Jutro
Jedva sam cekala da krenemo kuci,ustali smo i krenuli da se pakujemo.
"Jedva cekam da odem odavde."-Rekla sam veselo dok sam se pakovala.
Mike me je namrsteno pogledao.
"Amm..zar ti nije bilo lepo ovde?"-Upitao me je zacudjeno.
Ups,glasno sam razmisljala.
"Ovaaj daa,bilo je divno.Ali...nedostaju mi moja mama..."-Odvratila sam tuzno.
"Da,u pravu si."-Rekao je Mike.
Spakovala smo se a onda krenuli kuci.
Tokom puta sam spavala...
Jedva sam cekala da stignem kuci,tamo gde se osecam najsigurnije i gde mi je prosto najlepse.
"Bebo,stigli smo."-Budio me je Mike-ov prijatan i tih glas..
Nakon par sekunde,otvorila sam polako oci,shvativsi da sam ceo put prespavala.Sanjivo sam pogledala okolo sebe...Mike mi se osmehnuo,zatim je izasao,otvorivsi mi vrata.Stajali smo ispred moje kuce.
"Amm..hvala ti."-Rekla sam sanjivo sa osmehom.Polako sam se rasanjivila a onda lagano izasla iz auta.
Bilo je 16h...nadam se da mi je mama kod kuce..Pokucala sam na vratima,sva vesela jedva cekajuci da je vidim..
Medjutim,niko nije otvarao...mozda nije tu.Sreca,znala sam gde je rezervni kljuc pa sam onda mogla da udjem.Uzela sam rezervni kljuc i otkljucavala vrata,u medjuvremenu je Mike uzeo moje kofere i uneo ih u kucu.
"Mama? Stigli smo."-Rekla sam veselo.Cekajuci da se odzovne.Ni traga ni glasa...
"Mozda je na poslu...ili je otisla negde."-Rekao je Mike,dok smo stajali u hodniku.
"Hm,mozda.Pozvacu je."-Uzela sam mobilni iz dzepa farmerki.Pronasla je u konatkima i pozvala...Zvonilo je jednom,dva put i treci put se neko javio...
"HEEEJ mamaaa stigli smoo,gde si?!"-Upitala sam veselim glasom.
"De si malena...tvoja mama je na sigur om mestu,ne brini se."-Rekao je dubok,meni jako poznat glas...ali ipak nisam bila sigurna.
"Ko ste vi!? GDE MI JE MAMA?!"-Povikala sam besno i uplaseno...Mike me je zacudjeno gledao.
"Znas ti dobro ko sam,robinjo moja.Hehe."-Sada sam 100% znala ko je...John.Naravno.
Nisam smela da izgovorim ime...pred Mike-om...nisam zelala da zna da znam ko je.
"Sta hoces!?!"-Povikala sam ljutito.
"Prvo,spusti ton,drugo znas ti dobro sta ja zelim...jesi sama?!"-Upitao me je John.
"Ne."-Rekla sam mrtva hladna.
"Moras biti.Odmah.Inace ce tvoja mama nadrljati."-Rekao je John ozbiljno.
"Okej.Sacekaj."-Rekla sam a zatim sklonila telefon sa uveta.
"Mike...moras da ides,moram nasamo da telefoniram.Molim te,naudice mojoj mami ako ne budem sama.Zna da si u kuci.Molim te."-Molila sam da ode..Jer znam da John gleda moju kucu preko kamere.
"Jesi sigurna da mozes sama da ostanes? Ne rado te ostavljam sada samu.."-Rekao je uplaseno i tuzno Mike.
"Samo idi.Bicu dobro."-Poljubila sam ga a onda je klimnuo glavom i otisao.
Vrata su se zatvorila,brzo sam pogledala kroz spijun i videla da je stvarno otisao.
"Sama sam sada.Sta hoces John!? Sta vise!?"-Vikala sam besno,drhtavim glasom.
"Tebe i samo tebe.Sve cu uciniti da budes moja."-Rekao je ljutitim i ozbiljnim glasom.
"Ostavi mi ne miru i vrati mi moju mamu nazad! Ona nema nista sa nama!"-Bila sam jako ljuta i vec uplakana.
"Ne,ne.To tako ne moze.Poslacu ti adresu na kojoj ces doci.Naravno obucices se po mojoj zelji.I ostaces.Bices moja robinja.Kao sto si bila.Kad ti dodjes pusticu tvoju mamu..al do tad..ce biti kod mene."-Pricao je John..
"Odakle da znam da je u redu?! I da joj neces nauditi i da ces je stvarmo pustiti?!"-Upitala sam besno.
"Obecavam ti.Ja sam covek od reci.Tvoja mama je super...evo je pored mene..hoces da je cujes?"-Upitao me je...
"DA! Molim te."-Rekla sam uplakana.
"Lucyyy?!"-Povikala je moja mama uplaseno.
"Mama,mamaa,jesi dobrooo!?"-Upitala sam je uplaseno.
"Daa mila,ne brini.N..."-I taman kada je htela da kaze jos nesto,oduzeo joj je mobilni.
"Dosta je.Eto cula si dobro je.Ispunio sam svoj deo sada si ti na redu...Sada je 17h imas vremena do 19h da dodjes do ove adrese koju ti budem poslao.Ako ne dodjes ili zakasnis...tvoja mama ce nadrljati.Tako da dobro pazi sta radis.Gledam te.Docices sama.Pazi da te niko ne prati.I bez policije."-Zatim.je prekinuo vezu...
Sela sam na podu i krenula da placem,moram da radim sta on zeli inace...ce moja mama nastradati.....sedela sam tako 20 min gubila vreme i na kraj morala da odlucim sta cu...
Adresu mi je poslao odmah posle razgovora..nije daleko odavde...sta da radim?! Ne smem da zovem policiju niti bilo koga jer tacno vidi i cuje sta radim...
DU LIEST GERADE
Kaješ li se?!
RomantikNajbolji prijatelji koji kriju svoja osećanja jedan prema drugom i zabranjena ljubav koja im otežava život. ~Da li će Lucy i Mike pronaći jednom drugome? ~Hoće li profesor John da zadobije Lucy-no srce? ~A šta smera zlobna i zgodna profesorka Valeri...