Odveo me je u sobu, bio je živćan.
-Želim te večeras.
Rekao je pomalo grubo.
-O čemu prićaš ti. Meni ne treba još problema u životu.
Kažem mu i krenem izlaziti iz sobe. No on me uhvati za ruku i privuće sebi.
-Ne možeš sad otići, zar ne shvačaš?
Upi...
Probudila sam se rano u jutro. Morala sam se spremati za posao. Naravno nije mi bilo drago što ne mogu ostati kod kuće i pošteno odžalovati svoj raskid sa Pablom. Znala sam jedino da neče on tako lako odustati od mene.
-Oh već si se probudila?
Odmah me je primjetila Veronica.
-Pa moram na posao.
Kažem joj i samo izađem iz stana. Nisam htjela da me ponovno ispituje o mome prekidu sa Pablom. Izašla sam ispred zgade a tamo me je dočekao naravno niko drugi nego Pablo. Pokušala sam ga ignorirati i okrenula sam se na drugu stranu.
-Zar ćeš zbilja u vjetar pustiti sve ono što smo imali?
Upitao me je a ja sam stala.
-Slušaj, razmišljala sam. Ajde postavit ću ti samo jedno pitanje. Mislila sam se boriti za nas, ali sinoć sam razmišljala i shvatila sam da nema potrebe da se borim.
Kažem mu a on me samo začuđeno promatrao.
-Gle sve ovo će se lako završiti. Ako želiš možemo pobjeći iz države negdje drugdhe gdje te neće naći. Ili ćeš se okrenuti poslu i zaboraviti na mene.
Kažem mu.
-Ma daj Ria. Znaš da me ne možeš stavljati u takav položaj. Molim te.
Krenuo mi je prilazit a ja se udaljim korak natrag.
-Ne Pablo. Želim odgovor sad i odmah. Jer kad mi kažeš svoj odgovor sve će biti jasno.
Kažem mu.
-Ria znaš da ne mogu odustati od posla. Je*e mu, zar ne znaš da te volim!
Shvatila sam da živčani.
-Mislim da sam dobila svoj odgovor. Hvala. Ali samo jedno ću ti reći zaboravi me. Jer ću i ja tebe.
Kažem i još jednom ga pogledam. Samo je stajao sa nekom gorčinom na licu i nije ništa govorio. Nije ni pokušao da me zaustavi a to je jedino ono što me je više od svega trgalo.
اوووه! هذه الصورة لا تتبع إرشادات المحتوى الخاصة بنا. لمتابعة النشر، يرجى إزالتها أو تحميل صورة أخرى.
Što brže sam odšetala kako bih se uspjela sakriti od njega. Kako ne bi vidio kako plaćem. Naravno da sam sad znala da je stvarno kraj. I sam onaj osječaj što sam imala kada me je zaprosio , samo je izgorio.
Iz nekog razloga imam osječaj da se u meni probudila mržnja. I gorčina. Mislim da mu je stvarno stalo do mene sigurna sam da bi našao naćin da bude samnom.
Došla sam na posao i naravno listajući neku knjigu pokušala sam si skrenuti misli s njega. Ali prokletsvo je u tome što se on uvukao duboko u moju kožu.
-Oprostite jeste li otvoreni?
Upitao me je neki muškarac izvirujući me iza knjige.
-Umm da , oprostite zadubila sam se u knjigu tako da...ma oprostite. Izvolite kako vam mogu pomoći?
