The Misfit.

The Misfit Chapter thirteen

The Misfit

Chapter thirteen

 

 

Louis je baš morao da me nasmeje sad.Kad bi pogled mogao da  ubije,ovaj moj bi ga dokrajčio.Totalno se uozbiljio kada me je profesorka pozvala.i sada sam ja na cedilu.Pa to je divno.Nesigurno sam koračala ka tabli,pokušavajući da se nadam da ću i ovog puta dobiti pomoć.Ali nekako,nekako ni ja nisam bila sigurna u to.

’Da li možeš da mi kažeš nešto o DNK?’

Da,jedino što mogu da vam kažem da se to zove dezoksiribonukleinska kiselina,a nisam sigurna da to mogu pravilno ni da izgovorim.Toliko o tome.

’Mm,da,ovaj...’

Iznenada,vrata su se otvorila i prvo što sam mogla da vidim je bila kovrdžava kosa i zelene oči.Harry?Šta on radi ovde sada?Iznenađeno sam ga pogledala,a on mi je uzvratio pogled,kao da je znao šta radi.Pa ja bih to baš volela da znam.

’Izvinite što vam prekidam čas,ali roditelji od...ovaj...Lucy..’’

Da li je mogao barem ime da mi zapamti?

’je traže dole,kažu da je smrtni slučaj u porodici pa..’

Profesorka pogleda ka odeljenju,posle nekoliko sekundi shvativši da sam to zapravo ja.Trebalo mi je čudo,i dobila sam ga.Koja slučajnost.Ali,kakvi roditelji?Ona klimnu glavom i ja polako izađoh iz učionice dobijajući ogromnu potrebu da skačem od sreće.Ali nisam.Ovo je javna ustanova.Za to imam sobu.Zatvorila sam vrata za sobom,ispuštajući ogroman izdah i nasmejavši se.

’Nikada mi nije bilo ovoliko drago da vidim nekoga u životu!’

Harry se nasmejao i pokazao mi telefon.Pa,izgleda da ne trebam njemu da zahvalim.

’Ne shvataj to lično,naravno da bih te spasio da sam znao,ali mislim da sve zasluge idu Louisu.’

Nisam mogla da poverujem.Pa,bolje što je ovo uradio.Mora da se uplašio za sopstven život.

’Oh.’

Tiho sam izustila polako se udaljavajući od kabineta.Ne planiram se vraćati na čas,mada znam da to neće proći dobro sledećeg puta.Ako i tada odem.

’Um,ako ti nije teško,reci Louisu da ponese moje stvari,molim te.Ne planiram se vraćati unutra,osim ako želim da dobijem jednu jedinicu.’

Nasmešila sam se i on klimnu glavom.Tek sada sam videla da smo se zaputili ka kafeteriji i bilo mi je drago što ću moći malo da se opustim.Harry je bio...zamišljen.Ali dugovala sam mu.Opasno sam mu dugovala zbog ovoga što je uradio.Nije morao.Vrata nisu bila zaključana i ja sam se pitala kako je uspeo...aha.Tako.Niall je užurbano primao porudžbine i kada me je video vilica mu zamalo nije dotakla pod,kunem se.Možda pomisli da se i ovako prilagođavam.A s druge strane,ne zanima me više šta misli.

’Znaš šta Harry,ja sam baš žedna.Mislim da će mi prijati jedan hladan sok..’

’Želiš li da ti donesem?’

Odmahnula sam glavom i privukla ga do prvog slobodnog stola.moja teorija je da ako ljudi misle da si kučka,zašto ih uveravati da nisu u pravu?Pa dobro,to je postala moja teorija od one drame sa Niallom.Inače sam fina devojka.

’Ne,neka ga donese ovaj plavokosi.’

Nasmešila sam se,pokušavajući da zvučim zlobno.I uspevalo mi je.Za divno čudo.

Harry mahnu rukom i Niall se,pored sve ove gužve istog trenutka stvori ispred nas.Prolazila sam rukom kroz kosu i gledala ga sa visine,dok on nije obraćao pažnju na mene.Bolje rečeno,pravio se da nije obraćao pažnju na mene.Ali mislim da će me primetiti posle ovoga.Onaj flajer znači rat.

’Jedan sok.I neka bude hladan molim te.Nemoj da zabušavaš i da se istresaš na meni zato što nisi čuo onu porudžbinu.’

Harryjeve oči se raširiše u čudu.Znala sam,dobro sam znala,da on ne popušta zaposlenima i da je jako strog prema njima.A osveta se služi hladna,zar ne?Baš onda kad to najmanje očekuje,baš tada ću ga pogoditi u najslabiju tačku.

’Niall,da li postoji nešto što mi nisi rekao?’

Harry zbunjeno reče a ja počeh da grickam donju usnu kako bih mogla da izdržim a da se ne nasmejem.

’Oh,ma to je uobičajno.’

Namignula sam Harryju.

’Šta ti tu radiš?zar nisam naručila nešto?’

Drsko sam mu odgovorila a on ode,čini mi se sa jako besnim izrazom lica.Uspela sam,zar ne?

 ***************znam da je prekratko ali sam u ogromnoj zurbi i nisam stigla duze.Nadoknadicu,obecavam vam