Kidnapped

43

Osjetila sam ruku na svom trbuhu a drugu oko moje glave tj na kosi

"Dobra večer djevojčice"

A zatim sam dobila poljubac u čelo

"Makni se"

"Ne počinji.."

"Kako se osjećaš?" Sve što je napravio je to da je samo maknuo ruke i sjeo kraj mene na krevet te vratio ruku na moj trbuh

"Kako sam došla ovdje? Šta se dogodilo?" Ignorirala sam ga,baš kako on mene ignorira

"Odgovori mi"

"Dobro sam"

Kimnuo je glavom i oblizao usnice te počeo pričati

"Dok si spavala,doveo sam te tu..znaš da sam rekao da tvoji misle da si u komi? Pa eto,pošto nam je bilo tako lijepo tj prepustila si mi se..mislio sam da zaslužuješ da vidiš roditelje"

"Silovao si me i tukao gade"prosiktala sam sva u bijesu iako bi možda na nekakav čudan način trebala biti zahvalna što me je pustio da budem uz roditelje..

"To je bilo prije pola godine Elena,mislio sam da smo prešli preko toga"

"To je bilo jučer"

"O čemu pričaš to?"

"Silovao si me i tukao,curila mi je krv iz glave" projecala sam

"Nije istina,to si sanjala"

"Ne laži mi!" I ponovno mi se vratila iznerviranosti..

Ne znam jesam ja više bipolarna ili on

"Nisam ti ništa radio što ti nisi htjela"

"Ti uvijek sam sebe uvjeravaš da ja sve što ti želiš želim iako te ja molim da prestaneš,da me pustiš"

"Probaj si glavu,nemaš rana,sanjala si"

Stvarno sam napravila to što mi je rekao i na moju 'žalost' bio je upravu,nisam imala rana na glavi

"Sigurna sam da kad si me nosio do ovdje ili šta god da si već radio,probudila bih se"

"Pa očito nebi,pošto sam te tako izmorio neku večer" nagnuo se prema meni te stavio ruku na moj obraz i polako me poljubio

Nažalost,nesvjesno sam uzvratila nekoliko puta dok nisam registrirala šta se zapravo događa i brzo počela okretati glavu od njega

"To se nije trebalo desit"

"Da,trebalo je..Nikad te nebi udario,jebao tako da si od početka bila dobra djevojčica kao neku večer..samo da se opustiš,sve bi bilo bolje za tebe,tako bi jebeno uživala"

"Oteo si me,silovao par miliona puta kao i tukao a imam samo 16 godina,ja sam još dijete"

"Ti si moja djevojčica"ponovno se skroz približio mom licu i sklanjao je kosu s mog lica dok me je gledao u oči

"Da si dijete,kao što tvrdiš,nebi izdržala sve što jesi,samo si dokazala i meni i sebi da si jaka,odrasla iako ja ne želim da budeš odrasla,moraš biti moja malena beba"

"Nisam ja ništa izdržala,uništio si me" sad su već moje oči bile pune suza

"Ne..ojačao sam te"

"Samo želim da se makneš od mene,da zaboravim na tebe i na proteklu godinu dana moga života"

"Zašto lažeš? I sama znaš koliko si uživala samnom..znam i ja,znaju svi pa stvarno ne vidim razlog da sad lažeš"

"Nisam uživala"

"Moja izgrebana leđa i tvoja stenjanja dokazuju drugačije"

"To je bila greška!" Glasnije sam rekla ponovno ljuto pomalo

"Nije,oboje znamo to.."

"Trebam ti malena,isto toliko koliko i ti meni"

Pošto u zadnje vrijeme nemam nešta baš inspiracije,ako imate nekakve želje za nastavak priče napišite u komentarima ili mi se možete javit i reći,bit ću vam zahvalna..

Naravno,ako vam se nastavak svidjeo ostavite vote i com da znam da se nekom sviđa moje pisanje tj priča...

Ly❤