NESTALA

Poslednja trka

Dani su prolazili, Filip je već tri puta zaredom pobedio na trkama koje su se održavale u humanitarne svrhe. Sav novac je dodelio deci kojoj je to bilo više nego potrebno. Sada se nalazio u sirotištu, dok je delio razne poklone deci. Sa njim je bila Lori, ona je obožavala decu.
- Čiko, jel mogu ja da uzmem ovu igračku?
Upitala je jedna devojčica glasno, obraćala se Filipu.
- Naravno da možeš. Izvoli.
Tada joj je pružio igračku koju je želela, te ju je ona sa osmehom na licu uzela.
- Hvala čiko.
Filip joj je uzvratio neodoljivim osmehom, te se devojčica uputila ka ostaloj deci.
- Ova deca te obožavaju!
Zaključila je Lori sa širokim osmehom na licu, nakon čega je prišla Filipu i prislonila svoje usne na njegove.
- Sada moramo da idemo, večeras imam još jednu humanitarnu trku.
- Moram da ti priznam, divim ti se. Mnogo si posvećen ovoj deci i zbog toga te još više volim.
Ovog puta je Filip spojio njihove usne u kratak poljubac.
***
Filip i Lori su se nalazili u svom stanu, dok su se tamo takođe nalazili Leon i Sem.
- Znači odlučila si da ideš na ovu trku?
Upitala je Sem iznenađeno, Lori nije išla na trke duže vreme.
- Da, ali ću samo stajati sa strane među publikom. Hoćeš i ti da ideš sa mnom?
- Ne znam baš...
- Molim te Sem! Biće dosadno bez tebe!
Sem je tada duboko udahnula i spojila svoj pogled sa Lorinim nakon par sekundi.
- Uff! Na šta ti mene sve teraš?!
Lori se na njeno pitanje nasmejala ponosno i zadovoljno, te je skrenula pogled i ugledala Filipa.
- Spreman si?
- Nikad nisam bio spremniji!
Lori je tada ustala sa kauča i prišla Filipu, obgrlila mu je lice šakama i prislonila svoje usne na njegove. Tada je u dnevni boravak ušao Leon koji je zakolutao očima čim je video Lori i Filipa. Viđao ih je često kako se ljube, toliko često da mu se već smučilo. Kada više nije mogao da izdrži da gleda zaljubljeni par, skrenuo je svoj pogled koji se istog trenutka susreo sa Seminim očima.
- Kako se tebi nije smučilo?
Upitao je tiho dok joj je prilazio.
- Šta?
- Kako ti se nije smučilo da ih gledaš kako se ljube i tako to...
- Zato što ih retko kad gledam dok se ljube ili nešto slično, ipak su to njihovi intimni trenuci.
- Jesi li ti još uvek sa onim?
- Dilanom? Jesam.
Nije ni sam znao zašto, ali dosta ga je interesovao Semin život, a posebno ljubavni. Uopšte mu se nije sviđao Dilan i nije voleo da ga gleda u Seminoj blizini.
- Zašto tebe to zanima?
Upitala je Sem zbunjeno i iznenađeno, dok su joj obrve bile skupljene.
- Da ti iskreno kažem, nemam pojma.
Nakon što je to izgovorio, otišao je u kuhinju i prišao frižideru. Otvorio je frižider srebrne boje i izvadio flašu viskija iz istog. Uzeo je čašu i sipao viski, koji je već nakon par sekundi pustio niz svoje grlo.
Kada je popio tri čaše viskija za redom, malo mu se pomutio vid te se vratio u dnevni boravak sa četvrtom čašom u ruci.
- Šta je njemu?
Upitala je Sem glasno gledajući u Lori i Filipa.
- Njegov tipični četvrtak.
Sem je samo posmatrala Leona koji je polako ispijao četvrtu čašu viskija. U ovom trenutku ju je podsetio na Dilana, jer je on već skoro mesec dana svaki dan pio alkohol nakon saznanja da je Sem izgubila dete.
- Nemoj da piješ...
- Hm?
- Nemoj da piješ...molim te.
- Jesi li...ti mene...upravo zamolila...
Pravio je pauze tokom govora, sve je govorio tiho, zapravo je više mumlao nego što je razumno izgovarao reči.
- Moramo da krenemo!
Uzviknuo je Filip, te se Sem trgla zbog iznenadne vike i nakon toga je ustala sa kauča i otišla do čiviluka. Uzela je jaknu te ju je obukla i nakon toga je obula svoje čizme. Bilo je to hladno jesenje veče, tokom dana je padala kiša te su zbog toga putevi bili mokri. Ova trka će verovatno biti jedna od težih.
- Leone ti nemoj da praviš nikakve probleme!
Rekao je Filip, na šta je Leon samo klimnuo glavom sa osmehom na licu. Sem je poslednji put pogledala Leona, te je otvorila vrata i izašla iz stana. Odmah nakon Sem je izašla Lori, a zatim i Filip. Uputili su se ka liftu, te su se za par minuta našli ispred zgrade. Čim su izašli iz zgrade, otišli su do Filipovog auta i ušli u isti.
Nakon otprilike pola sata, našli su se na velikom trkačkom terenu. Navijači su bili spremni, bilo ih je čak više nego na prethodnim humanitarnim trkama.
- Volimo te Filipe!
Uzvikivali su njegovi navijači, zapravo, više navijačice, te je zbog toga Lori zakolutala očima.
- Volimo te Makse!
Vikali su navijači drugog trkača, dok im se on samouvereno smešio.
- Molim te Filipe, obećaj mi da ćeš biti oprezan. Putevi su klizavi i plašim se...
- Ćuti ludo jedna! Nemaš razloga da budeš uplašena.
Nakon što je to izgovorio, privukao je Lori u zagrljaj kako bi je uverio da nema razloga za brigu. Ali ona je još uvek imala neki čudan osećaj.
- Dobro...
- Za tu decu bih uradio sve samo da budu srećni!
- Znam...
- Moram da idem sada, biću dobro...nemoj da se brineš.
Lori je potvrdno klimnula glavom, te joj je Filip obuhvatio lice šakama i otisnuo svoje usne na njeno čelo. Nakon toga ju je pustio i ušao u svoj automobil. Lori i Sem su stajale sa strane i čekale da trka počne, čim je brineta mahnula zastavom one su se pomerile dalje od automobila. Trka je počela. Dok je Filip vozio po širokoj stazi zajedno sa ostalim trkačima, bilo je lako. Ali kada je staza postala uža, Filip je dao gas i našao se među prva tri automobila. Osetio je blagi potres te je pogledao u retrovizor i ugledao plavi auto iza sebe. Dao je još veći gas i skrenuo desno, kiša je ponovo počela da pada što je pogoršalo čitavu situaciju.
- Sranje!
Izgovorio je Filip besno, nakon čega je malo popustio brzinu te se pored njega našao sivi auto.
Kada je naglo skrenuo, Filipov automobil je zbog mokrog asfalta počeo da se okreće. Filip je pokušao da povrati kontrolu nad vozilom, ali nije mu baš najbolje išlo. Situaciju je još više pogoršao sivi automobil koji je gurnuo Filipov i time uzrokovao snažan udarac u stenu. Filip je osećao snažnu vrtoglavicu, ali je bez obzira na sve nastavio da vozi. Zbog vrtoglavice nije primetio da je skrenuo sa staze, te se zbog još jedne snažne stene njegov automobil prevrnuo. Filip se istog trenutka onesvestio, dok mu se krv slivala niz lice.
To se desilo u blizini cilja, te su svi jasno videli šta se desilo. Lori je istog trenutka počela da plače i da trči ka njegovom automobilu. Sem je takođe potrčala, a nakon njih su potrčali još neki ljudi koji su hteli da pomognu Filipu. Nekako su ga izvukli iz automobila i pozvali su hitnu pomoć. Nakon sat vremena, našli su se u bolnici. Filip je bio na intenzivnoj nezi, dok su Lori i Sem bile u čekaonici.
- Smiri se Lori!
- Ne mogu Sem! Pokušala sam da ga nagovorim da ne učestvuje u današnjoj trci, ali on nije želeo da odustane! Znala sam da će nešto loše da se desi danas! Znala sam to!
Govorila je Lori kroz plač, dok ju je Sem bez prestanka posmatrala. - Lori daj mi tvoj telefon.
- Zašto?
- Samo daj!
Lori je izvadila telefon iz džepa i pružila ga Sem, te je ona uzela isti i pozvala osobu koja joj je prva pala na pamet.
- Leone?!
- Sem?
- Leone, moraš da dođeš u gradsku bolnicu!
- Zašto?
- Zato što je Filip imao nesreću...samo dođi! Potreban si svom bratu!
- Dolazim!
Sem je nakon Leonove poslednje reči prekinula vezu, te je vratila telefon Lori i počela nervozno da šeta po čekaonici. Iako je ona zapravo trebala da smiri Lori, nije mogla. Trenutno su obe bile mnogo nervozne i iznenađene. Nisu mogle da veruju da se ovo desilo.
- On mora da se izvuče! Rekao je da će biti dobro! Obećao mi je da će se čuvati!
Govorila je Lori besno, ali takođe i tužno. Osećala je užasnu tugu i bol sada, nije želela da ostane bez Filipa. Ne bi mogla da podnese život bez njega.
- Sem...reci mi da će on biti dobro! Reci mi da će sve proći kako treba!
- Hoće Lori...samo pokušaj da se smiriš. Znam da ti je teško da to uradiš sada, ali molim te.
Nakon otprilike pola sata Leon je stigao u bolnicu, te je par minuta nakon njegovog dolaska doktor izašao iz Filipove sobe.
- Doktore kako je on?!
Upitala je Lori uznemireno i znatiželjno, samo je želela da joj kažu da će sve biti u redu.
- Za sada je u donekle dobrom stanju, jedna osoba može da uđe da ga vidi. Ali samo na par minuta.
- Idi ti.
Izgovorio je Leon gledajući u Lori.
- Ne...idi ti. On je tvoj brat.
- Znam...ali tebi će se više obradovati.
- Možemo li da uđemo nas dvoje?
Upitala je Lori tiho dok se nadala potvrdnom odgovoru.
- Dobro, ali ne smete da budete tamo duže od pet minuta.
Samo su potvrdno klimnuli glavom, te su otišli u Filipovu sobu.
- Hej brate.
- Leone...
Izgovorio je Filip tiho sa sitnim osmehom na licu. Tada je skrenuo pogled i ugledao uplakanu Lori.
- Lori...nemoj da plačeš.
- Ne mogu da verujem da se ovo desilo. Ti moraš da prebrodiš ovo! A na trke više nećeš ići! Ne dam!
- Zabranjuješ mi trke?
Upitao je tiho sa još uvek sitnim osmehom na licu. Zvučao je umorno, iscrpljeno.
- Ja se slažem sa njom brate.
- Eto Filipe, čak i tvoj brat misli da trebaš da prestaneš sa ovim.
- Leone ti dobro znaš da ne mogu to da uradim...
- Zašto ne?!
Upitala je Lori uznemireno.
- Zato što su trke nešto što volim. A kada nešto volim, ne odustajem od toga.
- Ja ću izaći napolje, vas dvoje očigledno trebate da razgovarate nasamo.
- Nemoj!
Uzviknula je Lori, ali je on nije poslušao te je za par sekundi izašao iz sobe.
- Filipe...
Dok je to govorila, prilazila mu je. Kada je prišla njegovom krevetu, sela je na stolicu pored istog. Uzela je njegovu ruku i nežno je milovala.
- Poljubi me.
Izgovorio je tiho, ali ona nije znala da je to rekao sa razlogom.
- Zašto?
- Samo me poljubi. Molim te Lori.
Tada mu je prišla još više i prislonila svoje usne na njegove. Kada je odvojila svoje usne od njegovih, rekao joj je nešto što je nateralo jezu da prođe čitavim njenim telom.
- Volim te Lori. Zapamti to. I molim te, nastavi dalje.
- Zašto to govor...
Njen govor je prekinulo pištanje aparata pored kreveta. Kada se odaljila od Filipa i pogledala u aparat, na njemu se polako pojavljivala ravna linija.
- Ne...ne, ne, ne! Ne! Filipe! Ne! Ovo se ne dešava! Filipe! Vrati se! Filipe nemoj me napuštati sada! Filipe! Nemoj da ideš! Filipe!
Vikala je Lori slomljeno, nije mogla da podnese samu pomisao na to da će morati da živi bez Filipa. Bez osobe koja joj je ulepšala život i dala smisao njenom životu.
U sobu je tada utrčala Sem, te je ostala zaprepašćena kada je ugledala prizor ispred sebe. Filip je beživotno ležao na bolničkom krevetu, dok je Lori plakal i dozivala ga.
- Filipe! Molim te...
- Lori!
Plavokosa je tada skrenula pogled ka vratima i ugledala svoju najbolju drugaricu.
- On...on me je napustio Sem. Rekao mi je da me voli i da želi da nastavim dalje...a onda je samo...otišao.
Tada je u sobu ušla grupa doktora koji su istog trenutka uzeli elektro-šokove i pokušavali da ožive Filipa. Pokušavali su da ga vrate u život dve minute, ali ništa od toga.
- Vreme smrti, 14:46h.
- Molim?! Ne! Oživite ga! Ne možete samo da ga pustite da ode! Ne može da me napusti! Molim vas! Oživite mog Filipa! Oživite ga!
Tada ju je Sem okrenula ka sebi i snažno je zagrlila. Lori je uputila svoj pogled ka vratima i ugledala uplakanog Leona. Videla je suze u njegovim očima. Znala je da i on sada oseća ogromnu bol. Ovo danas je bila Filipova poslednja trka.