Surovi delija

"Želim ovo"

"Nina,mislim da bi bilo krajnje vreme da ust....ouu! ",začula dam Vukov glas koji me probudio. Zbunjeno je gledao u Relju. Totalno sam zaboravila da sam ga pustila u kuću sinoć. Bravo Nina,stvarno....sve pohvale!

"Ovaj,ovo nije kao što izgleda!",podigao je obrvu. Kada je krenuo da progovori probudio se i Relja.

"Dobro jutro narode!",rekao je skroz opušteno!,"Jao,ubi me glava!",uspravio se masirajući glavu.

"Mamurluk aa?",seo je na stolicu obraćajući se Relji.

"I to žestok! Bilo bi bolje da krenem pre nego što dodje Marija,da opet ne napravi bezpotrebnu dramu.",ustao je iz kreveta.

"Hvala vam na gostoprimstvu! Vidimo se!",namignuo mi je dok je Vuku mahnuo. Izgleda da se gotive.

Čim su se zatvorila vrata Vuk jr ugrabio priliku da me ispituje.

"Ninaa....ima li nešto što ne znam?",gledala sam u pod. Zašto je tako uporan? Ako sam rekla da mi se ne svidja to je onda završeno.

"Vuče ne svidja mi se! Shvati to već jednom!",bacila sam pokrivač i ustala. Uhvatio mi je ruku dok sam prolazila.

"Nina,nismo završili!"

"Vuče...."

"Molim te pusti me da završim!",smoreno sam sela na krevet preko puta njega.

"Ne dozvoli da te povredi! Ja znam kakav je on tip,jedan takav mi je bio najbolji prijatelj i svaku ženu je tretirao kao kurvu! Zato molim te,pazi se!",preklopila sam njegovu ruku mojom.

"Ja znam šta radim,i nikad neću dozvoliti da me neko gazi!",uputila sam mu topao osmeh i uputila se ka kupatilu.

(...)

Vraćala sam se iz prodavnice kada mi je zazvonio telefon.

"Lukaa! Hvala Bogu da te čujem!"

"Nina! Srećo moja!"

"Luka gde si? Jesi li dobro?",zamalo mi kese nisu ispale iz ruke od brige. Stala sam na sred ulice pokušavajući da se smirim.

"Nisam dobro Nina! Nisam ni malo dobro! Ovaj zatvor me ubija! Svaki dan,svaki jebeni dan je isti! Tako želim da sam sa vama!",suze su mi se nakupile u očima. Toliko sam mislila samo na sebe da sam zaboravila na rodjenog brata koji je u zatvoru.

"Biće sve u redu Luka! Još malo ćeš izaći odatle i onda ćemo lepo početi da živimo....ispočetka i bićemo srećni kao pre!",sama činjenica da nikad nećemo biti isti me ubijala.

"Kako bih voleo da te tvoje reči mogu da budu istina!",začuo se strog glas koji ga je terao da prekine,"Nina ovaj,moram da idem sad! Volim te!",srce mi se razbilo. Nisam mogla da zadržim suze.

"I ja tebe Luka!",cmizdravo sam rekla pre nego što se veza prekinula.

Urazumila sam se i uhvatila šprint do kuće.

Ne gledavši ispred sebe sam poletela u kuhinju u kojoj je mama kuvala. Gledala me kao da sam pala sa Marsa.

Zadihano sam stavila kese na pult i progovorila.

"Mama zvao me Luka!"

"I šta hoće ta gnjida? Nestalo mu para?",zgrozila sam se na njene reči. Kako može biti toliko bezdušna.

"On je tvoj sin koji trune u zatvoru!",bacila je nož.

"Da nije bilo tog sina sada ne bi morale da živimo u tudjoj kući kao poslednje slepice!",proderala se na mene.

"Da si ga ti na vreme vaspitala on sada ne bi bio to što jeste!"

"Odakle tebi pravo da preispituješ moje vaspitavanje?",koračala je ka meni.