NESTALA

Bes

Ne želevši da nastavlja raspravu Lori se samo okrenula te je pošla prema kapiji u nameri da je otvori i uđe u dvorište.

- Tek tako ćeš ući unutra bez da mi kažeš "laku noć"?

Duboko uzdahnuvši izgovorila je "laku noć" te je krenula unutra.

- Rugobo!
- Šta je sada?!
- Dođi.

Zakolutavši očima okrenula se te je prišla Stivenu. Želevši da zna razlog njenog zadržavanja napolju prekrstila je ruke preko grudi te je upitno pogledala u Stivena.

- Dakle, zašto stojim ovde sa tobom?
- To je dobro pitanje, ali to bi trebala da pitaš sama sebe a ne mene. Ja sam te pozvao da bih proverio da li bi se vratila kod mene.

Nije znala šta bi rekla na njegove reči, ali osećala se na neki način razotkrivenom.

- Laku noć.

Rekao je Stiven sa osmehom na licu dok je Lori i dalje bez reči stajala u mestu.

- Laku noć.

Uzvratila je Lori nakon toga odlazivši u kuću. Stiven je samo nabacio još jedan biserni osmeh na lice te je seo u svoj zeleni trkački auto i punim gasom otišao.

***
- Dakle Lori ti tvrdiš da te je sinoć Stiven dočekao ispred kuće. - Ne baš to. Čarli me je dopratio do kuće i nakon par minuta je otišao.

Sa gađenjem je izgovorila 'Čarli' dok su ona i Sem hodale prema svojim ormarićima dugim školskim hodnicima.

- I šta se onda desilo?

Upitala je Sem znatiželjno otvarajući svoj ormarić i vadeći potrebne knjige iz istog.

- Onda se pojavio Stiven. Mislim da me je čekao tamo.
- Verovatno.
- Sem, ja ne želim da imam dečka trenutno. I Stiven i Filip su slatki ali ja nisam zainteresovana. Trenutno sam zainteresovana samo za školu i svoju budućnost nakon škole.
- Razumem te. A šta planiraš sa Čarlijem?
- Kako to misliš?
- Da li planiraš nešto među vama?
- Ne! Sem jesi li ti skrenula s' uma?!
- Dobro je da ništa ne planiraš.
- Zašto? Ti želiš nešto s' njim?
- Ne! Odvratno! Ja samo želim da ga ubijem!
- To je zbog onog šamara?
- Pa daaa...

Zalupivši snažno vratima svog ormarića Sem je krenula prema svojoj učionici dok je Lori hodala za njom. Sednuvši na stolicu Sem je stavila knjige na stol.

- Hej Rugobo!

Lori je samo zakolutala očima začuvši tu reč "Rugobo". Okrenula se te je iza sebe ugledala Stivena.

- Hej.
- Otkad je Sem u ovom razredu?
- A otkad si ti u ovom razredu?!

Upitala je Sem zbunjeno i pomalo iznervirano. Stiven ju je samo mrsko pogledao ne želevši da odgovori na to.

- Dosta vas dvoje! Uskoro dolazi nastavnica i ja mislim da vam se ne piše dobro ako vas bude uhvatila u svađi! A i sami znate da je nastavnica Valeria stroga!
- Dobro jasno nam je štreberko!

Ponovo začuvši tu reč "štreberko" od strane Stivena Lori se na neki način osetila poniženom. Nije želela da to ikada više čuje a on ju je upravo opet nazvao tako. Iako je znala da je ta reč ustvari istina, ona jeste štreberka, ipak se osećala uvređenom svaki put kad ju je čula. Ali kada god ju je čula od strane Stivena to bi bilo mnogo gore nego da ju je čula od Sem ili neke druge devojke. Lori je samo ućutala i ništa više nije želela da govori. Osećala se kao da je svaka reč koju ona izgovori u ovom trenutku glupa. Samo je želela da nestane istog trenutka, ali njena želja se neće sada ispuniti. Ispuniće se drugog dana i zbog potpuno drugačijeg razloga. Nakon što se završio još jedan dosadan školski dan svi su krenuli svojim kućama. Svi su bili raspoloženi jer su konačno izašli iz škole ali Lori nije. Bila je snuždena sve dok ispred sebe nije ugledala crni trkački auto. To je bio Filip.

"Ovo je Filipov auto! Ali zašto je on ovde?!"

Iz auta je istog trenutka izašao prilično zgodan dečko koji je imao crnu kožnu jaknu. Takve jakne bi uvek Lori ostavile bez daha.

- Ej malena.

Lori se osvrtala levo-desno misleći da se Filip obraća nekom drugom, ali kada je shvatila da tu nema nikoga pogledala ga je zbunjeno.

- Filipe? Otkud ti ovde?
- Došao sam po tebe. Hitno mi trebaš.
- Zašto?
- Zato što su večeras opet trke i hteo sam da te pitam da li hoćeš da ideš sa mnom?
- Da li ide i Egoista?

Upitala je pogledavši u Stivena sa velikom količinom besa koja je ključala njenim venama.

- Valjda.
- Idem.
- Nemoj mi reći da ideš sa mnom samo zbog njega.
- Ne! Idem samo zato što želim da mu pokažem da sam ja bolja od njega i da bi se spustio na zemlju već jednom!
- Dobro onda. Želiš li odmah da kreneš sa mnom ili?
- Ne mogu. Moram da idem kući da ostavim sve ove dosadne stvari iz škole.
- Mogu ja da te odvezem kući pa onda da odemo.
- Ali ti ne znaš gde živim.
- Da, ali ti ćeš mi govoriti kuda da idem.
- Da.

Nasmejala se te je sela na suvozačevo mesto i u trenutku je zamislila sebe kako vozi ovaj auto.

- Hoćeš da te naučim da voziš auto?
- Volela bih ali ne mogu ja to.
- Ma možeš! Lako je.
- Jesi li i nju naučio da vozi auto?
- Koga?
- Znaš već.
- Amm...ovaj...jesam.
- Učio si je da vozi ovaj auto?
- Ne.

Upalivši motor auta Filip je krenuo da vozi.

- Učiću te da voziš kad budeš htela.
- Dobro.

Gledajući kroz prozor auta Lori je videla razne znakove te se zapitala da li je lako zapamtiti baš svaki. Da li je lako zapamtiti za šta koji znak služi? Ona je znala oko trideset znakova, znala je šta znače. Možda čak i više njih ali je sigurna da ih ima mnogo više. Zamišljala je sebe kako jednog dana spretno upravlja jednim dobrim autom. Možda joj je čak palo na pamet to da bi bila toliko dobra da učestvuje u trkama kao vozač.

- Da li je nekada žensko učestvovalo kao vozač u vašim trkama?
- Da, ali više ne učestvuje.
- Zašto?
- Teško je to objasniti.
- Pa ti pokušaj.
- Mogu li neki drugi put? Sada mi je teško da pričam o tome.
- Naravno da možeš.