sliku haljine iz ovog dela imate sa straneee
The Misfit.
Chapter five
“It is better to be hated for what you are than to be loved for what you are not.”
― André Gide, Autumn Leaves
‘Čula sam da si se prejedala sa Niallom u kafeteriji.’
Alenine plave oči su me osuđivale,prateći svaki pokret mog tela.Pogledala sam je,te se nasmejala,želeći da nestane odavde.Nisam želela čak ni da se raspravljam,jer znam da je uzaludno.Ne vredi se raspravljati sa nabeđenim devojkama kao što je ona.
’U svakom slučaju,želiš li da ideš na zabavu večeras?Mislim,ne bih trebala da te pozovem ali...pružiću ti šansu.’
Uzela sam debelu knjigu koju je trebalo da pročitam za naredni čas iz književnosti,i okrenula prvu stranu.Znam,ne bih trebala da idem na tu zabavu.Ali,Louis..da li će on biti tamo?Ipak,ja sam tu da bih njemu pomogla,i ne mogu to da ignorišem.
’Ko će sve biti tamo?’
Upitala sam,nezainteresovano ispruživši noge preko kreveta,i naslonivši glavu na neudobni jastuk.
’Svi.I obuči nešto..neudobno.’
’Nisam rekla da ću doći,videću.’
Drsko sam joj odvratila.Alena se nasmejala.
’Oh,doćićeš.Pogotovo ako želiš da se prilagodiš.’
Namignula mi je,i polako ušla u kupatilo.Koliko se samo nesigurnosti krije u njoj.Ona želi da bude najbolja,a takvi ljudi su puni nesigurnosti,i onda terorišu..pa,u ovom slučaju,mene.
U pravu je,moram da se pojavim.Ali,šta da obučem?Bukvalno sam švorc,a ono što će ove devojke obući ne bih mogla nikada da priuštim.Ako ovo nije hitna situacija,ne znam šta je.Pogledala sam ka Aleninom ormaru koji je bio otvoren.Prišla sam i ugledala prelepu,dugu belu haljinu.Odakle meni nešto ovako veličanstveno?Trebaju mi moći,molim vas.
’Oh,molim vas,molim vas’
Osetila sam iznenadnu vrelinu u prstima,i cela soba je počela da se okreće oko mene.
Polako sam legla preko kreveta,i istog trenutka sam zaspala.Probudio me je Alenin vrisak.Šta je sada?!
’Lucy,zaboga!Odakle ti ova...ma odakle ti ovo?!Znaš li ti koliko košta ova haljina?Kako je nisam videla do sada?’
’Molim?’
Protrljala sam oči,kako bih se uverila da ovo ispred mene nije san.Divno,poslali su mi haljinu.Hvala vam.
’Hvala vam.’
Tiho sam promumlala.
’Nemoj ti meni molim,odakle?’
Prstom je pokazivala u prelepu nebesko plavu haljinu sa poluotvorenim leđima,prekrivenu sjajem.
’Umm,kupila sam je nedavno..’
Nasmešila se,i prišla svojoj haljini,kao da sada nije bila dovoljno dobra za zabavu.
’Pa,nije loša.’
Izustila je,već vidno pokušavajući da prekrije ljubomoru kojom je odisala čitava prostorija.
’A šta obuvaš?’
Obuvam?idote,Lucy!Šta obuvaš na zabavi?Zaboga?!
Pogledala sam okolo i ugledala prelepe,visoke štikle srebrne boje.Oh,oni gore misle i na to.Hvala im.
’One štikle’
Videvši ih,Alena razrogači oči.
’Ah,okej su.Onda,vidimo se večeras.Poslaću ti adresu,moram da obavim nešto.’
Klimnula sam glavom,dok je osmeh polako krivio moje usne.Ovo će biti zabava godine.
Napustila je sobu,a ja sam uzela haljinu i probala je.Baš je upadljiva,nadam se da to neće biti problem.
......................................................
Još pola sata do polaska.Alena mi je malopre poslala adresu.Izgleda da je to neka luksuzna kuća i da će svi biti u raskošnim haljinama.Na usne sam nanela ruž u boji kože,i nakon toga,uokvirila sam oči ajlajnerom,naglašavajući trepavice maskarom.Konačno sam obula štikle.
’Da li sam ovo ja?’
Tiho sam prošaputala dok sam se ogledala u ogledalu.Nekoliko minuta sam stajala tu,kada sam shvatila da ja zapravo već kasnim.Polako sam sišla i izašla iz škole,ušavši u jedan od mnogobrojnih taksija.Izgovorivši adresu,spremala sam se za ono što sledi.
’Doviđenja’
Izustila sam,te izašla iz vozila,dok mi je pogled prelazio preko mase ljudi koji su polako ulazili u tu...pa,dvoranu.
Napravila sam nekoliko koraka,i za tren oka sam se našla unutra.
’Lucy!’
Okrenula sam se,te ugledala Nialla.
’Niall!’
On je..radio ovde?
’Izgledaš...čudno.Šta se desilo devojci koja jede kao ja?Gde je nestala?’
Nasmejala sam se.
’Pa,probala sam nešto malo drugačije.Ti ovde..’
’Nerado,ali radim.Izgubio bih posao.Ali ne želim da vidim vlasnike niti njihovog sina,mislim da sam im to jasno dao do znanja’
Vlasnika i sina?Zar ovu žurku nisu napravile Alena i njene prijateljice?
’Sina?’
’Pa,znaš li ti na čijoj si zabavi?’
Odmahnula sam glavom,želeći da nestanem odavde.Alena mi je ponovo smestila.
’Ko je tebe zvao ovde?’
Mogla sam da čujem glas mladića koji me je danas na času likovnog isprovocirao do besvesti.Pored njega je stajala visoka plavuša,držeći ga za ruku...Alena?I na moje veliko iznenađenje,njena haljina...bila je ista kao moja.
Ta kučka.
***komentari,nesto,nista,a?:D
ŞİMDİ OKUDUĞUN
The Misfit.
Hayran KurguDa li vam se nekada učinilo da je sudbina to što ste zaljubljeni u nju/njega?Žao mi je što moram da vam kažem,ali nije.To je njen posao.Posao boginje ljubavi.Ali,šta se dešava kada ona naiđe na nemoguć slučaj?Na hladno,okorelo srce,koje je izgradilo...
