The Misfit.
Chapter four
“Just when you think it can't get any worse, it can. And just when you think it can't get any better, it can.”
― Nicholas Sparks, At First Sight
Pogled mi je prešao na očigledno besnu profesorku.Mogla sam da čujem Louisov smeh.Taj mali kreten.Boli njega za sve oko sebe,samo je njegov život bitan.I zašto kog đavola ona nije prozvala i njega,već samo mene?
’Izvinite,ali i on je...’
’Tebe sam prozvala.’
’Izvinite,neće se ponoviti.’
Pogledala sam u Louisa,koji je zaintrigirano posmatrao moj izraz lica,dok sam se ja borila sa tim da ga odmah ne udavim.Uspela sam da uhvatim Alenin podrugljiv pogled preko učionice.Šta sa njom nije u redu?Kao da joj svaki moj neuspeh pruža ogromno zadovoljstvo,kao da se hrani mojim problemima.Čas se ubrzo završio i razmišljala sam samo kako ću da izađem odavde i ostatak dana provedem u menzi pričajući sa onim Niallom.Ostale časove danas nemam sa Louisom,a možda saznam neke korisne informacije,ipak sam zbog toga i ovde.Taman kada sam bila na vratima,gospodin ’briga me za sve’ poprečio mi je put.Divno smo počeli,zar ne?
’Gde si pošla?’
’Umm...u kafeteriju?Zašto se to tebe tiče?’
Da li on samo meni liči na psihopatu ili?
Hteo je nešto da izusti,ali je Alena prišla.
’Louis.Možemo li da popričamo o..’’
I pre nego što je uspeo da shvati,izašla sam i odjurila u kafeteriju.Konačno malo mira.Kako ću da funkcionišem kada je on ovakav?
’Hej,Lucy beše?’
Mislim da je on ovde trenutno jedina osoba sa kojom mogu da razgovaram.Mislim,da normalno razgovaram.
’Niall,hoćeš li mi dati nešto da jedem?’
’Zar nemaš časove danas?’
’Imam,da,ali mislim da neću otići.’
’Kako želiš...hoćeš li da sačekaš,za 5 minuta imam pauzu pa..’’
’Pauzu?Ali ovo mesto je prazno?’
Osvrnula sam se oko sebe i nasmejala,sedajući na jednu od mnogih stolica.
’Imam gadnog šefa..’
Rekao je te prošao rukom kroz kosu,čineći je još tršavijom i lepšom.
’Ma nema veze,sačekaću’
Nasmešio se i odjurio u kuhinju.
Tih pet minuta provela sam gledajući unaokolo.Sve mi se činilo pogrešnim,kao da se ovde ljudske vrednosti uopšte ne cene,koliko bi trebalo.A Louis,on je priča sama za sebe.Ne mogu da ga prozrem,kao da je nemoguć.Slagala bih vas kada bih rekla da on nije izazov.Jeste,i to možda prevelik za mene.Ali nisam osoba koja odustaje.Uspeću.
’Izvini što si čekala..’
Samouvereno i sa poslužavnikom punim brze hrane,Niall je hodao ka meni.
’Izgleda da se isplatilo.’
Nasmejala sam se,i on mi je uzvratio osmeh.
’Znaš,devojke ovde bi se grozile ove hrane’
’Pa,ja nisam kao devojke ovde’
’Da,vidi se da nisi baš..’
’Baš šta?’
Rekla sam,podižući obe obrve.
’Baš za ovo mesto.’
Eh,Niall,kada bi samo znao..
’Pa,da znaš da si u pravu’
Izustih,uzimajući zalogaj pice.
’I,kako je bilo na likovnom?’
Ljubazno me je upitao.
’Osim toga što sedim sa onim Louisom..’
Namerno rekoh
’I što je profesorka pobesnela što sam se raspravljala sa njim’
Nasmejao se.
’I što su me Alena,i one ostale cure presecale pogledom,i podrugljivo se smešile,nije moglo da prođe bolje’
’Oh,imala si loš čas.Navikni se’
’Uvek su ovakve?’
Klimnuo je glavom na šta sam ja ispustila izdah i uzela još jedan zalogaj.
’A kažeš,sediš sa Louisom..’
’Da.Ko je on uopšte?’
Radoznalo sam upitala.
’On je...duga priča.’
’Imam vremena,slobodno pričaj’
Osmehnuo se.
’On je jeziv tip.Izgubio je sestru u saobraćajnoj nesreći,i pravo je čudo da je uopšte preživeo.Nakon toga,imao je njih mnogo,promenio ih je,i zatim ostavljao,kao da nije imao osećanja.Ubrzo je probao drogu i ko zna šta još,i sada je pred izbacivanjem.Zamalo je ubio profesora,i zato ga se svi i plaše.On je nevolja’
Nevolja koju ja treba da popravim.
’Pa,primetila sam.’
’Mi smo bili drugovi,dok nije..dok mi nije uništio sestru.’
Ha?
’Spavao je sa njom,a zatim je ostavio.Ubila se nedelju dana posle toga..’
Srce mi se grčilo,i oči zasuzile.Zašto bi to iko ikad uradio svom prijatelju?Koliko okrutan moraš da budeš?Ispostavilo se da je Louis mnogo dublja priča nego što sam ja ikada mogla da zamislim.
’Žao mi je,Niall.’
Odmahnuo je glavom,a ja sam gledala suze kako se polako skupljaju u njegovim očima.
’Izvini zbog suza,ja...’
’Ne,isplači se.Biće ti lakše’
Svuda oko sebe sam mogla da osetim Niallova osećanja prema Louisu.Tuga,bol,patnja,bes,želja za neopisivom osvetom.I ja sam želela da puknem od svih tih osećanja,a to nije lako postići.
Louis je čudovište.
A ja ne znam da li on ikada može biti popravljen,nakon svega što sam čula.Mislila sam da ću uspeti..sada se pitam,da li je vredno uopšte pokušati?
***********************************************
Ovaj deo posvecujem Ivani,jer je moja neizmerna podrska,i ne propusta nijedan deo bilo koje moje price.Hvala ti na komentarima,stvarno mi puno znace! <3
YOU ARE READING
The Misfit.
FanfictionDa li vam se nekada učinilo da je sudbina to što ste zaljubljeni u nju/njega?Žao mi je što moram da vam kažem,ali nije.To je njen posao.Posao boginje ljubavi.Ali,šta se dešava kada ona naiđe na nemoguć slučaj?Na hladno,okorelo srce,koje je izgradilo...
