NESTALA

Pusti da te volim

Nakon pola sata koji su se Stivenu činili kao večnost jer je sve vreme posmatrao Lori i Filipa, došlo je vreme za trku. Svi su se smestili u svoje automobile te su uključili motore i ćutke čekali znak za početak. Kada se ispred njih našla devojka duge plave kose i plavih očiju izraženih zbog tamne maskare, spustila je neku zastavu u znak početka nove trke. Svi su pritisnuli gas i automobili su jurili na sve strane. Svi su bili isuviše uzbuđeni zbog ove trke i samo su o pobedi mislili. A među te ljude su naravno spadali i Stiven i Filip. Nekoliko puta je Stiven prošao sa onom prelepom devojkom pored Filipa i Lori. Naravno da su ih primetili, šta više Lori je osećala Stivenovu blizinu. Iako nisu bili jedno pored drugog osećala je njegove besne poglede na sebi. Skrenula je pogled napred ne želeći da posmatra šta se iza dešava. Filip je dodao gas te su se on i Lori ubrzo našli ispred svih ostavljajući ih u prašini. No, ubrzo su se pored njih našli Stiven i ona devojka.

- Filipe možeš li da ubrzaš?
- Sigurna si?
- Da, potpuno sigurna.
- Dobro onda.

Filip je još više ubrzao te su se našli u blizini cilja, ali Stiven je takođe ubrzao tako da se opet našao iza njih i snažno ih gurnuo. Malo je falilo da Filip i Lori zajedno sa autom padnu niz liticu. Izgleda da je to Stivenova specijalnost, da gura ljude sa litice.

- Kreten! Jebeni Egoista!
- Videće on sad.

Besno je rekao Filip kroz zube te se ubrzo vratio na stazu.

- Neću ja njemu dopustiti da zauzme naše mesto! Posebno ne sada kada smo mogli poginuti, kada si ti mogla poginuti!
- U redu je Filipe, nemoj da uradiš nešto previše nasilno.
- Ooo...dobiće on svoje!

Lorinim telom je prošla jeza i osećala je strah. Znala je da Filip planira nešto opasno da uradi, a ona nije želela da učestvuje u tome. A posebno nije želela da ona bude uzrok toga. Ubrzo su ispred sebe ugledali zeleni auto, naravno Stivenov. Filip je naglo dao gas te se snažno spucao u Stivenov auto.

- Drži se Lori!
- Filipe uspori! Šta to radiš?!
- Ne brini se Lori! Neće nam više smetati.

Lori je skrenula pogled te je videla da se Stivenov auto slupao o jednu ogromnu stenu. Jedino što je sada mogla da uradi jeste da se moli da će sve biti u redu. Nakon par sekundi Filip i Lori su prvi prošli ciljem te su svi koji su posmatrali trku počeli da aplaudiraju i viču Filipovo ime. Kada su izašli iz auta mnogi su prišli da čestitaju Filipu dok je Lori samo gledala hoće li se Stivenov auto pojaviti. Ujedno je želela da se pojavi da bi videla da li je sve u redu, ali isto tako i nije to želela jer se plašila šta bi sve moglo da se desi. Konačno se Stivenov auto pojavio iako ovaj put nije bio ni među prva tri mesta. Lori je potrčala ka njegovom autu i tada je Stiven izašao.

- Stivene! Jesi li dobro?! Jeste li jako udarili u stenu?!
- Dobro sam. A i zašto bi to tebe zanimalo kad si ti sigurno uzrok toga.
- Šta?!

"Kako je samo znao?! Zar je toliko očigledno ili je samo predpostavio?" pomislila je Lori sa jednom podignutom obrvom dok je posmatrala Stivena.

- Da, da Rugobo.
- Jebeno prestani da me zoveš Rugobo!
- Što? Meni je to baš seksi.
- Šta?!

Rekla je Lori sebi u bradu jer je bila zbunjena. Kako nadimak "Rugobo" može biti seksi? Ima li tu imalo logike? To je sigurno samo Stivenova filozofija koju samo on razume.

- Oo...eno ti ga dečko koji mi je ukrao titulu.
- Nije mi on dečko!
- Stvarno? Čemu tako burna reakcija?
- Samo...nije mi dečko i molim te nemoj ništa nažao da uradiš!
- Čekaj, jesam li ja to čuo "molim te"?

Rekao je sarkastično dok je posmatrao Lori. Lori nije mogla da prestane da ga gleda u oči jer su bile prelepe poput njegove kose. Ali ipak su mu oči lepše, zenice su mu se raširile što znači da mu se Lori sviđa. Da, to je istina. I njoj su bile raširene, ali zbog besa. Umesto zaljubljenosti ona je trenutno osećala ogromnu količinu besa.

- Da.
- Čekaj da razmislim...
- Stivene!
- Rugobo!
- Egoisto!

U tom trenutku je iz auta izašla devojka koja se vozila sa Stivenom.

- Hej...ti si sigurno Lori.
- Da, kako me znaš?
- Recimo samo da...možda mi je neko tebi blizak rekao.
- Ko?
- Saznaćeš.
- Kakva su ovo sranja?! Da li ti mene zajebavaš ili šta?!

Stiven se samo nasmejao na Lorine reči, previše mu je smešno zvučalo njeno psovanje. Lori je samo zakolutala očima te se okrenula i otišla kod Filipa.

- Čekaj, mi smo pričali i čak sam saznao šta voliš ali još uvek ne znam kako se zoveš.
- Ana.
- Lepo ime.
- A ti si...
- Stiven.
- Da, da lepo ime. A sada hoćemo li da odemo negde ili ćemo samo ovde da stojimo?
- Ovde ćemo da stojimo, ali zapravo...želim pre toga da uradim nešto.
- Šta?
- Videćeš, malo iznenađenje za sve.

Ana se na te reči samo namrštila a Stiven je već krenuo ka Filipu. Niko ga čak nije ni primetio dok nije došao čak dva metra od njega. Prišavši Filipu stegao je šaku u pesnicu te ga je snažno udario. Filip je odmah stavio ruku na obraz te ju je nakon par sekundi sklonio i odmah je krenuo ka Stivenu. Uzvratio mu je još jačim udarcem a tada je Lori pritrčala da ih razdvoji ali nije uspela. Svi oko njih su navijali osim Lori koja je pokušavala da ih razdvoji i Ane koja je trčala tamo kako bi videla šta se tamo dešava. Stiven je srušio Filipa na pod snažnim udarcem te se sagnuo i snažno ga udarao pesnicama. Filipu je krv krenula da teče iz nosa te su Lori i Ana uspele da ih razdvoje. Ali za neko čudo Ana je prvo prišla Filipu da vidi kako je jer je ipak on krvario. Lori se odaljila od Filipa te je prišla Stivenu i sledećeg trenutka se njena šaka našla na njegovom licu.

- Kretenu! Jebeni Egoisto! Zašto si to uradio?!
- Zašto si ti to uradila?!
- Šta to?!
- Zašto si me naterala da te volim?!
- Šta?!

Lori je bila u šoku isto kao i Stiven jer je nesvesno izgovorio te reči naglas.

- Ne seri Stivene! Ti da voliš?! Ha-ha-ha. I ja tebe nisam ni na šta terala!
- Jesi! Otkad sam te video prvi put posle letnjeg raspusta stalno si mi ti u glavi! Jebeno stalno o tebi razmišljam!
- Dosta je bilo Stivene! Dosta mi je i tebe i tvojih sranja! Svi znaju da ti misliš samo na sebe! A sad mi molim te reci zašto si udario Filipa?!
- Jer me je iznervirao! To prvo mesto pripada meni! Jedinom kralju ovog trkališta!
- Eto! Opet misliš samo na sebe! Egoisto!
- I znam da me ne voliš! Ti nisi sposoban da voliš!
- Pusti da te volim! Onda ćeš videti da mogu!

Na te njegove reči njena ledena krv se u trenutku pretvorila u vrelu i tekla je njenim venama brže nego ikada pre. Još uvek nije mogla da veruje u reči koje je malo pre čula. Osećala je rumenilo na svojim obrazima i samo je želela da to rumenilo nestane. U jednom trenutku je mislila da Stiven laže dok je u drugom trenutku mislila da govori istinu. Bila je previše napeta.