni!
Ja:Ajmo gore.
·Prošaputals sam,zatim smo otišli u moju sobu. Ležali smo zagrljeni.
Ja:Jesi li bolje sad? Mislim otišao si brzo..
F:Bolje sam,pomirio sam se sa tim..
Ja:Znaš da sam uz tebe.. šta god da zatreba.
F:Hvala ti!
·Poljubio me je u čelo. Zaspali smo tako zagrljeni.
~Jutro~
·Ustajem,Filipa nema.Izlazim iz sobe pošto čujem veoma glasnu muziku.Nisam mogla da verujem kada sam videla Filipa i Aca kako raspremaju, Dijana je bila u kuhinji i spremala doručak.Prosto neverovatno!Sve se sijalo, kao da zabave nije ni bilo.
A onda su me svi pogledali kada sam kinula.
Svi:Ti to nas špijuniraš?!
Ja:Ma ne..čula sam muziku!
D:Svi za stoo!
·Nakon doručka sam otišla u sobu kako bih našla nešto da obučem.Došao je Filip.
Ja:Hoćeš li da prošetamo malo?
F:Može!
·Pošto je toplo,obukla sam čipkasti beo kombinezon i preko kaput.
F:Jesi li spremna?
Ja:Aham
D:Gde ćete?
Ja:Idemo malo da prošetamo.
D:A..fino,lepo se provedite!
F:Hvala!
·Šetali smo po parku u blizini a onda smo otišli na Kalemegdan.
Ja:Kako je lep dan!Nego... Filipe,izvini što ponovo počinjem,ali..Kako ti je mama?
F:Pa...bolje je.Dobro je! Šta je sa tvojima?
Ja:Ništa,tu su,mislim sad oko Nove Godine su otišli na Zlatibor sa nekim prijateljima...
F:Oni znaju da uživaju!
Ja:Joj da znas!!
F:Upisala si fakultet?
Ja:Da,mada sam se pokajala bolje je bilo da sam ovu godinu pauzirala,nisam spremna,misli su mi uvek negde gde ne treba.
F:Pa dobro..sad šta je tu je!
Ja:A što mi ne bi išli negde?
F:To je super!
Ja:Mozemo na Kopaonik?
F:Da! Hoće li Dijana i Aco sa nama?
Ja:Pitaćemo ih...Ne bi bila loša ideja!
·
·Stigli smo kući,razgovarala sam Dijanom.Idemo svo četvoro!
D:Moramo se pakovati.
~Ujutru~
·Krenuli smo,Filip me je uhvatio za ruku.Voli to da radi kada vozi,dok ja imam nekakav strah.Nakon par sati vožnje stižemo na Kopaonik.Sve je prekriveno snegom!Predivno je!Izlazim iz kola ,za mnom ide Filip sa torbom i mojim koferom, znate kako je to kada krećete na put,pa vam sve treba!Ušli smo u našu sobu.
Filip me je zagrlio,okrenula sam se ka njemu i poljubila ga.Neko je pokucao na vrata.
D:Hoćete ispred?Mislim da se skijamo?
F:Evo za dva minuta.
·Filip me je gurnuo u sneg, sva sam mokra!
Ja:Idem ja u sobu da se presvučem,a i još malo da idemo na ručak,gladna sam!
·Ulazim u sobu,skidam sve sa sebe,a onda frka..ne mogu da nadjem ništa u koferu!Čula sam kako se vrata otvaraju.