The Misfit.

The Misfit. Chapter eight

uzivajte,i obratite paznju na poruku na kraju :)

The Misfit.

Chapter eight

 

 

 

“You don't love someone because they're perfect, you love them in spite of the fact that they're not.”

― Jodi Picoult, My Sister's Keeper

 

 

Glasni tresak vratima me je naterao da se probudim.Ko,dovraga,u ovo vreme lupa vratima ?Polako sam se uspravila i otvorila oči,osećajući ogromnu bol u glavi.Mora da je od sinoć,od one svađe…ma od svega.Alena je njenim uzvišenim hodom ušla u sobu I od ranog jutra me podsetila zašto je ja toliko mrzim.Ne podnosim,zapravo.

‘Uspavana lepotica se probudila’

Ignorisala sam je.Previše briga imam sada na pameti,mnogo prečih stvari nego  njenih izliva ljubomore ili ko zna čega više.Mogla je I da ukovrdža kosu sinoć,da je skrati,ako je već želela da bude moja kopija.

‘Kako je bilo sa Louisom sinoć?’

Došlo mi je da je gađam onim štiklama koje sam nosila sinoć.Šta se nje to uopšte i tiče ?

‘Ne vidim zašto bih ti to ispričala’

Odmahnula sam glavom.

‘Oh,izvini ako sam povredila tvoja osećanja.’

Oh,izvini što ću ja tebe celu da povredim ne budeš li zaćutala istog trenutka,ne treba mi tvoje saosećanje,ne treba mi ništa tvoje.

‘Ne brini,nakon svega,ne moram da se raspravljam sada s tobom,pošto ti je verovatno dosta raspravljanja sa Louisom.’

Drsko sam joj odgovorila a ona me je presekla pogledom.Ova soba je postala previše mala za nas dve.

‘Zašto me toliko mrziš ?’

Uvređeno je upitala.

Da li uopšte trebam da nabrajam razloge ?

‘Ne mrzim te.Samo mislim da nema potrebe da udišemo isti vazduh,stvarno.’

Nasmešila sam se,ustajući kako bih mogla da se istuširam I nastavim na predavanja.Samo mogu da se nadam da će mi dan biti bolji od načina na koji sam se probudila.

Alena P.O.V.

 

Uzela sam telefon i čim sam začula da je ona mala gadura pustila vodu,okrenula sam Louisov broj.Pospani glas se čuo sa druge strane linije.

‘Pa ?’

Izgovorila sam,znajući da će mi prepoznati glas.

‘Alena ?’

‘Da,ja sam.’

Smireno sam rekla.

‘Misliš na Lucy,zar ne ?Ništa.Nije želela da pođe do sobe gore,gde je kamera bila postavljena.Nažalost.Iako pripita,nemam ideju kako je uspela da mi odoli.’

‘Pa,izgleda da ćeš morati malo više da se potrudiš.’

Sve u meni je proključalo.Propustila sam šansu da je zauvek uništim,da zaglavi ovde na zemlji sa nama,običnim devojkama i da je pritom ponizim.Trebalo je više da se potrudim.Ali,nije kao da neću imati prilike.Oh,imaću ih napretek.

‘Šta momak mora da uradi da bi te imao za jednu noć ?’

‘Mnogo toga.’

Nasmejala sam se,te spustila slušalicu.Ceo internat dreči o Niallovoj i Lucynoj svađi.Barem sam nešto uspela da uradim.Sada mala boginjica neće imati sa kim da razgovara.Što je dobro,i više nego dobro.Jadan Niall.Oduvek mi ga je nekako bilo žao.Bilo kako bilo,očekivaće je jedno ogromno iznenađenje čim se pojavi u kafeteriji.A ja ću biti tu,da se smejem njenom izrazu lica.

Lucy P.O.V.

 

Izlazim iz kupatila,prisećajući se sinoćnih događaja,zbog čega dobijam još veću glavobolju.Razne misli mi lutaju glavom,pa čak i ona da bi trebalo da odustanem od ovoga i da se vratim svojoj svakodnevnici.Trebalo bi i da popričam sa Niallom i da mu nekako pokažem koliko mi je samo žao zbog onoga sinoć.To što sam ovde zbog Louisa ne mora da znači da konstantno moram da povređujem druge ljude po cenu uspeha.Onakve osobe kao ja to ne rade.I najveća uvreda je to što je pomislio da sam ja postala osoba koja mi se lično gadi,slična Aleni.On sada ima potpuno pogrešno mišljenje o meni,i to opravdano.Nisam trebala da ga ostavim onako,mogla sam makar poruku da ostavim.No,sada nema nazad.Ako uopšte želi da priča sa mnom,pokušaću da rešim ovu raspravu.Louis mi se sinoć predstavio u potpuno drugom svetlu i moram da priznam da sam bila potpuno iznenađena njegovim ponašanjem,i njegovom drugom stranom,za koju,iskreno,nisam ni verovala da postoji.Što me je nateralo da verujem da je on drugačija osoba od one kakvom sam ga ja zamišljala.U svakom slučaju,počinjem previše da mislim,a imam premalo vremena do predavanja,pa bih stvarno trebala da navučem neku odeću i odem do kafeterije,i psihički se spremim za još jedan stres.Da,trebalo bi.

Pola sata kasnije,ulazim u kafeteriju prepunu tinejdžera i svi pogledi su uprti u mene.Okej,koga sam sada ubila ?Napravila sam nekoliko koraka kada sam na jednom od uredno očišćenih stolova zapazila natpis ‘Louisova kučka’.Molim ?Vidno iznervirana sam zgrabila taj papir,i počela da čitam šta piše na njemu,podižući obrve i želeći da me nema.

‘Naša Lucy,nevina,slatka devojčica izgleda I nije tako nevina.Sinoć je pokušala da se uvuče u krevet Louisu,ali nije uspela.Svako se prilagođava na svoj način,zar ne ?’

Niko osim Nialla i Alene ne zna da sam se vratila sa Louisom sinoć,niko.A Alena nije tolika kučka,Louis bi je mrzeo do kraja života,posle onoga što sam rekla na zabavi,zar ne ?Znači,ostaje Niall.Ne mogu da poverujem u ovo.

Niallov pogled dolutao je do mene,ali čim se sreo sa mojim,odlutao je do tanjira koji je stajao ispred njega.Krv u venama je počela da mi vri kao nikada pre i brzo sam hodala ka njemu,spremna da nekome otkinem glavu.Očigledno ni ja nisam imala prilike da vidim pravo lice naivnog Nialla iz kafeterije.Ovog puta,osmeh mi nije bio na licu,kao prvog puta kada smo se videli.Ovo nije smelo da se dogodi.Budu li ‘oni gore’ posumnjali da sam imala nešto sa Louisom,gotovo je.Što će se sigurno i desiti posle ovoga.Njima nikada ništa ne promakne.

‘Zašto si uradio ovo ?’

Povisila sam ton i stajala ispred njega,u ruci držeći onaj flajer.

‘Uradio šta?’

***************************************************

Moram da se izvinim sto nastavak kasni,iskreno,nisam imala vremena da stignem da ga napisem,pored jos 6 prica koje pisem,nadam se da razumete.Posto vidim da bez uslova skoro niko ne komentarise,postavicu uslov od 3 komentara,pa kada ispunite to,ide dalje.Nadam se da nije previse,i zao mi je ako vam se ne svidja,ali sve vise i vise imam utisak da pisem ovo uzalud,a ako je tako,onda nema potreba da pisem ovu pricu.Hvala svima koji je prate i komentarisu,to mi puno znaci.

Love ya all <333