Njegov srećan kraj 🔚

20.

Viktorija

Nikolasova i moja ruka bile su čvrsto spojene dok se ispred nas nalazila njegova majka, koja je po meni i previše olako prihvatala činjenicu da je jedan od njenih sinova doneo ovako naglu odluku. Cenila sam i poštovala gospođu Elenu dugi niz godina, ali ipak sam očekivala da će želeti da razmisli o svemu ili će zamoliti Nikolasa da o svemu pažljivo razmisli, ali ona nam se samo osmehnula i pitala nas da li smo sigurni u to.

Nikolas je bez razmišljanja, odgovorio da je u ovu odluku sigurniji nego u bilo koju prethodnu odlulu u životu, a ja sam i dalje iznenađena situacijom i izgubljena u svojim mislima, nekako potvrdno odgovorila.

Sve se prebrzo izdešavalo, pre samo par sati od naše prepirke, saopštavali smo njegovoj majci da smo vereni. Nekako mi je i bilo drago što je gospodin Džejkob iznenada otputovao, jer je i susret sa Nikolasovom majkom bio previše iznenadan za mene.

Iako sam stalno dolazila kod nje kada bih boravila u Americi, ovo je ipak bilo mnogo drugačije, posle samo par meseci saopštavali smo joj da ću uskoro biti član njene porodice, a po njenom izrazu lica ona je bila presrećna. Zapitala sam se kako je moguće da je ovako pozitivna,  puna ljubavi i podrške.

Ustala je iz njene fotelje, a zatim mi prišla i privukla me u majčinski zagrljaj:"Drago mi je što je moj sin makar jednom doneo pravu odluku u vezi sa njegovim životom".

Bila sam iznenađena njenim rečima, a na Nikolasovom licu sam ugledala blago crvene obraze zbog reči njegove majke i to mi je na lice izmamilo iskreni osmeh. Znala sam da je verovatno pokušavala da opusti napetost koju sam osećala i na tome sam joj iskreno bila zahvalna.

"Džejkob i ja smo tu da podržimo Nikolasove odluke, a ukoliko je potrebno da razgovaramo sa Riverama to ćemo rado i učiniti, ali verujem da bi vas dvoje trebalo prvo da im objasnite situaciju", rekla je.

Blago sam joj se osmehnula, srećna zbog razumevanja i podrške koju nam je pružala. Ova žena je bila jača od bilo koje osobe koju sam poznavala, a uz to je uvek uspevala da izbalansira porodicu i posao, a to je samo jedan od razloga zbog kog sam u njoj videla osoobu kakva i sama želim da postanem.

"Verujem da bi bilo najbolje da taj razgovor obavite što pre", obratila nam se, a nas dvoje smo samo potvrdno klimnuli u znak razumevanja.

Nikolas je počeo da planira njegovo odsustvo sa posla i raspravljao je sa Elenom o njegovoj zameni, tako da su se ubrzo posvetili razgovoru o poslu, a ja sam se isključila iz razgovora jer su njih dvoje zaista posvetili tome, a koliko god ja to želela većinu razgovora i nisam razumela.

"Možda je bolje da me sačekaš u dnevnom boravku, ovo se može odužiti", Nikolas mi se osmehnuo, a pre nego što sam bila u mogućnosti da odbijem Elena mi se obratila.

"Mogla bi da popričaš sa Andreom, Damien je već par dana odsutan, a verujem da joj je potrebno društvo uz to sam sigurna", Elena mi se osmehnula majčinskim osmehom, a ja to nisam mogla odbiti.

Izašla sam iz Elenine kancelarije i uputila se ka dnevnom boravku Flejmovih, kuća je bila tiha, ali sa obzirom da je većina članova bila na poslu razumela sam to. Sve je odisalo luksuzom i komforom, ali i osećajem porodične kuće. Sišla sam niz duge stepenice, a onda sam u dvoričtu primetila dečiji smeh koji je pripadao Davidu.

Izašla sam iz kuće pažljivo zatvarajući vrata iza sebe, a ispred sebe sam ugledala nasmejanu trudnicu.

"Nismo se odavno videla, drago mi je što te ponovo vidim", rekla je privukavši me u zagrljaj. Svi u ovoj poridici su bili tako gostoprimljivi i nasmejani, nadam se da ću se i ja uskoro uklopiti.

"I meni je drago što te vidim", iskreno sam joj rekla.

"Davide, dođi da pozdraviš našu gošću", obratila se sinu, a David je radosno dotrčao do nas.