NESTALA

Usne grešnika

Rano jutro u Meksiku donosi Sunce sa sobom, dečko tamne kose leži pospano na svom krevetu još uvek spavajući. Nakon nekoliko minuta on polako otvara oči još uvek pospano te rukom prolazi kroz svoju gustu kosu. Prisećao se sinoćnjeg događaja u hodniku, mrzeo je sebe zbog toga ali jednostavno nije mogao da se odupre želji. Bol je preovladavala njegovim telom, sada je već ustao sa kreveta te je prišao prozoru i ugledavši svu tu količinu svetlosti zamalo je oslepeo. Bio je poput vampira i nije mogao podneti svetlost, navukao je crne zavese preko prozora te je duboko uzdahnuo i ruku prislonio na čelo. Bilo je vrelo poput Sunca. Prišao je svom ormaru te ga je otvorio i izvadio potrebnu odeću. Nakon što se obukao izašao je na terasu. Grad je još uvek bio pospan, to se dalo primetiti jer nije bila velika gužva na ulicama. Pogled je bacio u stranu te je ostao prilično iznenađen prizorom koji je ugledao. To je bila devojka obučena u spavaćicu, duge plave kose i nebeskoplavih očiju. To je bila ona, Lori. Nije mogao da skrene pogled sa nje, nije došla čak do ograde da se nasloni poput njega, stajala je na polovini terase. Nije mu bilo jasno zašto, ali pomislio je da se plaši visine.

- Rugobo!

Uzviknuo je sa osmehom na licu te je ponovo ugledao njene oči, sada nisu bile toliko predivne. Beonjače su joj bile potpuno crvene a obrazi natečeni od plakanja. Na njegovom licu se pojavio zbunjujući pogled a osmeh je nestao sa njegovog lica. Nakon što je primetila da je on video njeno snuždeno lice i crvene oči okrenula se te je ušla u svoju sobu. Nije želela da je gleda takvu slabu i uplakanu, nije volela da drugi vide njene suze. Ali čak i pored toga često je puštala suze da pobegnu pred tuđim očima, previše ju je bolelo da bi ih držala u sebi. Stiven je još uvek stajao zbunjen na svojoj terasi, želeo je da zna razlog njenog plakanja. Ali nije imao pojma da je zapravo on taj razlog, bar jedan od razloga. Nije samo sinoć plakala, ponovo je to dopustila sebi kada se probudila. Šetajući nervozno po sobi Lori nije ni primetila da neko kuca na vrata, koja su još od sinoć bila zaključana.

- Lori! Jesi li budna dušo?
- Jesam mama!

Odgovorila je odmah nakon čega je primetila zvuk lupanja po vratima. Prišla je vratima te ih je otključala. Ispred sebe je ugledala ženu kratke kose i smeđih očiju obučenu u poslovno odelo.

- Lori šta ti je? Jesi li ti to plakala?
- Nisam, mama.
- Lažeš li me?
- Ne, nisam plakala samo sam još uvek umorna.
- Lezi onda još da spavaš.

Nije želela da spava više, jer kad god bi sklopila oči odmah bi ugledala Filipa ili Stivena. Ili bi ugledala obojicu kako stoje ispred nje, te da ona mora da bira između njih dvojice.

- Ne želim.
- U redu, imaš doručak u kuhinji.
- Dobro. Kasnije ću otići kući.
- Zašto Lori? Danas je subota, ne moraš da ideš sutra u školu. Nije ponedeljak.

Znala je da sutra ne treba da ide u školu, ali jednostavno je želela malo samoće. Želela je da bude u svom toplom stanu, da sedne pored prozora i pije toplu čokoladu. Bila je previše iscrpljena zbog ove situacije. Zašto baš sada u svojoj sedamnaestoj godini života mora da ima probleme sa momcima, a u ranim tinejdžerskim godinama ih nije imala. Pogledala je u svoju majku te joj je odgovorila tiho.

- Znam, samo želim da budem kući jer nisam navikla da menjam kuće.
- Dobro onda. Ali ako ne budem kod kuće kad budeš odlazila, napiši mi poruku na telefonu da si otišla.
- Važi.

Dodala je Lori nakon čega je zatvorila vrata svoje sobe te se nakon par minuta obukla. Nakon što se obukla otišla je u kuhinju da doručkuje. Ponekad je pronalazila utehu u hrani, bilo joj je mnogo teško u tom periodu. Mrzela je zaljubljenost, jer ponekada nije mogla da obuzda svoju ogromnu ljubomoru.

***
Već je Sunce zalazilo, ljudi je sada bilo mnogo više nego ujutru. Većina njih je bila u nekoj žurbi, a neki su bili opušteni i nigde nisu žurili. Lori i Sem su sedele u kafiću i pile Lorino omiljeno piće, toplu čokoladu. Bila je zavisna od nje, obožavala ju je i dan nije mogao da joj prođe bez jedne tople čokolade. Sedele su jedna naspram druge prepričavajući ponovo događaje od sinoć.