Njegov srećan kraj 🔚

6.

VIKTORIJA

Moje telo mi se svetilo zbog prevelike količine alkohola koji sam unela prethodne noći u organizam zadajući mi neverovatne glavobolje, a moje misli su samo razmišljale o prethodnoj noći.

Dobro sam se sećala svega što mi se sinoć desilo sa jednim od braće Flejm, iako bih jako volela da sam to zaboravila. Prethodne noći sam pokušavala da zavedem jednog od kolega mog brata i to jednog veoma uticajnog, ako mogu da dodam. Samo se nadam da Antoni neće saznati za ovo, jer zaista ne znam šta bi mu rekla na to.

Na sve to sam morala danas da odem u privatnu bolnicu u kojoj on radi zbog obnavljanja poslovnog ugovora. Moja porodična firma je dugi niz bila zadužena za većinu sporova koje je ta bolnica imala, a ja sam kao predstavnik morala da preuzmem većinu slučajeva.

Odjavila sam se iz hotela i uputila ka mojoj sledećoj destinaciji, privatnoj bolnici braće Flejm, jedina želja koju sam imala je da ne sretnem ni jednog od njih, iako sam znala da nisam videla Teodora i Damiena prethodne noći, nisam bila sigurna u svoja sećanja.

Od svih muškaraca u ovom gradu ja sam baš završila sa Nikolasom Flejmom, zašto to nije mogao biti neki glumac ili sportista? Njih nikada više u životu ne bih videla i ne bih morala sada da razmišljam o tome...

Ušla sam u bolnicu pitavši jednu od sestara da me odvede do Elenine kancelarije, jer me je ona očekivala, a sestra mi se osmehnula i povela me u meni nepoznatom pravcu.

"Viktorija", iza sebe sam čula dobro poznati glas mog mlađeg brata, okrenula sam se prema njemu, a on me zabrinuto pogledao:"Da li je sve u redu? Zašto si ovde?"

"Sve je u najboljem redu, ovde sam zbog poslovnih obaveza oko ugovora", rekla sam, a on me sumnjičavo pogledao.

"Nisam video kada si došla u stan, mislio sam da si otputovala."

"Noć sam provela u kompaniji, morala sam da se posvetim slučaju koji trenutno vodim", slagala sam, a on je potvrdno klimnuo glavom:"Izvini, ali ne želim da me Elena predugo čeka".

Bila sam neizmerno srečna zbog toga što on nije znao ništa o mom jučerašnjem napijanju. On je u meni video hladnu i povučenu devojku koja ne izlazi i koja je na izgled njegova opšta suprotnost, ali prava istina je da se ja ne razlikujem mnogo od mog blizanca, samo me život naučio da budem pažljivija u skrivanji tragova.

Sestra me je dovela do velike sale za sastanke, a unutra me je čekala gospođa Elena, za kratko vreme sam jako zgotivila ovu ženu jer je zaista bila neverovatno uspešna i inteligentna osoba koja je znala šta želi od života.

"Viktorija, drago mi je što te ponovo vidim", rekla je i majčinski me zagrlila.

"Izvinjavam Vam se zbog mog kašnjenja, nadam se da me niste dugo čekali", iskreno sam joj se osmehnula, a ona je samo odmahnula glavom.

"Upravo sam stigla."

Posle kraćeg razgovora prešli smo na posao, Elena je pažljivo pročitala ugovor, a ja sam joj naglasila sve najbitnije detalje koje je trebala da zna, bez predugog razmišljanja je potpisala ugovor i pružila mi ruku.

Elena i ja obično smo bile zadužene za poslovne odluke i mogu da kažem da smo se odlično slagale

"Počastvovana sam što radimo sa vašom kompanijom, zaista ste neverovatno korektni i uspešni", rekla je.

"Mišljenja su obostrana, drago mi je što ste izabrali našu kompaniju da vas zastupa."

Posle kraćeg razgovora Elena mi se izvinila jer je morala da prisustvuje drugom sastanku, a ja sam se uputila ka izlazu iz bolnice.

Za sada je proticalo i više nego odlično, nisam videla ni jednog od braće Flejm, verovatno zbog toga što danas nisu radili zbog prethodne noći.

Moja sreća je bila prerano prekinuta, u masi ljudi koja se kretala bolnicom ugledala sam mišićavog i visokog crnokosog muškarca u mantilu kako razgovara sa mlađim lekarima, odmah sam ga prepoznala jer se taj izgled teško zaboravlja. Na peti sam se okrenula i uputila ka suprotnom smeru, ali i sama sam znala da moje snalaženje u ovoj bolnici nije bilo najbolje.

Ušla sam u lift i odlučila da se ipak odem na jedan od spratova i tamo se na kratko zadržim, odahnula sam od olakšanja jer neću morati da se susretnem sa njim.

"Ponovo se srećemo", bez toga da sam se i okrenula prepoznala sam taj glas, iza sebe sam ugledala Nikolasa koji je na licu imao veliki osmeh:"Nadam se da te mamurluk zaobišao ovog puta."

Prošlost je definitivno pokušavala da se poigra sa mojim strpljenjem...

Ostala sam tiha, ja Viktorija Rivera, poznati advokat, ostala sam bez reči, jer nisam znala šta bih trebala da kažem na ovo.

"Verujem da jeste", hladno sam rekla nadajući se da će on prvi prekinuti konverzaciju.

Pritisla sam dugme za sedmi sprat ne razmišljajući previše o tome, samo sam želela da što pre ponovo budem sama, daleko od ovog privlačnog i mišićavog muškarca.

Nasmejao se na moj postupak, a ja nisam shvatala zašto. Shvatila sam da je pokušavao da potisne smeh, ali mu to nije najbolje išlo.

Vožnja liftom je bila neobično duga, a ja sam osećala privlačnost prema njemu, verovatno sam još uvek bila pod dejstvom alkohola...

Kada su se vrata otvorila izašla sam brzim korakom iz lifta, a Nikolas je krenuo za mnom.

"Da li me ti to pratiš?", upitala sam ga, a on se ponovo nasmejao.

Rukom mi je pokazao na svetleći znak na kome je pisalo Ginekološko-akušersko odeljenje, moj život se definitivno poigravao sa mnom, a ja nisam znala šta sam uradila pogrešno da bih ovo zaslužila.

"Zapravo, ja radim na ovom odeljenju", nasmejao se, a zatim mi i namignuo:"Ipak nemaš razlog da me tužiš za uznemiravanje".

Osetila sam kako mi se obrazi crvene, jer sam se setila moje prošlonoćne izjave da ću ga tužiti za uznemiravanje. Sećanja su mi prosto navirala, a ja sam odlučila da od danas definitivno ne pijem.

"Ne mogu da verujem da sam cenjenu i poznatu Viktoriju Riveru ostavio bez reči", nasmejao se ponosno.

"Šta je sa tvojim mamurlukom, zar je dozvoljeno raditi sa pacijentima dok u krvi još uvek imaš alkohol?", pobedonosno sam mu se osmehnula.

"Možda želiš da me tužiš za nesavesno lečenje ovog puta?", videla sam da je uživao u ovome, a zatim mi je ponovo namignuo:"Ne brini za mene, nikada pacijenta ne bih svesno doveo u opasnost."

Ni na trenutak nisam posumnjala da je on mogao povrediti nekoga svojim ponašanjem, jer iako se ponašao ovako opušteno i nasmejano, znala sam da je on jedan od najcenjenijih doktora u SAD-u, ali morala sam da mu uzvratim istom merom.

"Ne verujem da si tako brzo uspeo da se otrezniš."

"Moderna medicina i farmacija su neverovatni, ako želiš mogu ti pomoći oko mamurluka koji ne želiš da priznaš, verujem da obični analgetici ne uspevaju da otklone sve simptome", nasmejao se:"Za manje od sat vremena bi se osećala mnogo bolje."

"Ne, hvala", rekla sam vraćajući se nazad u lift.

"Vidimo se kasnije Viktorija, drago mi je što smo popričali", ovog puta me nije pratio, a jedan deo mene je žalio za tim:"Verujem da ćemo se uskoro ponovo sresti."

Nisam znala šta se dešava sa mnom, imala sam neki čudan osećaj koji nisam znala kako da opišem, a nešto mi je govorilo da alkohol nije bio razlog za ovo. Crnokosi muškarac mi nije izlazio iz misli, iako sam se trudila da ne mislim o njemu.

__________________________________

Devojke, zaista bih želela da vam se zahvalim što komentarišete ovu priču.

Hvala vam što me vaši komentari uvek nasmeju, a neretko i poprave dan.

Ovo poglavlje je samo za vas. :)