Njegov srećan kraj 🔚

5.

VIKTORIJA

Posle uspešnog suđenja i dobijanja još jednog slučaja odlučila sam da dam sebi oduška i da se zabavim. Trebalo mi je nešto da zaboravim na to koliko sam odbačena od svoje porodice.

Svakodnevno sam gledala svoju braću kako se zababljaju i kakav odnos imaju, a ja nisam mogla da se ne osećam odbačenom i zabroravljenom. Kada bih ja ušla u prostoriju sav smeh i razgovor bi utihnuli.

Kada bi samo znali koliko sam se celog života odricala zbog njih, onog trenutka kada je Antoni otišao u SAD ja sam molila svoje najprestižnije i najuticajnije  profesore da napišu preporuke za njega, sve te godine sam mu pomagala, a da toga nije ni bio svestan. Alehandra sam izvlačila iz nevolja nebrojeno puta i trudila sam se da on uspe u životu, ali uvidela sam da on i posle svega toga u meni nije video autoritet.

Još jednom sam udarila vreću za boks iz sve snage, mogla sam osetiti bol u svakom mišiću u svom telu, ali to mi je prijalo.

Kikboks sam zavolela još u ranoj mladosti, za mene je on predstavljao beg od svih obaveza i problema; jer sam na njemu mogla da iz sebe izbavim sam bes i negativnu energiju koja se u meni nakupljala, a uz to sam naučila i kako da se odbranim.

Nikada se nisam takmičila, uvek sam to radila kao rekreativac, ali moj nekadašnji trener je verovao da bih imala uspeha da sam odlučila ovim profesionalno da se bavim; ali ja nikada nisam nekome dozvolila da sazna za način moje rekreacije. Ovaj sport me naučio mnogim stvarina, naučio me je da primim udarac i da se ne umire od istog, već sa svakim primljenim udarcem učim da budem bolja.

Mogla sam zamisliti mišljenja koja bi drugi imali, gospođica Rivera naslednik korporacije i uspešni advokat uživa u kikboksu, verujem da bi to bio zanimljiv naslov u nekom od magazina, a uz posao kojim sam se bavila nisam sebi mogla dozvoliti da imam modrice na vidljivim mestima, jer tako ne bih ostavljala utisak osobe od poverenja.

Izašla sam iz teretane i uputila se ka hotelskoj sobi koju sam iznajmila, nisam želela da moja braća saznaju da se večeras neću baviti sudskim slučajevima i nisam želela da imaju pitanja o mom slobodnom vremenu. Ulazeći u sobu uvidela sam kako sam izgledala posle napornog treninga, kosa mi je štrčala iz opuštenog repa, a obrazi su mi se i previše crveneli.

Skinula sam zaštitni zavoj sa ruku i rukavice vratila nazad u svoj kofer, par puta sam opružila ruke samo da bih se uverila da ih još uvek osećam.

Posle hladnog tuša bila sam spremna za večerašnji izlazak, nikada nisam previše vremena posvećivala svom šminkanju jer sam to smatrala gubljenjem dragocenog vremena. Iz kofera sam izvukla usku sivu haljinu i na brzinu je obukla, ovo se mnogo razlikovalo od mog svakodnevnog oblačenja. Na usne sam stavila crveni ruž, jedinu šminku koju sam uvek imala kod sebe i rukom sam prošla kroz svoju sada već suvu plavu kosu.

Obula sam visoke štikle koje su se slagale uz moju haljinu, a zatim sam pokupila svoju torbu i ubrzo sam bila spremna. Nekada sam se divila svojoj majci kako je mogla da izdrži cele dane na visokim potpeticama, ali ubrzo sam i sama shvatila da je sve stvar navike.

Odlučila sam da ključ sobe ostavim na recepciji i da večeras ne vozim sama, želela sam da se u potpunosti opustim.

"Da li je sve u redu gospođice Rivera?", upitala me je mlada radnica na recepciji:"Da li Vam je nešto potrebno?"

"Sve je u redu, samo sam ključ želela da ostavim na recepciji i ukoliko me neko bude tražio, nisam odsela u ovom hotelu", rekla sam, a ona mi se osmehnula.

"Naravno, gospođice Rivera, Vaša privatnost i zadovoljnost su na nam najbitniji", rekla je.

Izašla sam na VIP ulaz jer nisam želela da sutra sebe vidim u štampi. Nisam volela novinare i paparace, razumela sam da ih interesuju životi poznatih glumaca i muzičara, ali ja nikada nisam spadala među njih i nije mi bilo jadno zašto su se ljudi interesovali za moj život.

Pošto sam često odsedala u SAD-u znala sam najprestižnije klubove u kojima nisam morala da brinem o paparacima, jer su ih posećivale mnoge poznate ličnosti, a ulaz je bio omogućen samo uspešnim i poznatim osobama. Iako sam bila samostalna žena i dalje bih dobila predavanje od svojih roditelja ukoliko bi njihovu naslednicu videli u magazinima.

Sela sam u prvi taksi i vozaču rekla adresu, videla sam da me je sumnjičavo posmatrao verovatno se pitajući zašto neko kao što sam ja nema ličnog vozača.

Volela sam da budem u potpunosti samostalna, a to je podrazumevalo da nisam volela da imam ljude koji će mi biti posluga. Jedina osoba koju sam zaposlila da mi pomaže kao kućna pomoćnica bila je Asija, mlada devojka koju sam upoznala pre par godina i kojoj sam pružila posao i omogućila joj da nastavi školovanje nakon smrti porodice; ona mi je pomagala oko održavanja stana jer sam ja često bila odsutna zbog posla.

Plativši vožnju izašla sam iz taksija i ušla u klub bez zadržavanja pored telohranitelja koji su kontrolisali ulaznice. uputila se ka jednom praznom separeu koji me je uvek čekao za vreme mog boravka u SAD-u. Vlasnik kluba bio mi je neizmerno zahvalan što sam ga zastupala pre par godina i odlučio je da mi se na ovaj način zahvali.

"Gospođice Rivera, dugo Vas nisam video", vlasnik kluba mi je prišao.

"Ostajem na kratko", blago sam mu se osmehnula.

"Uživajte u boravku, moji klubovi su Vam uvek na raspolaganju", nasmešio mi se, a zatim se vratio svom poslu.

Poručila sam piće i odlučila da se prepustim ritmu muzike. Posle drugog pića prestala sam da brojim i mogla sam osetiti kako alkohol počinje da deluje.

Uživala sam u muzici, jer sam se nekada pored boksa bavila i plesom. Posle dužeg vremena osećala sam se slobodnom i srećnom.

"Nisam očekivao da ću te ovde videti", okrenula sam se i iza sebe ugledala muškarca koji mi je bio poznat, a onda sam shvatila da je to bio jedan od Eleninih sinova.

"Ti si Damienov brat, Teodor?", upitno sam ga pogledala, bila sam dobra u prepoznavanju lica, ali sa imenima nikada nisam bila dobra.

"Ja sam drugi brat, Nikolas", nasmejao se:"Makar si me prepoznala".

"Nikolas", rekla sam više za sebe trudeći se da zapamtim ime.

"Prelepo izgledaš večeras", po njegovoj opuštenosti mogla sam zaključiti da nisam bila jedina koja je večeras uživala u alkoholu:"Da li si sama?"

"Kao što vidiš, nema nikoga pored mene", ironično sam rekla.

"Zašto nam se ne pridružiš, ja sam sa braćom, njih si već upoznala", nasmejao se:"Očekivao sam da ćeš biti sa Antonijem".

"Nismo u najboljim odnosima", rekla sam ispijajući joś jedno piće:"Više bih volela da uživam u muzici, ali hvala na ponudi".

Osetila sam kako gubim tlo pod nogama, ali me je Nikolas uhvatio u njegove snažne ruke pre nego što sam pala. Morala sam priznati da je izgledao neverovatno privlačno, mišići su mu bili jasno izdefinisani ispod majice, a bio je i dosta viši od mene.

"Možda bi bilo najbolje da usporiš sa pićima", rekao je uzimajući mi čašu iz ruke, a ja sam se osetila kao malo dete.

Poveo me sa sobom do slobodnog separea, njegov stisak bio je previše jak da bih i pokušala da se pobunim, a ne znam da li je to bilo zbog alkohola, ali uživala sam u svakom njegovom dodiru.

"Nisam dete", pobunila sam se, a on se na ovo glasno nasmejao.

"Nisi dete, ali tako se ponašaš.", pobunio se:"Nadam se da ne planiraš još dugo da ostaneš ovde, jer alkohol već deluje na tebe."

"Znam da brinem o sebi, ali hvala na zabrinutosti.", pokušala sam da se izvučem iz njegivog naručja, ali je on ipak bio jači od mene.

"Čak i pijana pokušavaš da budeš hladna i samostalna", osmehnuo mi se:"Slušaj savet doktora, oni najbolje znaju".

"Da li doktor želi da dobije jednu tužbu za uznemiravanje?", upitala sam ga, a njega je sve ovo vidno zabavljalo.

"Ako ćeš mi ti biti advokat, vrlo rado."

__________________________________