Odveo me je u sobu, bio je živćan.
-Želim te večeras.
Rekao je pomalo grubo.
-O čemu prićaš ti. Meni ne treba još problema u životu.
Kažem mu i krenem izlaziti iz sobe. No on me uhvati za ruku i privuće sebi.
-Ne možeš sad otići, zar ne shvačaš?
Upi...
Budim se u Pablovom zagrljaju. Danas se prvi put budim kao njegova zarućnica. Osjećaj je fenomenalan. I iskreno mogu reći kako sam sretnija sada nego sa Petrom. Pablo je zapravo ono mi je trebalo.
-Jutoro malena.
Rekao je i pogledao me je.
-Budan si?
Upitam ga. Nisam ni primjetila kada se probudijo jer sam bila zamišljena.
-Jesam, a vidim i ti si.
Kaže i povuće me na sebe u zagrljaj.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
-Moram na posao.
Kažem mu.
-Aj sačekaj da se i ja spremim pa ću te odpratiti. Idem odma do firma oćeve firme kako bi uzeo auto.
Kaže.
-Pablo mogu te nešto pitati?
Upitam ga.
-Naravno malena, što god te zanima.
Kaže mi.
-Dali ga ti zoveš ocem?
Upitam ga.
-Pa nisam mu se još nikako tako obratio, ne znam kako bi i on i ja reagirali na to.
Uzdahnuo ne.
-Pa nećeš saznati tok ne probaš.
Kažem mu.
-Danas ću navratiti kod tebe da si iznajmim galeriju za svoju izložbu.
Kaže.
-Oho, može.
Kažem veselo. Zapravo ima nešto što bi mu htjela reći ali bojala sam se kako će on na to reagirati.
-Hajde reci malena.
Kaže mi.
-Što?
Pravilila sam se glupa.
-Slobodno mi reci što te mući, Ria dobro te poznajem, znam kada te nešto mući.
Kaže i sjedne na krevet pored mene nakon što se obukao.
-Pa htjela bi te nešto zamoliti ali ne želim da shvatiš to kao ultimatum, nego kao molbu.
Kažem mu.
-Reci malena.
Kaže.
-Htjela bi da prestaneš uzimati drogu. Barem zbog mene.
Kažem mu, a on se digne s kreveta i odšeta do prozora.
-Vrlo rado malena, ali ja sam to poćeo konzumirati vrlo rano, čak sa 17 godina i sada mi je teško prestati.
