NJEGOVA SLABOST:Ime mi je ĐAVO,a prezime mi je GRIJEH✔

~POSAO~

Budim se. Bilo mi je čudno probuditi se u nećijoj tuđoj sobi.

-A budna si, baš san te mislio probududiti malena.

Kaže i uđe mi u sobu Pablo i još otvori sve zastore kako bi jutarnje sunce spržilo moje oči.

-Ajde spremam dorućak.

Kaže.

-Ti spremaš nama doručak?

Upitam ga.

-Da, hajde.

Kaže. Izašao je iz sobe, a ja sam otišla obaviti higjenu u kupaonu. Čula sam da neko zvoni na vrata. Pablo je otvorio. Kada sam se približavala vanjskim vratima čula sam kako se smije s nekom ženom. Odlućila sam mu vratiti za ono što je lagao Luki za nas dvoje.

-Ljubavi tko je to?

Upitam ga. A on i ta djevojka me u ćudu pogledaju.

-Tko sam ja, oprosti tko si ti?

Upita ona mene.

-Ja sam Pablova zarućnica.

Kažem joj, a Pablo se nasmije.

-OMG. Braco zaručen si zato nisi bio kod nas nikako. Moram mami javiti da na većeru dovodiš svoju zarućnicu.

Kaže djevojka sva veselo i izleti iz grade. Ne mogu vjerovati kako sam glupa, to mu je bila sestra.

-Nisam znao da pristaješ na moju prosidbu.

Kaže mi i okrene se prema meni.

-Ma odje*i!

Okrenem se i odem u boravak.

-Hajde zovi bravara.

Kažem mu a on izvadi i baci kljućeve pred mene.

-Već sam sve riješio malena. A sad žeilm da ideš samnom na većeru od moje mame kao moja zaručnica.

Kaže, ali je to rekao kao da je on već odlućio za mene.

-Ma nemam pojma možda sam zauzeta u to vrijeme.

Kažem mu a on se nasmije.

-Šta je smiješno?

Upitam ga.

-Pa smiješno je to što ti nisam ni rekao kada moramo ići.

Kaže a onda shvatim kako sam glupa ispala.

-Iako ne znam kada radiš?

Upitao me je.

-Pa zapravo ja nemam trenutno posla.

Kažem mu pomalo tužno.

-Molim?

Upita me.

-Da nakon što sam se odselila iz svoga grada nisam našla si posao.

Uzdahnem postavljajući stol s njim.

-Pa šta si završila, mislim koju struku?

Upita me.

-Za inžinjera arhitekture.

Kažem mu. A njemu zazvoni mobitel.

-Da? Ej lutko, da slobodan sam, možemo to napraviti.