Odveo me je u sobu, bio je živćan.
-Želim te večeras.
Rekao je pomalo grubo.
-O čemu prićaš ti. Meni ne treba još problema u životu.
Kažem mu i krenem izlaziti iz sobe. No on me uhvati za ruku i privuće sebi.
-Ne možeš sad otići, zar ne shvačaš?
Upi...
-Pa ne znam od kad se možeš napiti pijući sok od naranče?
Kažem joj.
-E to ti je prednost trudnoće.
Kaže i nasmije se. Ubrzo sam završila razgovor s njom. Danas sam imala slobodan dan. Čekala sam Pabla da završi razgovor sa Karlosom kako bi mi prenjeo koji je naš posao. Iskreno bilo me je strah. Napokon je Pablo izašao iz sobe. Nije mi izgledao baš najsretnije.
-Pablo?
Upitam ga.
-Joj malena. Probao sam ga nagovoriti da tebe izostavi iz svega ovoga no on nije htjeo.
Kaže mi. Bio je razočaran.
-Žao mi je. Ali opet drago mi je što sam uz tebe u ovome.
Kažem mu i poljubim ga.
-Mislio sam da će me razumiti, ipak je on stariji čovjek, ali ništa.
Kaže.
-Ma nema veze.
Kažem mu.
-Navodno danas trebamo obaviti prvi posao, i trebali bismo se naći kod njega da nam da upustva.
Kaže.
-Što?!
Bila sam uplašena.
-Hej ma ne brini malena, ja pazim na tebe.
Kaže mi.
-Dobro što ćemo raditi dok ne budemo trebali poći?
Upitao je.
-Pa možemo neki film pogledati?
Predložim.
-Pa možemo, ali....
Kaže i obliže usnicu.
-Ma zaboravi, nemam smage ni za šta trenutno.
Kažem i počnem se smijati.
-A daj ljubavi, a ja baš pucam od snage. Dođi dođi meni.
Kaže i krene prema meni.
-Pablo ne makni se.
Kažem mu.
-A daj malena, šta trebam plesati oko tebe? Moliti te?
Upita me i počne se smijati. Ja sam sjela na stolicu jer nisam nigdje uspijela pobjeći.
اوووه! هذه الصورة لا تتبع إرشادات المحتوى الخاصة بنا. لمتابعة النشر، يرجى إزالتها أو تحميل صورة أخرى.
