Kaješ li se?!

Krivi smo oboje.

Bravo Lucy,izgubila si jedinu osobu koju imas,kojoj si sve,ko je tebi sve.Sedela sam tako u ucionici,tuzno,razocarano i slomljeno gledajuci kroz prozor.

Krenule su mi suze.Sama pomisao da Mike vise ni rec samnom nece pregovoriti.Da nikad vise necu osetiti njegov zarljaj,poljubac i dodir,me je naterao da briznem u plac.

Ben je predavao lekciju,ali onda je na kratko ucutao,pogledavsi me,zamisljeno i krivo...Mike sedeo,slusajuci ga smoreno,bio je besan,cekala sam trenutak akda ce ustati i napustiti cas.Takodje imala sam strah da ce mozda...sto iskreno ne verujem jer Mike nije takav,da me izda...Ben-a i mene.

Prosto sam osecala taj pritisak,Ben ili Mike?! Ben ili Mike?! Lucy odluci se! Glasovi u mojoj glavi su postajali sve glasniji i glasniji.Dok vise nisam mogla..spakovala sam knjige,uzela ranac i krenula ka izlazu...

''Lucy,da li je sve u redu?''-Upitao me je Ben uplaseno.

Pokusavala sam nesto da kazem,oklevala sam,nisam mogla ni rec da kazem,bila sam jako povredjena.Pogledala sam na kratko u Mike-a,placno,a zatim sam iztrcala...Nisam vise mogla.Taj bol je bio grozan,srce mi se steglo,kidalo...

Istrcala sam iz skole i sela na stepenicama,gde smo nekad Mike i ja sedeli.Plakala sam i plakala...Nisam znala sta cu sa sobom.

Nakon par min,Ben je izasao i seo pored mene.

''Hej..jesi okej?''-Zapitao me je zabrinuto gledajuci me tuznim pogledom.

''Zasto si izasao? Idi unutra molim te,ne bi trebao da budes ovde.Bolje mi je da budem sama.''-Pricala sam placnim glasom,

''Lucy...nikad nije bolje kada si sama.Slusaj,zao mi je.Zbog svega,prosto se osecam krivim...ii..''-Pricao je sa sazaljenjem.

''Pa...necu da kazem da nisi.Ali nisi samo ti kriv,vec i ja..krivi smo oboje.''-Rekla sam uplakana.

''Voleo bih da mogu da  ti pomognem ali prosto ne znam kako''-Pricao je tuzno Ben.

"Nema meni pomoci."-Rekla sam razocarano.

"Molim te ostavi me samu..."-Rekla sam tuzno..

"Ne zelim."-Rekao je.

"Molim te.Idi na cas.Posumnjace...molim te."-Molila sam ga sa suzama u ocima.

"Okej.Pazi se.Idi kuci.Pisem ti posle."-Rekao je Ben.

Pozelala sam da me sada zagrli cvrsto da mi kaze da ce da bude sve okej...nazalost tako nije bilo.Nije smeo.

Ben je otisao nazad u skolu a ja sam...sedela i dalje ispred.U medju vremenu je zvonilo i za kraj casa a onda i za pocetak...a onda sam usla nazad u skolu...

Hodala sam niz hodnik,sva izmazana i uplakana...Svasta mi je padalo na pamet...srce mi se slamalo na parcice...Isla sam tako ne znajuci gde idem...

Krenula sam ka wc-u.Usla sam u zenski wc..Gledavsi se u ogledalo.

Boze,kakva sam...rekla sam u sebi.

Uzela sam vlazne maramice iz torbe i obrisala lice...Zatim uzela maskaru,namazala je...malo usta.Pokusala sam da se uljudim..I dalje sam izgledala slomljeno...Unisteno.

Odjednom sam cula neke zvukove...Stenjanje,zensko stenjanje....

Namrsteno sam se okrenula oko sebe..Pokusala sam da ne obracam paznju..

Gledala sam se u ogledalo,nikad gore nisam izgledala i nikad se gore nisam osecala...

Odjednom je stenjanje postalo glasnije...

"POBOGU! UZMITE SOBU!"-Povikala sam besno.

Odjednom sam cula kako se otvaraju vrata od kabine...neko je izasao...

"MIKE?!"-Iznenadjeno sam povikala.

Odjednom je za njim izasla...Jenny.

"STA?!"-Povikala sam uplakana.

Jenny me je samo uplaseno gledala,Mike je bio mrtav hladan.A ja...sam stajala ukocena.Ne mogu da verujem jel on to meni vraca...

Nisam znala sta da kazem.Samo sam uzela svoj ranac i iztrcaala iz kupatila..Dok sam trcala kroz hodnik sudarila sam se sa Ben-om.

"Heej.Sta se desilo?!"-Upitao me je Ben uplaseno i zabrinuto.

"Mike i J-jenny..am.."-Krenula sam da placem jos vise.Ben se okrenuo oko sebe a onda samnom istrcao napolje.

"Hajde idemo odavde."-Rekao je Ben.

"Ali kako? Ti imas jos casova!?"-Uplakano sam ga upitala.

"Ne brini ti za mene.Recicu da sam te vozio kod lekara.Slosilo ti se."-Rekao Ben dok smo hodali ka njegovim kolima.

Seli smo u njegov auto i krenuli negde.

"Ne mogu da verujem da mi je to uradio.Ma zasluzila sam..."-Povikala sam uplakana.

"Lucy...nisi to zasluzila! Nemoj da places slusaj..bice sve oke."-Tesio me je Ben.

"ALI KAKOO?!"-Upitala sam ga dok sam plakala kao kisa.

"Nekako."-Rekao je Ben.Onda je autom stao..i zagrlio me.

Taj zagrljaj mi je delom ublazio bol,Ben je uvek bio tu za mene.Uvek se nadje kad treba.

"Smiri se...."-Pricao je tiho..poljubivsi me u glavu.

Bila sam u njegovom,lepom i neznom zagrljaju,to mi je tako prijalo...

Nakon par min,nastavili  smo dalje..malo sam se smirila.Ali sam i dalje bila unistena...

Kako vam se cini Ben? Misljenje?!

Paa zdravoo narode,nadam se da vam se dopao nastavak.Jeste malo kraci,ali prosto me inspiracija nije danas mnogo posluzila.Hvala vam na podrsci,zaista to moram u svakom nastavaku da kazem.Divni ste.Moja prica je sada #2 u kategoriji romance.Veliko hvala.Obecavam da ce nastavci biti bolji.💞