Surovi delija

"Mrzim te"

Pospano otvaram oči i pokušavam da shvatim gde se nalazim. Ovo nije moja soba!

Kao ošamarena ustajem i razgledam okolinu. Zašto su moje stvari razbacane? I zašto sam za ime Božije u donjem vešu?

Prošla noć je kroz moju glavu prolazila u scenama. Sve je bilo nekako nepovezano. Kako sam dospela ovde uopšte?

U potrazi za telefonom,na malom noćnom stočiću sam ugledala papirić.

"Sinoć je bilo jako interesantno,mogli bi češće zajedno da se opijamo!
                            Relja"

Ta pederčina! Kako se usudio da mi to uradi? Počela sam da paničim. Pokupila sam sve svoje stvari i brzinom svetlosti napustila sobu.

Hotel je bio veoma otmen i lep. Po unutrašnjosti nisam mogla da zaključim gde se nalazim. Doduše nije kao da sam bila u puno hotela paa znam da ih raspoznam.

"Izvinite? Može jedno pitanje?",ljubazno sam upitala ženu sa recepcije.

"Izvoli mila?",bila je prijatna i topla. Mislim da je po mom izrazu lica videla strah koji sam osećala.

"Kako...",bilo mi je previše glupo i neprijatno uopšte da pitam.Provukla sam ruku kroz kosu,to me na neki uvrnuti način uvek smirivalo,"Kako sam ja dospela ovde?",suze su se skupljale u mojim očima.

"Dodji ovamo!",rukom mi je pokazala da je sledim. Ušle smo u jednu malu prostoriju. Verovatno ostava ili tako nešto.

"Ne sećaš se ničega?",odmahnula sam glavom.

"Jedino što znam jeste da sam imala jako težak dan i da sam posle toga srelja Relju i da smo otišli u neki klub i napili se. To je sve!",pažljivo je slušala svaku moju reč.

"Mladi Relja Ivkovic,nisi ni prva ni poslednja koja je ovde provela noć sa njim!",nakon njenih reči briznula sam u plač.

"Ne ne to je nemoguće. Nije mi to uradio! Ne bi se usudio..."

"Niko mu ništa ne može,on je razmažen,ima sve i radi svašta! Nažalost sve vidim,a ništa ne mogu da učinim povodom toga!",napravila je kratku pauzu a zatim ubrzo nastavila." Čudim se,ti si prva koja je sutradan otišla uplakana!",pokušavala je da se ne nasmeje. Kao da je čekala moje odobrenje za to. Obrisala sam suze i uputila joj osmeh.

"Mi se ne podnosimo,i ako misli da ću ovo trpeti kao ostale njegove kurve,grdno se vara!"

"Volim devojke sa stavom! Nadam se da ćeš tom seronji pokazati!",snažno sam zagrlila ženu i na izlazu joj odgovorila.

"Obećavam,gospodjo...",pogledala sam u njenu pločicu na uniformi,"gospodjo Dunja!",osmehnula sam se. Ubrzo nakon toga sam napustila ovaj odvratni hotel.

Videće mene on! Tek sada će upoznati pravo lice Nine Lazarević!

(...)

Bilo je oko 7h kada sam se uputila na odredjenu adresu.

Trebalo mi je sigurno 4 sata da nadjem adresu na kojoj se mamlaz nalazi.

Kako se ljudi promene! Nekada sam bila krhka mala tatina devojčica čiji je najveći problem bila svadja sa drugaricom oko podele lutaka. A sada,postala sam hladna i ravnodušna. Život me promenio,nema više oca koji će sredjivati moje probleme,sve moram sama. Više ne razmišljam dva puta,lepo kažu što na umu to na drumu.

Kročila sam u školsko dvorište i znam da će me ova odluka verovatno koštati,ali sam morala ovo da uradim!

U grupici momaka sam ugledala moju metu. Ubrzala sam korak ka njima.

"Relja!",glasno sam uzviknula. Svi su se istog trena okrenuli ka meni. Zacudjenog lica me gledao.

"Opa,koje ova mala Relja?",oglasio se jedan slepac. Nisam obracala paznju na ostale prisutne bila sam fokusirana na njega.

Bes i ljutnja su ovladali mojim umom i telom. Pomisao da me besramno iskoristio i ostavio u onom budjavom hotelu. Ruka mi se stezala u pesnicu.

Krenuo je ka meni sa podlim smeškom.

"Šta je mala,došla si da mi se zahvališ za sinoćnu seks avanturu?",stajao je ispred mene.

"Mhm,naravno!",uzvratila sam osmehom i njegovu lepu facu udarila pesnicom.

Svi su gledali šokirano,samo su čekali Reljinu reakciju. Zar ga se svi plaše?

Protresao je glavu i snažno me povukao za ruku,približivši sebi.

"Zar si zaboravila šta sam ti rekao na utakmici posle onog udarca? Hmm? Srećo mogu da uništim život i tebi i tvojoj porodici za tren oka! Kako bi se tvoji otac i majka osećali da se raširi priča kako je njihova ćerka spavala sa bogatim Reljom Ivkovićem samo zbog para?",koliko ovaj čovek može da bude bedan? Pretećim pogledom skenirao je svaki milimetar mog lica.

"Mrzim te!",niaam dopustila da suze izadju na površinu. Morala sam ostati jaka.

Razočarano sam se okrenula i napustila njegovo prisustvo.

Relja P.O.V

Šta ovo bi? Ova devojka stvarno ima jak karakter. Toliko je smela i neustrašiva. Jedina devojka koja je došla da mi se osveti,kad bi znala da se ništa i nije desilo izmedju nas.

"Relja šta ovo bi?",pitao me Nikola.

"Stvarno ne znam!",vratio sam se grupici i zapalio jednu cigaru kako bih se smirio. Nenad je i dalje gledao u njenom smeru pokušavajući nešto da shvati.

"Znaš li čija je ona ćerka?",odmahnuo sam glavom i povukao dim.

"Pokojnog Dušana Lazarevića,najpoznatijeg i najboljeg vodje Delija!",usta su mi se sama otvorila. Zar je moguće?

"Jesi li siguran?",i dalje nisam verovao u ovu činjenicu.

"Da,živi u mom komšiluku,slatka devojka. Mada nije mi jasno kako je to dospela da spava sa tobom. Ona bi se pre ubila nego izgubila ponos.",nasmešio sam se na njegoce reči. Zašto? Ne znam.

"Duga je to priča.",sa ovom rečenicom sam im stavio do znanja da želim da prekinem razgovor na ovu temu.

Kući sam stigao oko 24h. Bio sam umoran. Bacio sam se na krevet i ušao na instagram.

Nina Lazarevic. Ahaa,ušao sam u profil,naravno bio je zaključan. Razmišljao sam da li da je zapratim. Šta imaš od toga slepče?

Ostavio sam telefon i otišao na tuširanje.

Celu noć sam se prevrtao po krevetu. Iz nekog jebenog razloga sam razmišljao o njoj. Da li je moguće da je ona ćerka takve legende? I da sam ja povredio ćerku iste?

Gospode Bože da li je moguće da osećam grižu savest?

Ma ko je jebe. Ona je devojka ko i svaka druga. Prevrnuo sam očima na svaki delić "pokajanja" i napokon uspeo da zaspim.

Nina P.O.V

"Nina....Nina!",derala se mama iz dnevnog boravka.

"Šta je bilo?",prepadnuta,izletela sam iz sobe raščupana u pidžami.

"Sine ja sam bolesna,a danas moram otići na posao inače ću dobiti otkaz."

"Ne okolišaj! Želiš da idem umesto tebe?",pitala sam direktno,na šta je ona klimnula glavom.

"Okej,zar sam ja baš jedina opcija?",pokušala sam na svaki način da se izvučem.

"Želiš li da imaš sutra šta da jedeš?",prevrnula sam očima i otišla u sobu da se spremim. Nema svrhe ubedjivati je.

Sredjena sam izašla iz stana. Prevozom sam se uputila ka Dedinju.

Kroz prozor sam pogledala moju Marakanu i srce mi je zasijalo. Ponosno sam se nasmešila. Kada završim sa ovim poslom svratiću do nje.

Nastavila sam svoj put slušajući muziku. Biće dug današnji dan.