44

8K 220 15
                                    

"Trebam ti malena,isto toliko koliko i ti meni"

Dali je ovo istina? Treba li mi on?

Ma ne..zašto uopće i razmišljam o tome ?

On me je oteo,silovao,tukao,vrijeđao..jedino što mi treba vezano za njega je to da se makne od mene što je moguće više

"Nije istina" nakon pola minute šutnje sam odgovorila na to njegovo,iako je srce tvrdilo da je Zayn u pravu,razum je govorio da nije i htjela sam da razum prevlada

"Je,malena,znamo to oboje" ruku je držao na mom obrazu i sa palcem išao po mom lijevom obrazu dok me je gledao u oči i bio tako previše blizu

"Ne želim te..blizu sebe.." tiho sam rekla

"Zašto me ne možeš pogledati u oči i reći mi to?"

Šutila sam,jer nisam znala odgovor na to.  Zapravo,znala sam ga,ali sam odbijala priznati to..

"Ne možeš me gledati u oči i lagat mi" šaputao mi je na usne i na kraju spustio svoje usne na moje i počeo ih polako micati

Na moju veliku žalost,uzvraćala sam mu,osjećaj je bio tako dobar,kao da radim najispravniju moguću stvar na svijetu iako sam znala da ovo što radim,uzvraćam njegove poljupce je bilo totalno suprotno,najlošija moguća stvar koju mogu napraviti u ovoj situaciji.

"Šta mi to radiš malena.." idalje mi je šaputao na usne kad ih je samo malo odmaknuo od mojih

"Ovo je sve pogrešno,ovo ništa nije dobro,ti..ti trebaš otići odavde"

"Ostajem tu do zore s tobom,neću te ostaviti samu"

"Ne,idi.."

"Znam da se bojiš bolnica,nećeš biti po noći sama tu"

Iako bi mu trebala biti zahvalna što želi ostati samnom,zabrinuta sam zbog toga što on to zna,a poprilično sam sigurna da mu to nikad nisam rekla

"Odakle ti to?"

"Znam"

"Ja ti to nisam rekla"

"Ja znam sve o tebi malena,doslovno..nisi slučajno završila kod mene"

"Zašto sam završila kod tebe?"

"Zato što si moja,i nitko drugi nema pravo na tebe"

"Nisam tvoja,to je bolesno"

"Ne počinji" uozbiljio se odjednom

"Šta da ne počinjem? Samo govorim istinu"

"Moja si Elena,mislio sam da si se pomirila s tim odavno"

"Neću se nikad pomiriti sa takvom laži,ne istinom,bolesti.."

"Moja si od prvog dana odkad sam te vidjeo dok god si živa" mrtav ozbiljan me je gledao,kao da to što govori je opće poznata činjenica,stvar..

"Nisam,prestani to govorit"

Odjednom me je uhvatio za vrat i tako me natjerao da ga pogledam

"Elena,jebeno si moja,prvi sam te jebao,prvi sam te poljubio,prvi sam te vidio golu,a da ti bude jasno,zadnji ću te jebat,poljubit,pa i istuć ako treba,ako si bezobrazna,zločesta.."

"Za sve ću ti biti prvi a bome i zadnji,zato što si jebeno moja,pripadaš samo meni,sve tvoje je moje,i mogu što god jebeno poželim s tobom"

Moje oči su nakon njegovih riječi bile pune suza,jednim dijelom sam znala da je u pravu,može samnom što god poželi ali kao i za sve..odbijala sam to.

"Jedino što si napravio je uništio život jednoj maloljetnici,trebao bi se pokopat u đubre od srama"

Prvo se nasmijao par sekundi a zatim se ponovno uozbiljio,gledao je u moje oči tako jako da sam imala osjećaj da može vidjeti u moju dušu,mozak,sve..

I da,idalje je držao ruku na mom vratu,na svu sreću nije ju stiskao jako kao što inače voli lomit moje kosti..

"Zašto da se sramim uzeti ono što je moje?"

"Nisam tvoja,prihvati to već jednom!" Iziritirano sam rekla već sad povišenim tonom

"Hoćeš da te natjeram da priznaš da si moja?"

Evo gaa..za neke dugo očekivani nastavak 😁❤

Naravno ako vam se svidjeo nastavak i želite da nastavim pisati ostavite vote i com...

Ly❤

KidnappedWhere stories live. Discover now