The Misfit.

The Misfit. Chapter fifteen

The Misfit.

Chapter fifteen             

 

Dovraga.Dovraga.Dovraga.Šta se dešava sa mnom?Kao da sam zaljubljena u Louisa.Ne,ne,ne.To se ne sme desiti.Ja sam ovde da mu nađem srodnu dušu,a ne da budem zaljubljena u njega.On nije ništa posebno.Samo ima plave oči koje me fasciniraju svakog puta ka...ugh!Ma idem ja da jedem!Već je kasno,i hvala Bogu da imam ključeve.

’Flajer devojko!’

Hm.Ko bi to mogao da bude?

’Zayn.’

Okrenula sam se i nasmešila.

’I ti si gladan?’

’Barem jedno od nas ima ključeve od kafeterije.’

Slegnula sam ramenima,i otključala vrata.Uputila sam se ka frižideru i izvadila dva soka.Zatim sam mogla da ugledam Zayna kako nam pravi dva sendviča.

’Znaš i da kuvaš?Pa,to je za pohvalu.’

Rekla sam,nasmejavši se.Skoro da saam i zaboravila moje probleme sa Louisom.Skoro.

’Pa,spremiti dva sendviča i nije neka filozofija.A čovek može sve kad je gladan’

Slegnula sam ramenima.Ubrzo je sedeo pored mene,smejali smo se,pričali i mislim da je on stvarno prijatna osoba.Ali,neprestano sam osećala da mu nedostaje neko.Ona devojka.Stalno misli na nju.Pitam se ko je ona.

’Ko je ona?’

’Hm?’

Zbunjeno je odgovorio.

’Ta devojka o kojoj stalno misliš?Rastresen si i misli ti lete na hiljadu strana,ali ona ti je stalno u srcu.Pa,ko je ona?’

Spustio je pogled i podigao obrve,opisujući je jednim teškim uzdahom.Mora da mu je mnogo teško.I meni je,kad ga vidim ovakvog.Ne moram da ga poznajem više od ovoga da to zaključim.

’Izvini ako sam rekla nešto pogrešno..’

’ne.Nisi.Samo sam ja..povređen.Ona me je iskoristila,a opet,to je bilo nešto najlepše što sam imao.Takvi su svi odavde,iskoriste te i kada im više ne trebaš,ispljunu te i zgaze.Jednostavno,samo tada nisam baš bio privkinut na to.Sada jesam.’

Pažljivo sam ga slušala,upijajući svaku reč.

’Ne mogu da ti kažem ime,jer ću tako upropastiti ono što ona ima sada.Bila je sa dvojicom u isto vreme,i sa tim drugim je i sada.Barem pokušava da bude.A ja je još uvek volim,što ona nikada neće saznati,naravno.Uradila je sve da bi se domogla moći i uspela je,izgleda sam ja bio samo jedna prepreka na tom putu.’

Hm,pa to mi zvuči poznato.

’A da li mogu da pokušam da pogodim ime,ako ništa?’

’Ha,ma probaj.Siguran sam da nećeš uspeti.’

Uzeo je jedan zalogaj i nastavio da gleda u mene,očekivajući da počnem da pogađam.Malo sam oklevala,ali sam onda izgovorila ime ’Alena’ na šta je on počeo da kašlje,za malo se ugušivši.

’Znači jeste ona?’

Rekla sam,ispijajući svoj sok.

’Zakuni se da nećeš reći nikome.’

Ne mogu.Jer,to mi je sada jedino oružje koje mogu iskoristiti protiv nje.Ali,Zayn mi je ispričao nešto za šta verovatno ne znaju ni neki njegovi najbliži prijatelji.Tako da,nije baš ni lepo da ga odmah izdam.Klimnula sam glavom,nesposobna da bilo šta obećam.A taj drugi momak je Louis,naravno.

...............................................................................

Plave oči poput mojih su tražile nešto po kafeteriji,na šta sam ja samo spustila glavu,trudivši se da me ne primeti.Zayn je sedeo do mene,i govorio nešto,od čega sam ja čula samo prvih nekoliko reči,i posle toga,totalno sam se isključila,obaćajući pažnju samo na to da ostanem neopažena.

’Lucy?’

Toliko o tome.Istog trenutka,Zayn ustade,ne želeći da progovori ni jednu reč,već mi samo mahnu.Uradih isto,zatim nerado usmerih pažnju na Louisa.

’Zašto me izbegavaš?’

Oh.

’Ne izbegavam te.Samo pokušavam da pojedem nešto.’

’Sediš tu već dva sata,i spuštaš glavu kada god pogledam u tvom pravcu.’

Pa,okej,zar ne možeš da budeš džentlmen i jednom mi popustiš,stvarno?

’Louis,imam obaveza sada.’

’Eto.Izbegavaš me’

Prestani već jednom,dosadni čoveče.Zar ne možeš da odlepršaš?

’Šta hoćeš?’

Već iznervirano sam odgovorila.trudeći se da izgledam normalno.To mi nije uspevalo,ali barem sam se trudila.I to se računa,zar ne?

’Da te pozovem na zabavu večeras.’

’Zabavu?’

’Da.Samo još jedna žurka,potpuno opuštena...ljudi će dolaziti u farmericama,pa..jesi li raspoložena?’

Slegnula sam ramenima.Svašta se može dogoditi na toj zabavi,tako da nisam raspoložena.Štaviše nisam raspoložena ni da provodim vreme pored njega,jer se u mom stomaku dešava uragan koji nosi raznobojne leptiriće.

’Razmisliću.’

’Auto će te čekati u devet.’

’Rekla sam da ću razmisliti.’

Nasmešio se,i prošao rukom kroz kosu.Izbegavaj oči,Lucy.Izbegavaj...dođavola.

’Ja sam to shvatio kao da.’

Udaljio se i uzeo telefon.