NESTALA

On je bio njen razlog za osmeh

Plavokosa devojka je sedela na kauču  boje bundeve u dnevnom boravku svog stana. Zapravo, stana njenog dečka. Iako živi sa njim ona još uvek smatra da je to samo njegov stan. Listala je stranice nove knjige koju je htela do kraja da pročita, ali ju je u tome ovaj put sprečilo lupanje o vrata. Brzinom svetlosti je ustala sa kreveta i nervozno se našla pred vratima otvarajući ista.
- Sem? Šta se desilo?
- Lori...mislim da nešto nije u redu sa mojim detetom.
Govorila je dok je ruke držala na stomaku sa bolnim izrazom lica.
Na licu joj se moglo primetiti da je osećala snažnu bol.
- Uđi brzo!
Uzviknula je Lori zabrinuto, nakon čega je Sem teškim hodom ušla unutra još uvek držajući šake na svom trudničkom stomaku.
Iako je bila trudna četiri meseca, često je osećala snažne bolove koji su je izluđivali. Mislila je da će to sve proći i da je to normalno u trudnoći. Odlučila je da ignoriše to. Ali to ignorisanje nije dugo potrajalo jer je jutros videla da krvari skoro svaki put kad obavlja nuždu. Znala je da nešto nije u redu, a prošlo je već dve nedelje od poslednjeg ginekološkog pregleda na kom je bila.
Kada je ušla u stan, Sem je istog trenutka otišla u dnevni boravak i polako sela na kauč na kom se Lori do malo pre nalazila.
Tada je Lori ušetala u dnevni boravak i sela pored Sem.
- Zašto misliš da nešto nije u redu?
Upitala je plavokosa iskreno zabrinuto, dok je znatiželjno posmatrala brinetu.
- Sve je počelo sa snažnim bolovima prošle nedelje. Zapravo, na početku i nisu bili tako snažni bolovi i mislila sam da su to uobičajeni trudnički bolovi. Ali bolovi su postepeno postajali jači i juče sam primetila da krvarim.
- Zašto ne odeš kod ginekologa?! Zna li Dilan išta o tome?
- Ne...prećutala sam to, ne želim da zna da nam je dete možda u opasnosti. Mnogo se raduje ovom detetu.
- Sem...
Izgovorila je Lori dok je stavljala Semine ruke u svoje.
- Moraš mu reći. Ti si tek pre pet meseci napunila osamnaest godina, još si mlada za trudnoću.
- Znam Lori.
- Moramo otići do ginekologa.
- Znaš da ne volim da idem tamo.
- Znam Sem...ali moramo otići. Dete može biti u ozbiljnoj opasnosti.
Sem je potvrdno klimnula glavom i blago se nasmejala iako se u sebi kidala od bolova. Želela je da spasi svoje dete više od ičega. Još uvek nisu utvrdili ni pol deteta, ali znala je da ne bi podnela da mu se nešto desi.
***
Plavokosa i brineta su se nalazile u čekaonici, Lori je zabrinuto i nervozno cupkala nogama dok je sedela na stolici pored Sem.
- Jel te boli?
Sem je klimnula glavom potvrdno iako je želela da sakrije tu bol od svih ljudi oko sebe. Pa čak i od svoje najbolje prijateljice.
Plašila se za život svog deteta koje se nije čak ni rodilo.
Iako još uvek nije osetila njegovu nežnu kožu na svojoj grubljoj, zavolela je to dete više od ičega na svetu.
- Sem Čarlson!
Uzviknula je starija žena sa recepcije, nakon čega su plavokosa i brineta ustale sa svojih mesta i prišle vratima ginekologa.
Kada je plavokosa otvorila vrata, brineta je ušetala unutra polako dok je milovala stomak.
- Dobar dan gđo Sem.
- Dobar dan doktore Smith.
- Prošlo je dve nedelje od Vašeg poslednjeg pregleda. Da li je sve u redu?
- Zapravo, ja sam došla to Vas da pitam. Možete li da me pregledate opet? Jako je hitno.
Izgovorila je zabrinuto dok je stajala dva metra naspram doktora. Ustao je sa stolice nakon svog potvrdnog odgovora upućenog Sem.
- Dakle, tvrdiš da osećaš bolove u predelu stomaka već nedelju dana?
- Da.
- Zašto nisi ranije došla na pregled Sem?
- Ne znam...valjda ne podnosim bolnice.
- Tako znači...
Promrmljao je doktor tiho, dok je uzimao neku spravu na koju je prethodno namazao neku kremu. Tada je prelazio preko Seminog stomaka sa tom spravom dok je gledao u ekran na monitoru pažljivo.
- Vidite li nešto doktore? Je li moja beba u redu?
- Samo momenat.
Izgovorio je polako dok je istraživao svaki kutak Seminog trudničkog stomaka.
- Ne čujem otkucaje srca...
Izgovorio je doktor, što je na Seminom i Lorinom licu izazvalo zabrinute i zaprepašćene poglede.
- Kako to mislite da ne čujete otkucaje srca?! Kako?!
Glasno je upitala brineta, dok je zabrinuto gledala u svoj stomak.
- Fetus je...
- Dete, beba doktore! To je moja beba!
- Vaše dete je mrtvo gđo Čarlson.
U tom trenutku brineta je osetila snažnu bol u srcu, nije mogla da poveruje u ovo što je upravo čula.
Te reči su joj se činile nemogućim, nije želela da ostane bez svog deteta.
- Šta?! Kako?! Vi se šalite sa mnom?! Recite mi da se šalite!
Rekla je glasno sa bolom u glasu, dok su joj oči polako dobijale sjaj zbog suza koje su se spremale svakog trena da napuste njene suzne kanale.
- Žao mi je Sem.
Jeza ju je obuzela, osetila je kako joj se srce slama na hiljadu delova. Prosto nije mogla da poveruje u to da je njeno dete mrtvo.
- Doktore Smith recite mi da možete nekako da pomognete detetu!
Izgovorila je Lori zabrinuto, dok ju je doktor sa sažaljevanjem gledao.
- Uključite tu spravu ponovo i slušajte opet! Ova sprava laže! Moja beba ne može biti mrtva! Ne može...
Suze su već potekle niz njene rumene obraze, nakon čega je Lori sela pored nje na krevet i privukla je u snažan zagrljaj.
- Moraćemo pod hitno da vas operišemo kako bismo izvadili fetus...
- Dete! Dete doktore!
Uzviknula je Lori besno, nakon čega je doktor ponovo ustao sa stolice i još jednom sa sažaljevanjem pogledao u Sem.
- Žao mi je. Lori, pokušaj da je smiriš nekako. Moraćemo da je operišemo kako se ne bi inficirala.
Sobom su odzvanjali bolni jecaji koje je Sem kroz plač ispuštala. Bila je uništena. Malo stvorenje koje je četiri meseca čuvala u sebi, sada će zauvek nestati. Više neće biti sa njom. Neće biti deo nje.
Lori je samo potvrdno klimnula glavom na doktorove reči iako je znala da će biti nemoguće smiriti Sem sada.
- Moja beba! Moje ma...lo de...te...
- Znam Sem...diši duboko. Nemoj dozvoliti da te ovo slomi. Znam da si zavolela ovo dete, ali imaćeš priliku za još mnogo dece.
- Ne mogu Lori! Ovo boli! Srce me boli! Moja beba...
Govorila je otežano kroz plač, dok joj je Lori milovala kosu.
- Biće sve u redu. Iako ne veruješ u to trenutno, barem pokušaj. Znam, loš je osećaj. Stvarno loš. Ali ti si Sem Čarlson! Tebe ništa nije moglo da slomi do sada, nemoj dopustiti ni ovome da te slomi!
- Teško je Lori! Boli me...volim ovo dete!
- Znam, Sem.
Izgovorila je tiho pokušavajući na sve načine da je uteši, iako je i sama osećala Seminu bol. Oduvek su mnogo toga delile, tako sada dele i bol.
***
Prošlo je pola sata od saznanja da je Semino dete mrtvo. Doktori su spremali operacionu salu za Sem, a ona je još uvek bila i više nego potresena. Još uvek je plakala i nije želela da veruje u to da joj je dete mrtvo.
Lori je držala Sem za podlakticu dok ju je vodila ka operacionoj sali. Prvo je trebala da se presvuče u neki mantil koji su joj doktori dali. Lori joj je pomogla da se presvuče jer još uvek nije bila pri sebi.
Kada se presvukla, doktori su je stavili na krevet sa točkićima i odveli je u operacionu salu.
Lori je zabrinuto čekala da se operacija završi, a dok je čekala nazvala je Filipa.
Pozvala ga je da dođe u bolnicu.
Nakon otprilike pola sata, Filip je stigao u bolnicu, ali je sa sobom doveo i Leona.
- Kako je ona?
Upitao je Filip, dok je Lori razočarano odmahivala glavom u smislu da je Sem jako loše.
- Kako se to moglo desiti?! Šta će biti kada Dilan bude saznao?!
Upitao je Filip nervozno i glasno, dok je Lori takođe nervozno odgovarala.
- Ne znam...verovatno će i on biti slomljen kao Sem. Sigurna sam da će ona posle ovoga biti u lošem psihičkom stanju. Nikada pre nije ovoliko patila.
- Trebaće joj vreme da se navikne da deteta više nema.
Zaključio je Filip, a Lori se bez pogovora složila sa njim.
Filip joj je prišao i privukao je u snažan zagrljaj, znao je da joj je to u ovom trenutku potrebno.
Ona je takođe bila slomljena, kada god bi Sem osećala sreću i Lori bi. Kada bi Sem bila tužna i ona bi isto bila.
Bile su najbolje drugarice za primer.
Nakon par minuta su seli na stolice u čekaonici, a Filip je pokušavao da oraspoloži Lori nekako.
- Proći će to. Imaju ona i Dilan vremena da prave još mnogo dece.
Iako nije želela da se smeje u ovom trenutku, na njegove reči se iskreno nasmejala. On je bio njen razlog za osmeh.