The Misfit.

The Misfit. Chapter three

The Misfit.

Chapter three

 

Pažljivo sam  hodala hodnikom,u potrazi za kabinetom.Ovo bi trebalo da je zabavno,zar ne?Likovno,malo da se opustim.Nadam se je tako.

’Oh,to je ovde’

Tiho sam promumlala,te nabacila svoju ozbiljnu facu,dok sam jednom nogom već bila u kabinetu.Žamor i buku koja je nastajala od grupica učenika,zamenila je tišina.Sve oči su bile uprte u mene,a moje su bile uprte u Louisa...kada bi on samo bio ovde.Pogledom sam ga tražila po kabinetu,ali nije ga bilo.Polako sam krenula ka bilo kojoj klupi, ,propraćena šapatom mnogih u prostoriji.taman kada sam se spremila da sednem,neko je jako lupio vratima.Ostali nisu obraćali pažnju,kao da je to uobičajno.U kom univerzumu je ovo uobičajno?!

Uzdahnula sam,odlučivši da se čak ni ne obazirem na ovo.Mora da je neki ludak koji je...

’Zašto sediš na mom mestu?’

Okrenula sam se,nerado shvatajući da ću upravo da uletim u još jedan sukob.Galama u učionici se ponovo stišavala,kada su čuli njegov glas,i odjednom,sva pažnja je ponovo bila preusmerena na mene.Dosta je za danas,stvarno jeste.

’Piše li negde da je tvoje mesto?’

Rekla sam te uperila pogled u misterioznog momka sa prelepom bojom glasa...Da li je to..

’Louis.’

Tiho sam šapnula.

’Šta si rekla?’

’Ništa,glupost.’

’Upitala si me gde piše da je mesto moje?’

Klimnula sam glavom,oblizujući usne.

’Upravo ovde’

Prstom je prešao preko urezanog imena Louis Tomlinson.

Znači,bukvalno piše da je tu njegovo mesto,a ja sam još jednom ispala glupača.Predivno.

’Oh.Pa,sedi pored,šta ti smeta da..’’

’Smeta mi!’

Glasno je odvratio,stišavajući svaki šapat.Lucy,ne želiš da se sada uvlačiš u nevolju,kada je on taj koga treba da vratiš na pravi put.Saberi se,dođavola.

’Zašto moraš da budeš toliko bučan?’

Idahnuo je,i pogledao me sa polusmeškom na licu.Počeo je da mi se približava sve bliže i bliže,dok nisam mogla da osetim njegov dah,koji je odisao mirisom cigareta.

’Imaš problem sa tim?’

Procedio je kroz zube.

’Dobar dan svima!Dobrodošli na čas likovne umetnosti!’’

Niska,debeljušasta plavokosa žena sa osmehom je ušla u učionicu.Njena pomalo smešna karirana kombinacija izazvala je podsmeh u učionici,ali sam bila zaslepljena čitavom tom razdraganom energijom kojom je sijala.Ovoj školi treba neko ovakav.Inače bi bila potpuno siva i tmurna.

’Imamo novu učenicu,zar ne?’

Polako je krenula prema meni,ignorišući Louisa,kojeg je prisustvo ove simpatične profesorke omelo  u kakvim god namerama prema meni.Sada me je samo cedio pogledom,dok je grizao donju usnu.Napokon,morao je da odustane,kada je profesorka već bila na nekoliko koraka do naše klupe,i seo je na mesto do mene.

’Ne brini,videćeš ti mene još’

Smireno mi je odvratio,dok sam se ja nelagodno osmehnula ne skidajući pogled sa osobe koja je stajala ispred mene,i pokušavala da sazna moje ime.

’Oh,Lucy,to je tako lepo ime.Nadam se da ćemo se lepo slagati.Louis,kako ti se sviđa novi partner u klupi?’

Nije joj odgovorio,već je samo prazno pogledao ka njoj,kao da želi da prestane,i zatim se naslonio na zid,stavljajući crnu kapuljaču i zatvarajući oči.Kao da ga boli da gleda na stvari oko sebe.

’Pa,dobro onda.’

Nastavila je,vraćajući se nesigurnim koracima ka katedri.Ostatak časa je bio jako zanimljiv,barem meni.Morala sam da podsećam samu sebe zašto sam zapravo ovde.Kraičkom oka sam gledala i osobu koja me je malopre,moram da priznam,prestravila.Ne znam da li ću moći da se nosim sa njim.A možda,možda on nije toliko strašna osoba koliko se predstavlja.Možda samo plaši ljude,kako oni ne bi videli koliko je preplašen on sam,u stvari.

’Odakle znaš kako se zovem?’

Zvonki glas me je trgnuo iz mog bezizlaznog razmišljanja.

’Kako misliš,znam?’

Ja sam magnet za lošu sreću,apsolutno najveći maler na svetu.Ukapirao je šta sam rekla.Pa da,bravo Lucy.Gore ne može.

’Malopre si ga izgovorila,kada si pričala sa mnom.’

’Profesorka je pominjala tvoje ime,nisam ga čak ni zapamtila...ne znam šta ti...’

’Pre toga.’

Grubo me je prekinuo,gledajući me direktno u oči.

’Nisam rekla tvoje ime.’

’Lažeš’

’Da nije malo pregrubo da kažeš nekome da laže?’

’Ne,kada je to istina.Sada,reci odakle..’

’Možeš li da prekineš,pokušavam da..’

’Ne mogu.’

Presekao me je u pola reči.I kako sada da se izvučem iz ovoga?

’Slušaj me,neću da trpim tvoje gluposti.’

’Pa sada ćeš ih trpeti do kraja ove godine,jer mi ne pada na pamet da se premestim od tebe.’

’Zašto se ponašaš tako?Nisam izgovorila tvoje ime,zaboga,zar moraš tako da se ponaša,kao da smo ti svi mi ovde igračke i da možeš da nam radiš šta hoćeš?!’

Pošto sam boginja,mogu da osećam osećanja ljudi oko mene.A Louisova,ne mogu.Kao da mi ne dopušta da vidim pravog njega,krije se.

’Lucy.Da li ja predajem ovo za sebe?’