Njegov srećan kraj 🔚

30.

NIKOLAS

Od trenutka kada je Viktorija besno ustala sa stolice, znao sam da sam napravio ogromnu grešku. Bio sam iznenađen situacijom i Agatinim povratkom, što je jedini razlog iz kog nisam odmah odreagovao; pokušavao sam da joj to objasnim, ali ona jednostavno nije želela da me sluša.

Agata je bila jedna od devojaka sa kojima sam izlazio izvesno vreme, bila je treća godina fakulteta kada sam je upoznao, dok sam ja bio prva godina; a njen privlačni izgled i inteligencija su me zaslepeli, odbijao sam da prihvatim činjenicu da me je koristila da bi sebi osigurala radno mesto i publicitet za kojim je toliko žudela; a ja sam bio previše mlad i zaljubljen da bih to shvatio...

Vožnja do porodične kuće protekla je previše tiho, jer kada god bih pokušao da je urazumim ili da započnem razgovor; ona bi me samo prekorno pogledala, grubo mi odgovorivši da je to ne zanima. Znao sam da je interesovalo i da je donekle imala opravdan razlog da bude besna na mene, ali uz moje iskustvo znao sam da ne treba da je prisiljavam na razgovor i da će ga sama započeti kada to bude želela i kada bude spremna.

Ljutito je izašla iz automobila, snažno zalupivši vrata iza sebe; a ja sam je par trenutaka samo iznenenađeno pratio pogledom, jer ovo nije bila ono romantična i nežna Viktorija; njeni hormoni su pojačali njene emocije do te mere da sam se i sam zabrinuo za ono što će uslediti. Proveo sam dosta godina radeći sa trudnicama, ali ništa od toga me nije moglo u potpunosti pripremiti na ovo; jer naći se u ulozi verenika i doktora nije se moglo čak ni uporediti. Provesti sat vremena sa nepoznatom pacijentkinjom, nije bilo ni blizu celodnevnoj brizi sa ženu koja je u sebi nosila našu decu.

Duboko sam udahnuo pre nego što sam i sam izašao iz auta, pokušavajući sebe da uverim u to da je ovo samo prolazna faza i da će se Viktorija kroz par sati makar malo urazumiti.

"Da li je sve u redu?", primetio sam Damiena u uglu garaže, shvatajući da je verovatno svo vreme bio prisutan i da je prisustvovao prethodnoj raspravi.

"Ne baš, na ručku smo sreli jednu od mojih bivših, koja je blago rečeno pokušavala da flertuje sa mnom i to ispred Viktorije..."

"Želeo bih da te utešim, ali sa obzirom da sam preživeo Andreinu trudnoću, samo ću ti poželeti sreću i da... slatkiši i sve što u sebi sadrži šećer pomaže", rekao je kroz glasni smeh:"Pripremi se da par večeri provedeš na kauču i verujem da ćeš nakon toga shvatiti zašto sam ovako dugo za to da se on promeni za nešto udobnije za spavanje".

"Lako je tebi da se šališ na moj račun..."

"Samo uzvraćam uslugu", rekao je još jednom se glasno nasmejavši, a zatim smo obojica zajedno ušli u kuću gde su nas dočekali pogledi dve namrštene i ljute žene, a Viktorija nije bila jedna od njih.

Andrea i moja majka stajale su jedna pored druge sa prekrštenim rukama na grudima i strogim i hladnim izrazima lica. Verovatno su primetile Viktoriju kako besno odlazi u spavaću sobu, a sada su želele da je zastupaju i brane...

"Hoćeš li mi objasniti zašto je Viktorija izgledala onako uzrujano i potrešeno?", Andrea je prva prekinula tišinu.

"Imali smo malu nezgodu za vreme ručka", kratko sam rekao, ne želeći sada da im objašnjavam čitavu situaciju.

"Malu nezgodu?!", sarkastično me upitala:"Ta nezgoda je evidentno potresla najsnažniju i najstaloženiju ženu koju poznajem..."

Žena mog brata je počela sa oštrim kritikama, a ja zaista nisam mogao da podnesem još jednu besnu ženu u svom okruženju.

"Andrea, zaista nisam raspoložen za raspravku sa vama, ovo je samo između Viktorije i mene", rekao sam malo grublje nego što sam želeo.

"Nikolase Flejm, vaspitala sam te bolje od ovoga", rekla je moja majka, a u glasu sam joj mogao čuti razočaranost:"Ovo jeste samo između tebe i tvoje verenice, ali ne zaboravi da ona nosi vašu decu u sebi; znaš koliko je trudnoća zahtevan i složen proces za svaku ženu, a posebno za nekoga u njenom stanju, zato bih te zamolila da malo bolje paziš na nju, jer ona ne zaslužuje da bude ljuta i povređena..."