Surovi delija

"Italija"

Izlazim iz sobe svestan da već više od 15 dana nisam video svoje roditelje.

Otišao sam od kuće one večeri jer stvarno nisam mogao da gledam to malo biće koje sam uništio. Želeo sam da pričam sa njom ali nisam smeo. Priznajem nisam smeo da joj pridjem.

Mada i da skupim hrabrosti šta bih joj rekao da sam je silovao pod dejstvom alkohola i ljubomore zato što osećam nešto jako čudno prema njoj.

Nemam ni sa kim da razgovaram po pitanju ovoga kada se moj najbolji drug zagrejao za istu osobu,ako uopšte može da se nazove najboljim prijateljem. Koji kurac baš nju hoće? Nek shvati već jednom da je ona mo.....šta ja to pričam,postao sam kao neki patetični klinac. Odbacio sam svoje misli i sišao niz stepenice.

Začuo sam glas moje majke iz kuhinje, pričala je sa Marijom koja je plakala. Primakao sam se vratima kako bih bolje čuo.

"Ne znam više šta šta ću sa njom. Ne jede,ne priča,samo gleda u jednu tačku i tako već 15 dana.",jecala je.

"Bože pa šta li joj se desilo? Dok si ti bila u selu mi je nismo vidjali mislili smo da je u gradu ili nešto tako."

"Zvala sam i psihijatra da priča sa njom da pokuša nešto da izvuče!"

"Nije rekla?",nastupila je tišina. Nakon par sekundi Marija je prošaptala.

"Najviše me plaši to što sam joj na čaršafu videla krv.",stresao sam se od njenih reči. Odlučio sam da udjem unutra.

"Relja!",oglasila se moja majka grleći me.

"Gde si se ti izgubio dete drago? Umrla sam od brige.",gledao sam u Mariju koja je bila izmorena.

Griža savest me ubijala. Nisam više mogao da izdržim ovde. Istrgao sam se iz majčinog zagrljaja i pobegao na vazduh. Guši me sve ovo,ova kuća,ovi ljudi,gušim sam sebe. Ušao sam u kola i uputio se u nepoznatom pravcu.

Nina P.O.V

"Nina zlato,ajde molim te večeraj!",ubacivala mi je tanjir u ruke ali sam ga uporno odbijala.

"Ne želim!",rekla sam kratko u nadi da će me ostaviti samu.

"Šta ti je mila? Pričaj sa svojom majkom.",ponovo je zaplakala. Pogledala sam je i okrenula glavu.

"Danas je mali Relja došao kući,jadna žena zamalo nije crkla 15 dana joj se nije javljao.",trgla sam se na njene reči. Jeza je prošla kroz moje telo i sam spomen njegovog imena naterao me da se setim svih scena.

"Došao je?",upitala sam drhtavim glasom dok me majka sumnjičavo pogledala.

"Da. Zašto si tako odreagovala?",to znači da je on sada ovde. Blizu mene. Šta ako me opet siluje? Strah me paralisao. Moram da odem odavde odmah.....

"Mama,znaš ovaj,ja sam ipak odlučila da odem na ekskurziju.",začudjeno me pogledala.

"Ali mila to je sutra,kako misliš da se spremiš?"

"Ne znam,spremićemo se nekako. Samo mi pomozi,hoćeš?",pogledala sam je neodoljivim pogledom tako da nije mogla da me odbije.

"Naravno mila.",srećno se osmehnula. Naterala sam sebe da joj uzvratim istom merom.

Koliko god mi bilo teško da se pomerim morala sam da ustanem.

"Hoćeš li mi ispričati šta se desilo?",okrenula sam se ka njoj.

"Možda jednog dana,sada nisam spremna.",nastavila sam ka kupatilu.

(....)

"Nina budi se,zakasnićeš!",pospano sam otvorila oči.