Odveo me je u sobu, bio je živćan.
-Želim te večeras.
Rekao je pomalo grubo.
-O čemu prićaš ti. Meni ne treba još problema u životu.
Kažem mu i krenem izlaziti iz sobe. No on me uhvati za ruku i privuće sebi.
-Ne možeš sad otići, zar ne shvačaš?
Upi...
Od kada sam došla kući neprestano mislim na Pabla i dan koji sam provela s njim. Rekao je da sutra dođem do njegovog stana kako bi mogli napokon živjeti zajedno. Sve je tako ponovno savršeno. Sutra idem s Pablom saznati spol naše bebe. Što me još više uzbuđuje.
Svanulo je jutro a Matija me je rano probudio. Naravno morali smo se naći s Pablom. Čekao nas je pred bolnicom.
-Gdje su moje najveće ljubavi?
Odmah mi je prišao i poljubio me.
-Stari tebi hvala što si se brinuo za njih oboje.
Kaže Matiji. Drago mi je da ga je prihvatio. Naravno da mi je stalo do toga da se njih dvojica slažu. Zapravo to mi je jako bitno.
-Sve za nju.
Kaže Matija. S nestrpljenjem smo ušli unutra. Legla sam i prpremila sam se za pregled.
-Vaša bebica je super. Želite li saznati spol?
Upitala nas se doktorica.
-Naravno.
Rekao je uzbuđeno Pablo. Jako me je stisnuo za ruku. Imam osječaj da ga je nervoza prala više nego mene. Ali što mogu.
-Čestitam dobit ćete prekrasnog sina.
Kaže doktorica.
-Dobit ćemo sina!?
U isti glas smo rekli. Oboje su nam suze krenule niz lice.
-Ria volim te jako jako. Hoćeš li se ponovno udati za mene.
Od nekud je izvadio prsten. Oboje smo bili skroz izgubljeni u tome trenutku. Ni sama ne znam šta sam mu rekla sam se bacila u njego zagrlja. Doktorica je izašla iz sobe. Pustila nas je da se malo veselimo.
-Žao mi je zbov svake suze koju si zbog mene isplakala. Žao mi je što sam ikada bio loš prema tebi. Od kad sam te vidio znao sa da će te moja djeca zvati majkom.
Govorio je. Bili smo previše uzbuđeni. Ubrzo je došao Matija. I on je bio sav sretan zbog nas. A njemu sam zahvalna do neba. Da nine vilo njega ja i Pablo se možda još uvijek nebismo pomirili.
-Sad odi kod Matije i pokupite sve stvari danas te vodim kod sebe.
Rekao je Pablo nabrzinu se spremio i izletio je iz ordinacije. Znala sam da je ponovno nešo naumio.
-I šta ću dobiti nečaka?
Upitao je Matija.
-Naravno.
Kažem mu. Zajedno smo otišli u kafić da popijemo nešto a onda sam se ja bacila na spremanje stvari. Ipak sam se napokon selila kod Pabla. Iako sam več živila s njim sada sam imala osjećaj kao da se sve događa ispocetla ali ovaj put baš onako kako treba.
-Ovdje su moje najnužnije stvari. A ostalo će mi dovesti kamionom.
Kažem Matiji izlazeći iz stana. Već sam se uputila ka Pablu.
-Hej ćekaj dali te treba odvesti kod njega?
Upitao me je dok sam izlazila a ja sam mu se samo nasmijala . I to mu je bio dovoljan znak da jedva čekam da budem napokon malo sama s Pablom. Zaputila sam se ka stanu gdje smo prije ja i on živjeli još uvijek sam imala ključeve. Otvorila sam i lagano sam ga tražila po stanu. A onda me je doćekao nevjerovatan prizor.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
