Nina u svom životu zna samo za tugu i nesreću. Nije ni čudno što je postala hladna i nedodirljiva kad je od malena prate maleri. No,i ona ima svoju ljubav,《CRVENU ZVEZDU》. Ni sama nije mogla da nasluti kako će joj jedna utakmica preokrenuti sve naop...
Izlazim iz prevoza i krećem pešice ka odredjenoj adresi.
Trebalo bi da je ovde. Podigla sam pogled sa papirića i....šta je ovo jebem ti Sunce?
Oops! Ang larawang ito ay hindi sumusunod sa aming mga alituntunin sa nilalaman. Upang magpatuloy sa pag-publish, subukan itong alisin o mag-upload ng bago.
Blenula sam kao tele u tu kuću,ako je uopšte moglo da se nazove kućom? Koliko ovi ljudi imaju para kada žive u ovoj vili?
Nikad nisam bila željna novca ili se stidela novčanog statusa moje porodice,ali sada kad stojim ovde osećam se kao govno naspram ovih ljudi.
Protresla sam glavu i ušla u dvorište.
Pošla sam da pozvonim ali me otvaranje vrata preduhitrilo. Ispred mene se našlo čvrsto telo muškarca. Podigla sam glavu i susrela se sa tim zelenim očima. Zbunjeno je gledao u mene. Mora da me neko zajebava?
"Šta ćeš ti ovde?",besno je pitao.
"Ja...am...."
"Relja zlato,šta...a ti mora da si Marijina ćerka?",sredjena žena me poštedela odgovora. Mada opet,neprijatnost je pobedjivala. Zar je moguće da ću ceo dan biti služavka ovom seronji? Bože uzmi me...
"Da.",nečujno sam izustila. Naš razgovor prekinuo je Reljin gromoglasni smeh.
"Čekaj,čekaj,ona nam je sada služavka?",njegova majka je klimnula glavom na šta se još više zacenio. Prevrnula sam očima.
"Udji zlato,on je neotesana budala koja je upravo krenula!",prošla sam pored njega i krenula za ovom dragom ženom.
"Grdno se varaš draga majko,danas ostajem ceo dan kući!",viknuo je za nama.
Ne znam da li sam se više iznervirala kada sam ga ugledala ili činjenica da mi je tako blizu a ja ne smem ništa da uradim jer će moja majka izgubiti posao. Možeš ti to Nina,samo jedan prokleti dan.
(...)
Mislila sam da će se ovaj dan brzo završiti,ali nažalost kao da je trajao duplo više. Toliko poniženja sam doživela. Ne zato što sam čistila WC ili brisala prozore,već zato što me on sve vreme posmatrao i samim tim pokazivao koliko sam manje vredna. Mrzim ga. Najviše na svetu!
Prolazim kroz hodnik. Neko me povukao sa strane i tako prekinuo moje razgledanje porodičnih slika.
"Pa zdravo divljakušo!",Relja. Prevrnula sam očima i okrenula se kako bih otišla,ali su me čvrste ruke zaustavile.
"Ne ideš ti nigde lepoto!"
"Pusti me! Počeću da vrištim!",rekla sam pretećim glasom.
"Ti si ovde moj sluga i moraš da radiš sve što ti ja kažem. U suprotnom gubiš posao.",kako je moguće da mi se ovoliko gadi neko.
"Kako možeš? Imaš li ti savesti? Jesi li čovek uopšte?",počeo je da se smeje dok sam ja bila mrtva ozbiljna.
