Surovi delija

"Mrtvi ste za mene"

Miris alkohola ispunio je moje nosnice što me nateralo da otvorim oči. Nalazio sam se u nepoznatoj prostoriji. Okrenuo sam glavu i pored sebe ugledao plavušu koja je bila prekrivena belim jorganom.

Osmeh mi je obasjao lice kada sam se setio prošle noći. Podigao sam se iz kreveta držeći se za glavu. Toliko me boli da jedva stojim. Počeo sam oblačiti svoju garderobu koja je bila razbacana po podu.

Pri polasku sam ostavio pare na noćnom stočiću. Plavuša je zaslužila. Bila je vatrena sinoć.

Mnogi kritikuju moj život,ali ja ga volim. Ne vezujem se za devojke koje bi svakog časa mogle da me povrede,a i pre ili kasnije čoveka smori jedna te ista osoba. Zašto jednu,kad svaku noć možeš jebati drugu? Životna politika.

Pogledao sam kroz otvoren prozor
džipa. Uvek sam voleo Beograd. Da li zbog Zvezde ili zbog lepih uspomena? Ko će znati....

Stisnuo sam gas i uputio se ka Dedinju.

...

"Gde si ti? Ponovo te nema po čitavu noć! Čekaj samo otac da ti čuje za ovo!",kako sam kročio u ovu prokletu kuću majka mi se zakačila za vrat da bi mi zvocala.

"Bio sam u životu,draga majko!",krenuo sam uz stepenice ali me uhvatila za ruku i okrenula ka sebi.

"Kako možeš ovako da se ponašaš prema meni! Pa ja sam ti majka!",povisila je ton.

"Sad si se setila da si mi majka?! Gde si bila proteklih 18 godina? Je li?",moj visoki glas odjeknuo je kućom.

"Šta se to dešava ovde?",na stepenicama se pojavio Goran. "Zar se sad vraća kući?",sišao je do mene i majke. Ahh,kreće "porodična" rasprava. Ne znam koja li je po redu ove nedelje.

"Pusti ga Gorane! Vidiš da sa njim ne vredi pričati!",ulizica je progovorila.

"Pričaću sve dok se ne opameti!",podigao sam pogled ka njemu.

"Nemoj se džabe truditi kad i sam znaš da se to neće desiti!",ostavio sam ih same kako bi mogli da mi smišljaju nove kazne. Jedino to i umeju. Prevrnuo sam očima na pomisao o njima. Uleteo sam u sobu i bacio se na krevet.

Malo po malo sam ponovo tonuo u san.

Nina P.O.V

Jutarnje sunce obasjalo je moju sobu. Bilo mi je teško da se pomerim. Ali zvonjava telefona me primorala na to.

"Nina,12h je,još nisi ustala?",milozvučan glas moje majke se oglasio. Kako mrzim kad od ranog jutra počne da se dere bez razloga.

"Mama,zar moraš od ranog jutra?",tužno sam upitala.

"Kakvo jutro sine,podne je odavno!",ne znam zašto,ali na njene reči sam počela da se smejem. "Što se smeješ?",njen glas je takodje prešao u osmeh.

"Aa,ne znam,nisam normalna! Gde si ti mama uopšte?"

"Na poslu sam,i biću do večeras ovde! Idi do prodavnice,spremi ručak za tebe i brata!",slušala sam koje mi je obaveze zadala za danas.

"Dobro,odoh sad!",prekinula sam poziv i otišla do kupatila da obavim rutinu.

...

"Šta je bre ovo? Pa u ovoj kući nema ništa za jelo!",kukao je pijani Luka ispred frižidera.

"Prvo ne deri se,a kao drugo mogao bi za promenu da počneš da radiš pa bi imali hranu!",namršteno me pogledao.

Prošla sam pored njega počevši da se obuvam.

"Gde ćeš?"

"U prodavnicu."

"Kupi pivo!",okrenula sam se i ošinula ga pogledom.