NESTALA

Kukavica

Konačno stigavši kući, Stiven je otišao u svoju sobu. Legavši na krevet, u misli mu je ušetala Lori.
"Da nisam bio previše grub prema njoj danas? Ma ne. Ja sam se samo zezao sa njom." pomislio je Stiven rukom prolazivši kroz svoju gustu kosu.

Nakon par sekundi, u Stivenovu sobu je bez kucanja ušla njegova majka.

- Stivene?! Ti se izležavaš umesto da radiš domaći?!
- Mama, kako to ulaziš bez kucanja?
- Nogama.
- Nisam...
- Znaš šta?! Ne zanimaš me! Uvek sam se ja mučila oko tebe i tvojih ocena. Sada ću ti poslati oca u sobu pa nek' se on  malo nervira.

Stiven je istog trenutka ustao sa kreveta, ne želevši da ugleda lice svog pokvarenog oca. Oduvek ga je mrzeo, zapravo, ta mržnja je očigledno bila obostrana.

- Nemaš potrebe da ga šalješ u moju sobu.
- Stvarno?! E pa ja mislim da ipak imam.

Stiven je iznerviran stao ispred majke uhvativši je za laktove.

- Mama, stvarno želiš da gledaš kako me udara?!

Napravio je pauzu u govoru, te je uzevši vazduh ponovo, nastavio da govori.

- Zar stvarno želiš da slušaš kako se svađamo?! Aa?! Zar to želiš?!
- Ne!
- Onda?! Hoćeš li ga pozvati u moju sobu?
- Ne! Ali molim te potrudi se bar malo što se tiče škole! Hoćeš li?
- Da.
- Hvala ti.

Rekla je poljubivši ga u čelo svojim mekim usnama. Nakon što mu je majka izašla iz sobe, Stiven je uzeo svoju crnu kožnu jaknu. Naravno da on neće učiti. On nije takav tip osobe. Obukavši crnu kožnu jaknu, Stiven je prišao prozoru. Otvorivši prozor, izašao je napolje. Ima on 'pametnija' posla nego da uči.

- Večeras je moje veče.

Rekao je Stiven prilazivši svom automobilu. Sedevši u autu pozvao je Kevina telefonom.

- Kevine, gde si ti?
- Kući sam, gde ću biti?
- Dolazim po tebe, spremi se.
- Okej. Gde idemo?
- Čik pogodi.
- Nećeš valjda tamo!
- Hoću.
- To mi reci brate! Konačno malo zabave!

Stigavši ispred Kevinove kuće, Stiven je svirnuo. Istog trenutka je iz velike kuće izašao Kevin. Otvorivši vrata auta, Kevin je ušao unutra.

- Pa gde si ti brate?
- Ne zajebavaj me Kevine.
- Dobro. Stani ovde!

Zaustavivši auto, Stiven je zbunjeno pogledao u Kevina.

- Zašto da stanem ovde?
- Zato.
- Reci mi zašto ili idemo.
- Čekaj. Pozvao sam jednu devojku da ide sa nama.
- Oooooopaaa...
- Ćuti brate! Dolazi!
- Koja je ona?
- Kako to misliš koja je ona?! Pa ona je jedina devojka u blizini auta!
- Okej smiri se.

Prišavši vratima od auta, Dženifer ih je otvorila.

- Hej Dženifer.
- Hej.
- Lepa frizura.
- Nije ništa posebno.

Odgovarala je Dženifer neraspoloženo. Stiven ih je posmatrao i slušao sve vreme.

- Hoćemo li krenuti ili ne?

Upitala je Dženifer zbunjeno, ali i besno.

- Da. Ja sam vozač na usluzi.

***
Sedevši unutar svoje sobe, Lori je čitala knjigu. Naravno, učila je. No, istog trenutka joj je u sobu ušetala najbolja drugarica.

- Aaaaa!
- Aaa! Šta je ovo bilo?!
- Ti! Uplašila si me kravo!
- O Bože moj! Pa ja sam mislila da si ti videla miša ili nešto slično!
- Videla sam tebe! To mi je dovoljno!
- Ja sam počastvovana.

Sem je prišla Lori, te ju je pomazila po glavi.

- Čupava si kravo! Jesi li čula za češalj?
- Sem! Ne glupiraj se!
- Očešljaj se pa da idemo.
- Gde da idemo?!
- Negde. To je iznenađenje.
- Tvoja iznenađenja nikada nisu dobra.
- Ma daj Lori. Kad to moje iznenađenje nije bilo dobro?

Lori je počela da razmišlja kako bi joj dala najbolji primer.

- Onda kada si htela da me iznenadiš za rođendan. Poklonila si mi majmuna za rođendan! Alo bre! Majmuna! Bolje bi mi bilo da si mi poklonila polugolog dečka!
- Opaa...
- Dosta! Ja ne idem da vidim to tvoje iznenađenje!
- O da ideš!

Lori nije znala šta da uradi da se izvuče nekako iz ovoga. Nije znala kako da se izvuče iz Seminog iznenađenja.

***
- Vidiš Lori, ipak si došla.
- Da, jer si me vezala i odvezala si me tek malo pre. Kad smo stigle ovde! Ti si jako nasilna osoba Sem!

Ne želevši da čuje više ni jednu jedinu reč, Sem je povukla Lori za ruku. Lori se plašila Seminog iznenađenja. Nije znala kako da pobegne odavde.

- Staviću ti povez na oči.
- Šta?! Ne, nećeš!
- Lori!
- Ah, jebote kako si ti dosadna!

Sem je te reči u svojoj glavi izmenila da zvuče ovako : "Odmah mi stavi povez!".

Stavivši Lori povez, Sem ju je opet povukla za ruku. Kad su konačno stigle gde treba, Sem je skinula povez sa Lorinih očiju.

- Iznenađenje!
- O moj Bože!
- Sviđa ti se?!
- Ne! Zašto si me dovela ovde?!
- Znala sam da će ti se svideti!
- Sem!
- Vidi ko dolazi!
- O ne! I on je ovde?!
- Da!
- Hej rugobo!

Lori je zakolutala očima, još samo malo fali da pomisli da je ovaj dečko progoni.

- Zar ti mene uhodiš?!
- Hahaha...ne! Ali izgleda kao da ti mene uhodiš!
- Nije tačno! I gde sam ja uopšte?!
- Ovo su trke! ( dodala je Sem )
- Motorima?! ( upitala je Lori )
- Autima! ( dodao je Stiven )
- O ne!

Lori se oduvek plašila brze vožnje, bilo čim, ali posebno autom.

- Neka svako izabere svog partnera za ovu trku!

Rekao je na mikrofon vlasnik čitavog tog mesta.

- Rugobo hajde ti sa mnom!
- Šta?! Ne!
- Hajde Lori! ( dodala je Sem )
- Jesi li kukavica? ( upitao je Stiven smešeći se )
- Nisam!
- Dokaži!
- Samo da znaš, mrzim te! Sem ti idi sa egoistom! Kevine!

Svi su bili zbunjeni Lorinim potezom, Stiven se osećao čudno kada je Lori dozivala Kevina.

- Šta je?
- Imaš li partnerku?
- Da.
- Jebote!
- Hoćeš li sa mnom? ( upitao je prilično zgodan dečko )
- Naravno. ( rekla je Lori sa osmehom na licu )
- Kako se zoveš?
- Lori. Ti?
- Filip. Jesi li se ikada trkala ovde?
- Ne.
- Potrudiću se da budem nežan, ali ništa ne garantujem.
- Jesi li pobedio ikad?
- Da. Četiri puta.
- Koji je tvoj auto?
- Ovaj crni.
- Volim crno.
- I ja.

Svi su se našli u svojim automobilima, samo su čekali znak da trka počne. Lori je bila prestrašena, ali trudila se da ne pokaže svoj strah. Pogledavši u Filipa, videla je adrenalin u njegovim očima.

"Dokazaću ti Stivene, da ja nisam kukavica." pomislila je Lori, dok je drhtala u sebi.