The Misfit.

The Misfit Chapter eleven

The Misfit

Chapter eleven

 

 

Ostatak časa sam provela šarajući po svesci,mada,nisam dugo to radial,jer je ubrzo zvonilo.Nisam mogla da se otresem izuzetno srećnog osećaja zbog onoga što sam uradila Aleni.Iako sam znala da nisam trebala,ali nisam mogla protiv sebe.Zaslužila je,zar ne?

‘Lucy!’

Moje ime odjeknulo je punim hodnikom I mogu da se zakunem da se polovina učenika koja se našla tu okrenula za zvonkim glasom koji me je dozivao.Zašto se Louis ovako zalepio za mene?Mislim nije da se žalim,ali ja trebam njega da jurim.Ovako mi olakšava posao.

‘Umm..reci?’

Nasmešio se,te mi prišao,a ja sam zbunjeno stajala ispred njega.

‘Stvarno si shvatila onaj zadatak?’

Naravno da nisam.Imala sam malu pomoć odozdo.

‘Mhm.Stvarno nije toliko teško.’

Ako si Ajnštajn.

‘Pitao sam se da li mi možeš pomoći oko toga?’

Kako da pomognem tebi ako ni sama ne znam kako da rešim ono?S druge strane,to je šansa da ga malo ispitam o svemu,o njegovom tipu devojke I slično.Bila bih luda kada bih dozvolila sebi da propustim tu šansu.

‘Naravno.’

Kada sam ja postala ovako ljubazna?

‘Svratiću ja do tebe,kako bih ti rekao adresu.Šta imaš sada?’

Da,dobro pitanje?U ruci mi je bio raspored I na brzinu sam pogledala sve časove.

‘Pauzu?’

Sa smeškom sam rekla.

‘Srećnice.’

Prošao je pored mene,a ja sam se okrenula oko sebe I videla Alenu kako me gleda preko ramena.Suzdržavajući se od smeha,prošla sam pored nje,sa namerom da odem na ono mirno mesto I uradim nešto od domaćih zadataka koje nisam pipnula,a trebalo je odavno da ih uradim.Išla bih u kafeteriju da znam da Niall….hm,tamo I idem.I da radi,I da ne radi,to nije moj problem.Zaslužujem da pojedem nešto.Ne mogu samu sebe da izgladnjujem samo zato što sam se posvađala sa jednim radnikom iz kafeterije.Moj stomak to ne može da podnese.Uskoro sam se našla u kafeteriji,sedeći za jednim od praznih stolova,I pogledom prelazivši preko teksta koji sam  trebala da spremim za biologiju.Po meni,to je jedan od najglupljih predmeta.I sama znam od čega se sastojim I sada moje telo želi da se upotpuni proteinima I masnoćom.Ostavila sam stvari na stolici I krenula da vidim šta mogu da pojedem.Odjednom,ispred mene se pojavio kovrdžavi dečko obučen u prelepu belu košulju.I on radi ovde?Stvarno?Ovako obučen?Hm?

‘Umm…a koga ja ovde da..’

‘Da,ja radim.Šta trebaš?’

Namrštila sam se,jer je dečko imao neverovatno odbojan stav.Pa kad bar poslužuješ hranu,potrudi se da mi je ne zgadiš.

‘Hranu?’

Podigao je obrve,očito neraspoložen.Nije mu bilo prijatno,ne moraš da budeš boginja da bi to osetila.

‘Salata neka ili?’

Odmerio me je od glave do pete.On to podcenjuje moj apetit?

‘Hamburger I koka kola.’

‘Hamburger?Jesi li sigurna?’

Zakolutala sam očima.

‘Izgledam li nesigurno?’

Slegnuo je ramenima.

‘A  ko si ti?Nisam te viđala ovde ?’

Odmahnuo je glavom.

‘Ja nisam radnik.Ja posedujem ovu kafeteriju.’

Poseduje ?Vlasnik ?Da nije malo mlad za to ?Mislim,izgleda kao da je Niallovo godište.A sećam se da je Niall jednom pomenuo da mu je šef strog.Kako on može da bude strog ?

‘A znači ti si…’

Zaustavila sam se.Ponekad imam jezik brži od pameti.Baš kao sada.

‘Šta god da su ti napričali o meni,kunem ti se,nije tačno.’

Podigla sam obrve i uzvratila mu smešak.

‘U stvari,ja sada ne vidim više nikoga koga mogu da poslužim,pa..zašto se ne bi bolje upoznali?’

Zašto da ne?Ja ionako nemam šta da radim,a I ovaj domaći,ne mogu da lažem pa da kažem da ako bih imala bilo šta preče,da ga ne bih zanemarila.Tako da,prihvatam ovo kao spas od dosadnih tekstova I škole.Prijaće mi malo razgovora.Klimnula sam glavom uzimajući hamburger,te sela nazad na svoje mesto.Kovrdžavi dečko je došao nekoliko minuta posle,donoseći sebi jednu koka kolu.Prošao je rukom kroz kosu.Da sam ja on,da sam muškarac sa tako divljom I prelepom kosom I sa tim kovrdžama u koje ne možeš prestati da gledaš,svakako bih to koristila.

‘Nisam čuo tvoje ime’

Rekao je smešeći se.

‘Lucy.’

‘Ja sam Harry.’

Oh.Ne izgleda mi ni strogo ni ozbiljno sad.

‘Pa zašto si ovde ako si šef?’

On se naslonio na stolicu i prekrstio ruke preko grudi gledajući u moje….u moje grudi ?!

‘Izvini,oči su mi ovde.Pričaš sa mojim licem,a ne sa mojim grudima’

Kao da se trgnuo iz nekog transa.Oko njega se pojavila aura posramljenosti i…ja ne mogu da verujem da i dalje misli o mojim grudima !

‘Okej,okej,izvini.’

Hvala Bogu !

‘A ti si ona sa flajera ?’

Na trenutak sam zaboravila na flajere,ali ne zadugo,pošto me je on podsetio.Ha.

‘Da,da.Sad kaži šta misliš o tome’

Slegnuo je ramenima.

Ako uopšte ume da misli.

‘I dalje si zgodna.’