NJEGOVA SLABOST:Ime mi je ĐAVO,a prezime mi je GRIJEH✔

~DJETINSTVO~

-Dorućak!

Derala sam se iz kuhinje kako bi probudila Pabla.

-Evo!

Dao mi je doznanja da je budan. Brzo sam nam složila fini doručkić.

-Uf malena ovo savršeno miriši. Gladan sam ko zvijer.

Rekao je.

-Onda jedi.

Kažem mu a on se nasmije.

-Izmoriš me ljubavi,izmoriš.

Kaže bezobrazno. A ja se sramežljivo nasmijem.

-A daj malena zar je moguće da se još uvijek sramiš?

Upita me.

-Ma Pablo. Moram na posao, a ti idi nađi nešto za raditi.

Kažem. Spustili smo se u auto. Pablo me odlućio odvesti na posao.

-Danas ću se naći sa Naty. Zamolila me je da se vidimo.

Kaže.

-Ok.

Kažem kratko i jasno. Nisam se htjela oko toga deprimirati. On me je gledao u čudu.

-Pablo molim te gledaj ispred sebe, voziš auto.

Kažem mu a on se nasmije.

-Znaš ljubavi iznenađuješ me.

Kaže.

-Oko čega?

Upitam ga.

-Pa mislio sam da češ poluditi kad ti to kažem.

Kaže.

-Pa rekak si mi i to je bolje nego da si mi krio. Tako da ti vjerujem.

Kažem mu a on uzme moju ruku i poljubi je.

-Ponosan sam na tebe malena.

Kaže. Stigli smo kod galerije. Pozdravila sam se sa njim u ušla sam u galeriju.

-Bok veronica.

Kažem kada sam ušla.

-Aime kako me je sram zbog onoga jućer.

Kaže Veronica. Mislila je naravno ono što sam je jućer zatekla sa Lukom.

-Ma joj sve je uredu, ali malo sam se zatekla. Mislila sam da ti mutiš nešto sa Tomom a ne Lukom.

Kažem joj.

-I ja sam se iznenadila. Jednostavno nas je nešto spojilo u tome trenu i desilo se.

Kaže a ja se nasmijem.

-Ovaj ne smeta ti što smo, znaš ja i on...?

Upita me.

-Ma ne naravno da mi ne smeta, ja zbilja nisam osjetila bilo što prema njemu.