The Misfit.

The Misfit. Chapter six

The Misfit.

Chapter six

 

 

“Gravitation is not responsible for people falling in love.”
― Albert Einstein

 

 

Stajala sam,gledajući ih bledo.Lagala me je.Mislila sam da je ovo njena žurka.

’Šta,sada ne govoriš?’

U nameri da me iznervira,nadmeno je izgovorio Louis.

’Mislim da bi trebalo da je izbacimo.’

Alena progovori.

Louis se nasmeši,odmerivši me svojim plavim očima.Sigurno je pomislio da sam glupača,ne znajući da je devojka čije je telo sada pribijeno uz njegovo,kriva zbog mog pojavljivanja.

’Neka ostane.’

Rekao je iz sažaljenja.Šta sam želela u tom trenutku?Želela sam da ih oboje smrvim u komadiće i samouvereno odšetam odavde,ali umesto toga sam se samo nasmejala.

’Ne treba mi tvoje sažaljenje.Ostaću ovde zato što to želim.Ne zato što mi ti dozvoljavaš.’

Na ovu moju rečenicu,on podiže obrve.

’Ovo je moja žurka.’

Zakolutala sam očima.

’Siguran si?Pošto Alena zove ljude kao da je njena.’

Podigla sam ruku prema njoj,a ona me prostreli pogledom,te joj ja samo namignuh i prođoh pored nje.Mogla sam da čujem Louisov glas kako nezadovoljno razgovara sa njom.Pa,rekla sam samo istinu.Svi je zaslužuju,na kraju krajeva.I kako je uopšte uspela da nađe istu haljinu?Da li je ima u prodaji?Ne mogu da poverujem u sve ovo.

’Piće,madam?’

’Niall,prestani tako da me zoveš.Treba mi jedno,hvala ti’

Nasmešio se,te nastavio da hoda sa mnom.

’I kakav je plan?’

’Plan?’

Podigoh obrvu i namrštih se,ispijajući sve do poslednje kapljice šampanjca iz čaše.

’Nećeš do kraja da ostaneš,zar ne?’

Na trenutak sam se prepala,misleći da je on nekako saznao šta sam ja zapravo.Ali,naravno da to nije moguće.

’Ne,planiram da ispijem što je više moguće besplatnog pića,pregrizem nešto,ako je to moguće, i onda odem nazad u sobu želeći da se zakopam dva metra ispod zemlje,da mew niko nikada ne nađe.A tvoj plan?’

Niall se nasmeja,i odmahnu rukom,dok sam ja uzimala još jednu čašu šampanjca koji me je neopisivo mamio u ovom trenucima.

’Prestani sa tim pićem,loše utiče na tebe.’

Oblizala sam usne i nasmešila se,i dalje očekujući njegov odgovor.

’Pa,prvo moram da završim sa radom ovde.A onda..onda bih mogao da ostanem...’

’Oh.’

Mislila sam da ćemo zajedno kući.Jer,ako se napijem..neko će morati da me nosi.

’Ili bih mogao da radim nešto prijatnije..sa tobom..da te otpratim nazad?’

Klimnula sam glavom.

’Bilo bi lepo,da.’

Odgovorila sam.

Njega pozva jedan od konobara i on izgovori jedno ’ne mrdaj odatle’ i užurbano ode do njega,noseći nešto nalik hrani.Hm,pa nešto nalik hrani bi mi dobro došlo u ovom trenutku,samo da skrenem misli sa ove užasne žurke na kojoj sam se pojavila nepozvana.Šta joj je to trebalo?Kunem se,kada budem povratila moći,tako ću joj uništiti život...

’Zabavljaš se?’

Louisov glas odzvanjao je u mojim ušima.

’Najbolje zabave su one na koje upadneš nepozvan,zapravo.Ili sam bar tako čula,pošto tvoja i nije nešto.’

On se nasmeja i nasloni na šank.Kako ja da radim sa tim psihopatom?Kako?

’Čudno da vređaš moju zabavu...’

Mislila sam da će sada da kaže nešto kao ’izađi onda napolje’ i da me izbaci,ali nije.

’Jer se i meni ne sviđa.’

’Oh.’

Slegnula sam ramenima,očima tražeći nialla,ali on nije bio u okolini.

’Želiš li da izađemo onda?’

Upitao me je.Odakle ovakva promena?Zaboga,šta mu je,odjednom?Odjednom je dobar,naivan momak.

Ali,ja moram da mislim na cilj.Ja sam ovde zbog njega,zapravo.Iako iskreno želim jedan prijatan razgovor sa jedinim prijateljem,ako se tako može reći,kog imam ovde,dužnost me zove.

’Nećeš me ubiti ili tako nešto?’

Nasmešila sam se.

’Da li si spremna da rizikuješ?’

Pružio mi je svoju ruku.Nisam spremna,Louis.Moram.

Alena P.O.V.

Ta mala kučka.I zašto ju je Louis uopšte pozvao da ostane?Opet,našla sam način da je ponizim.Louis će joj se približiti,naterati da se zaljubi u njega,a onda,onda će je poniziti pred svima.Već pri pomisli na to osmeh mi ne silazi sa lica.Evo,već izlaze zajedno.Oh,naivna mala gadura.A Louis samo čeka da provede noć sa mnom,kao nagradu.Glupača.

Misli da ja zapravo ne znam ko je ona.Boginja ljubavi.Kao i mnoge koje su dolazile.Nisu uspevale da me pobede u igrama.A neće ni ona.Mada,uporna je,to moram da priznam.I druge su bile,pa su odustajale.Neće ga vratiti na pravi put.Jer taj pravi put ne uključuje mene.Pobrinuću se za to.

Osim toga,ko će još verovatni usamljenoj devojci koja vreme provodi čitajući knjige i družeći se sa onim siromašnim dečkom iz kafeterije?Može ona i bolje da se potrudi,znam.Ali,ovako mi samo olakšava posao.Svejedno,bolje po mene.

***pa,kako vam se cini?iznenadjeni? :)