NESTALA

PART 1

Sedeći na visokoj stolici unutar svog omiljenog kafića, pila je topli nes. Pažnju joj je odvukla jedna devojka, po njenom izgledu sudeći...prostitutka. Oduvek je mrzela takve devojke.

- Zar njih nije sramota da tako hodaju gradom?
- Šta ti misliš Lori? ( upitala je konobarica smešeći se )
- Mislim da one nemaju mozak.
- Slažem se.
Ustavši sa stolice, Lori je izvadila crni novčanik iz torbe, te je iz istog izvadila 50 dolara.
- Izvoli Kaya.
- Ovo je moj bakšiš? ( razočarano je upitala )
- Nisam ja zadužena za tvoj bakšiš.
- Pa ko je onda zadužen? ( upitala je znatiželjno )
- Tvoj zgodni gazda.
- Reći ću gazdi za ovo Lori. ( rekla je smešeći se )
- Samo probaj. "Ne bi se usudila"- pomislila je Lori.

Prolazivši centrom grada, Lori je zapazila dva zgodna momka. Izgledali su joj prilično poznato. Ne bi li ih prepoznala, polako je prošla pored njih posmatrajući ih krajičkom oka. Konačno se setila. To su Stiven Doson i Kevin Piterson. Dva najpopularnija dečka u školi. Lori je mrzela školu, a isto tako i sve osobe unutar nje. A među sve te osobe spadaju naravno i ova dvojica. Oni su za nju jednostavno bezosećajni. A zašto? Zato što flertuju sa nekim devojkama, a onda nakon što ih iskoriste...odbace ih kao đubre. Lori je oduvek mrzela takve ljude.

- Hej rugobo! ( viknuo je Stiven )
- Lori! ( dodao je Kevin )
- Hej rugobo! Otkud ti ovde?

Ne obraćavši pažnju na njih dvojicu, Lori je nastavila da hoda.

- Rugobo! Zar nećeš ni da nas pogledaš?

Okrenuvši se prema njima, nasmejala se lažno.

- Jesi li zadovoljan?
- Jesam.
- Drago mi je. "Nije mi drago" pomislila je Lori.
- Lepa haljina.

Ništa nije odgovorila, samo je nastavila da korača u želji da se što pre otarasi ovih kretena. Konačno stigavši kući, Lori je otišla da se istušira. Pevušila je svoju omiljenu pesmu "Shape of you" dok su se tople kapi vode slivale niz njeno nago telo. Završivši sa svojim privatnim koncertom, uvila se u peškir te je obukla spavaćicu.

"Valjda ću se večeras naspavati" pomislila je.

Legla je na krevet, te se pokrila svojim savršeno mekanim ćebetom. A kada je konačno sklopila kapke, začula se nekakva buka. Otvorivši oči Lori je ustala sa kreveta te je zabrinuto prišla prozoru. Pogledavši kroz svoj potpuno čisti prozor, ugledala je dečka i devojku.

- Ostavi me na miru! ( viknula je devojka obraćavši se dečku ispred sebe )
- Dženifer ti si moja devojka i ja imam pravo da budem uz tebe.
- Ali...ti me uhodiš! Ja samo želim malo da budem sama! Ali ne mogu jer si ti stalno pored mene! Zašto?! Zašto mi to radiš?!
- Zato što se brinem za tebe. ( rekao je umiljatim glasom )
- Zašto bi se brinuo za mene?! Ja sam savršeno bezbedna!
- Nisi!
- Jesam! Ali ti si očigledno zaslepljen!
- Jesam. Zaslepljen sam ljubavlju.
- Makse prestani da pričaš gluposti! ( okrenula se i krenula da ide, ali nije uspela da ode, jer ju je sledećeg trenutka zadržala Maksova ruka )
- Dženifer! ( okrenuvši je prema sebi, stavio je svoju desnu ruku na njen obraz, dok je levu ruku držao na njenom struku )
- Ti ne možeš ni da zamisliš koliko ja tebe volim. Ja ne mogu da zamislim jedan minut bez tebe, a kamoli čitav život. Volim te.
- Makse... ( nije stigla više ni jednu reč da izgovori, jer je sledećeg trenutka Maks spojio njihove usne )

"Kako su samo slatki" pomislila je Lori.

- Izgleda da se ipak večeras neću naspavati. ( rekla je Lori, nastavivši da gleda ovaj predivni par )

"Tako je slatko kad dečko brine o devojci, ali kad je uhodi...to je već previše" pomislila je.

- Makse...volim i ja tebe ali...mislim da bismo trebali da napravimo pauzu.

Izgleda da ovaj par nije toliko savršen koliko se čini. Lori je nastavila da ih posmatra u čuđenju.