NESTALA

"On je poseban"

Prošlo je već sat vremena od kako je Filip poslednji put izdahnuo i dopustio svom životu da se prerano završi. Lori se još uvek nalazila u bolnici, nije želela da napusti bolnicu i da se udalji mnogo od Filipa. Nadala se da će se desiti neko čudo i da će se Filip vratiti u život. Nadala se da će ustati sa svog bolničkog kreveta i prići joj snažno je grleći. Želela je još jednom da prisloni svoje pune usne na njegove, ali znala je da je to sada nemoguće. Dopuštala je suzama već čitavih sat vremena da joj se slivaju niz lice dok ju je njena najbolja drugarica zabrinuto posmatrala.
- Lori...
Izgovorila je brineta tiho prilazivši joj, ali Lori nije u tom trenutku bila psihički prisutna. Bol koju je tada osećala nije mogla da se meri ni sa čim što je do sada osetila. Od kako je Filip umro, razmišljala je o svim njihovim zajedničkim trenucima bez prestanka.
- Leone. Sada sam shvatila da tebi još uvek nisam izjavila saučešće.
Izgovorila je Sem gledajući tamnokosog tužno i zabrinuto, te joj je on odmah uputio jedan pogled pun bola.
- Da, hvala ti.
Iako je želeo da izgleda snažno kao i uvek, u ovom trenutku mu to i nije baš najbolje išlo. Sem je znala da mu je sada potrebna podrška, te mu je prišla bliže i snažno ga zagrlila.
- Biće sve u redu. Znam da ti je teško, ali bar još uvek imamo sećanja na njega. Ja znam da ću ja uvek pamtiti tvog brata.
Snažno je stegao svoju vilicu dok se trudio da ne dopusti slanoj tečnosti da mu se počne slivati niz obraze. Tada je i on snažno zagrlio Sem govoreći joj po prvi put nešto što ga je zaista mučilo.
- Kako ću ja sada moći da se pogledam u ogledalo? Sada ću svaki put umesto sebe da vidim njega.
- Hej...
Sem se tada malo odvojila od njega gledajući ga u oči, te se sitno nasmejala i ponovo počela da govori.
- On je sada na boljem mestu. A to što ćeš videti njega umesto sebe, navikni se na to. Zapravo si čitavog života viđao njega u sebi, ali si tek sada odlučio da prihvatiš to.
- Ti si neverovatna.
Izgovorio je to sa takođe sitnim osmehom na licu dok je gledao njene tamne oči. Čak i sada kada je bio potresen zbog smrti svog brata nije mogao a da ne primeti koliko je ova devojka posebna.
- Čak i kada si tužan, ti imaš potrebu da daješ komplimente.
- Šta da kažem...takav sam.
Dok su oni razgovarali o raznim temama na hodniku ove velike bolnice, Lori je još uvek stajala u mestu razmišljajući o Filipu. Setila se prve trke na koju ju je Sem odvela i na kojoj je upoznala Filipa. Setila se njihovog prvog poljubca ispred kluba. Setila se koliko ju je voleo i štitio od svega lošeg što ju je snalazilo. Tada je osetila strah jer je shvatila da sada neće imati ko da je štiti od one osobe koja ju je već neko vreme uhodila. Sada kada Filipa više nema, ona će verovatno trebati da se vrati u svoj stan osim ako joj Leon dopusti da nastavi da živi sa njim. Dok je ona zamišljeno stajala i gledala u jednom pravcu, brineta i tamnokosi dečko su joj prišli zabrinuto je posmatrajući.
- Vidiš, ovako je zamišljena već sat vremena. Pokušala sam da razgovaram sa njom ali prosto ne reaguje.
- Dopusti meni da pokušam...
Izgovorio je Leon tiho prilazivši plavokosoj, kada se našao pored nje počeo je malo glasnije da govori.
- I meni već užasno nedostaje. Naš stan više neće biti isti bez njega. Mislim, ti planiraš još uvek da živiš u tom stanu?
Lori je tada polako skrenula svoj pogled ka njemu te je polako razdvojila usne i počela da govori.
- Ne želim nikome da smetam.
- Meni ne smetaš. Filip bi voleo da ostaneš u našem stanu. A i ja bih takođe.
Tada je prebacila svoj pogled na njegove oči, dok je u sebi analizirala svaku reč koju je malo pre izgovorio.
- Misliš?
- Ne mislim, znam. Poznajem ga Lori. Znam šta moj brat želi. Ili šta bi želeo da je...živ.
U tom trenutku je još jedna suza skliznula iz Lorinog plavog oka padajući na njen rumeni obraz. Kada je Leon to ugledao, osetio je knedlu u grlu. Nije želeo da na bilo koji način povredi devojku koju je njegov brat istinski voleo.
- Ali mi ćemo ga se uvek sećati. On još uvek živi u nama.
- Leone, ne moraš da pričaš takve stvari samo da bi me oraspoložio. Ništa sada ne može da me oraspoloži. Ali hvala ti na pokušaju.
Lori se tada okrenula i prošla pored Leona te je ubrzo ugledala Sem. Kada je videla svoju najbolju drugaricu kako je tužno posmatra samo je duboko udahnula i brzim koracima nastavila da hoda ka liftu. Kada se spustila u prizemlje, uputila se ka izlazu iz bolnice. Kada se našla ispred bolnice i ponovo duboko udahnula ovog puta svež vazduh, opet se setila nečega u vezi Filipa. Setila se one noći kada su se našli u svom omiljenom parku i kada su se poljubili. Iako je bila jesen, tada je nekako ranije stigao sneg koji ih je sve iznenadio. Dok se prisećala te noći, osetila je toliko snažnu bol da je stvarno imala osećaj kao da joj neko kida srce na dva dela. Njeno plakanje i razmišljanje je ovog puta zaustavio glas njene najbolje drugarice koja ju je zabrinuto pratila.
- Lori!
Nakon što je to viknula brineta je potrčala ka plavokosoj devojci. Kada joj je prišla analizirala joj je čitavo lice svojim pogledom dok je imala snažnu želju da stvori osmeh na njenom licu. Sada je više od ičega na svetu želela da stvori bar jedan sitan osmeh na licu svoje najbolje drugarice, te je odlučila da uradi sve što može kako bi tu želju ostvarila. Snažno je zagrlila plavokosu dok joj je prstima nežno prolazila kroz kosu, te se ubrzo odvojila od nje i spojila svoj pogled sa njenim.
- Sećaš li se kako sam te jedva naterala da pođeš na onu prvu trku sa mnom?
Lori je samo potvrdno klimnula glavom na njene reči te se Sem sitno nasmejala i nastavila da govori.
- Sećaš li se kako si se odmah zaljubila u Filipa kada si ga upoznala? Te noći si se vozila sa njim. On te je lako naterao da se smeješ. Sada sam se setila nečega još boljeg. Sećaš li se kako si pretukla onu devojku koja se motala oko Filipa?
Lori se ovog puta zaista sitno nasmejala pri samoj pomisli na taj događaj. Setila se ljubomore koju je u tom trenutku osećala kada je videla kako se ta devojka ponašala u Filipovoj blizini.
- Da, a on je umesto da raskine sa mnom nakon toga počeo da se smeje. Zato ga i volim. On je poseban.