Probudila sam se u sobi. Kraj mene je bio Pablo. Gledao me je zabrinuto. Samo sam se osmjehnula.-Ria ?!?!
Kada je vidio da se smješim shvatio je da sam se probudila.
-O malena moja mislio sam da sam te izgubio.
Odmah me je zagrilio.
-Naša beba?!
Upitam ga.
-Maleni Alan je dobro ne brini.
Kaže. A ja se osmjehnem.
-Dakle tako će se zvati?
Upitam ga a on se nasmije.
-Ma kako ti želiš zvat će se. Samo se ti oporavi i budi mi dobro.
Kaže i poljubi me . Otišao je po doktora da mu kaže kako sam se probudila. Uskoro je došao i doktor a i doveli su mi bebu.
-Uh maleni moj.
Primila sam ga u ruke.
-Doktore postoje li kakve posljedice za mene?
Upitam doktora.
-Nažalost postoji mogučnost da više nećete moći imati djece.
Rekao je pomalo tužno. Počela sam plakati. U tome trenu sam mogla samo zahvaliti Bogu što mi je poklonio Alana.
-Ria ljubavi ne plači sve će biti uredu vjeruj mi. Znaš i sama da imamo Alana.
Kaže Pablo i poljubi me. Prošla su 4 dana i mene i bebu su odpustili iz bolnice. Osječam se bolje. Ali i dalje ne tako savršeno. Nadam se da će biti bolje.
-Dođi imam iznenađenje za tebe.
Kaže i kada smo raspremili stavri poveo me je za sobom do jedne sobe.
-Uđi kada te pozovem.
Kaže dajući mi Alana u ruke. On je ušao u sobu.
-Uđi ljubavi.
Pozove me unutra. Ušla sam i ostala u šoku.
-Pablo ovoje prekrasno. Dali je too...
Krenem prema njemu i slici.
-Da malena moja to je naš sin. Ovu sliku zovem 'novi život'.
Kaže i privuče mene i sina u zagrljaj. Napokon smo obitelj.
3 mjeseca kasnije
-Jel zaspo?
Ispitivala me je Veronica. Ona i Matija došli su na večeru kao i svaku subotu od Alanovog rođenja.
-Je. Napokon, mislila sam da će opet cijelu noć biti budan.
Kažem joj. Sjele smo za stol gdje su već sjedili Matija i Pablo.
-Kako vama ide?
Upita nas Matija.
-Zapravo nam je super.
Kaže Pablo. Još smo dugo razgovarali ali došlo vrijeme da oni odu kući. Nakon tjedana ne prospavani noći ja i Pablo napokon imamo vremena za sebe.
-Htjela bi većeras u našu sobu.
Kažem mu i nasmijem se.
-Jao malena mislio sam da me nikada to nećeš pitati.
Kaže i krene se skidati kada smo došli i sobu.
-A ne dragi moj, novi život nova pravila.
Kažem mu i srušim ga na pod.
-Večeras su pravila u mojim rukama.
Kažem i obućem njegovu košulju i uzmem boju. Ovoga puta sam ja nanosila boju po njemu.
-Tko si ti malena?
Kaže nakon poljubca.
-Ime mi je Đavo a prezime mi Grijeh, i tvoja sam slabost....
____________________________________
Ljudi moji kako vrijeme leti ...došli smo do kraja moje još jedne priče , nova uskoro...dobila sam u box pitanja neka vezano za nove price koje pisem...o cemu su i kakve su...
Samo vam mogu reci vidjet cete...volim vas sve jer bez vas nebi imalo smisla pisati...rastajemo se od Pabla i Rie...ali vjeruj te mi uskoro cemo pratiti pricu novi likova u koje cete se zaljubiti kao i ja...
Volim vas i jos jednom vam veliko HVALA😘😘😘😘
ŞİMDİ OKUDUĞUN
NJEGOVA SLABOST:Ime mi je ĐAVO,a prezime mi je GRIJEH✔
RomantizmOdveo me je u sobu, bio je živćan. -Želim te večeras. Rekao je pomalo grubo. -O čemu prićaš ti. Meni ne treba još problema u životu. Kažem mu i krenem izlaziti iz sobe. No on me uhvati za ruku i privuće sebi. -Ne možeš sad otići, zar ne shvačaš? Upi...