#2 Samo tvoj 🔚

Četvrto poglavlje

-Aleksis-

Gledam kako se moj brat bije i ponos raste u meni. Ne, nisam se plašila udaraca koje su razmenjivali jer sam se uz Alekseja navikla na sve. Svaki njegov pokret znam jer je svaki odmerio dva puta pre nego što ga je zadao. Bili smo nenormalno povezani i skoro da smo telepatski komunicirali.

Majka je mene rodila u januaru hiljadu devesto osamdeset devete, a Aleksej se rodio u decembru iste godine. Aljoša je uspeo da joj sklepa dva deteta u kratkom roku. Skoro kao da smo blizanci. Neraskidiva krvna veza nas je povezivala i oduvek je bio ono jedno jedino mesto na svetu u koje sam mogla da se uzdam. Samo on. Baš zato sam bila prisutna u svakom aspektu njegovog života, baš kao što je on bio prisutan u mom. Među nama tajne nisu postojale jer i kad smo hteli da prećutimo nešto jedno od drugog , ne bi potrajalo dugo dok istina preleti preko naših jezika. On je bio sila i ljubav koja me je gurala kroz život.

Ovaj što ga zovu Zver pogleda u mene, a mene vragovi gone da nemam mira. Nasmejem mu se i obližem usnu pa je gricnem. Bam!

Efekat uspeo jer gleda u mene umesto u mog brata i prima nokaut iz kog se niko do sad nije podigao.

Sudija mu odbrojava i ja se već radujem novoj pobedi svoga brata.

Na moje zaprepašćenje lik ustaje posle pet odbrojavanja i odlazi u svoj ugao. Ustaje nedugo zatim, šalje mi poljubac i obleće oko Alekseja.

Gledam njega umesto brata  kako se pomera po ringu . Svaki pokret mu je sada koncentrisan i odsečan. Odjednom odglumi dosadu pa zevne što rasrdi Alekseja koji skoro potrči ka njemu.

Dva munjevita udarca koja skoro nisam ni primetila i moj brat leži na podu. Ne mogu da se pomerim sa mesta dok gledam onesvešćenog brata kako leži dole. Zver mi se ceri u lice  i ja ga streljam pogledom. Klanja se ka meni pa mi opet besramno šalje poljubac.

Kakve samo oči ima!

Aleksandra! Javlja se moj unutrašnji glas rešen da me nervira sa tim imenom i podseća me da mi je brat nokautiran.

Penjem se u ring dok Zver odlazi i pokušavam da osvestim Alekseja. Ništa.

Ovako je bio patosiran samo prvi put kada je ušao u ring. Nije došao sebi tada skoro pola sata, a kako mi se čini neće ni sada. Odmahnem glavom jer sad moram da čekam da dodje sebi da bih otišla kući gde me čeka Skot.

Momci koji su bili obezbedjenje ga iznesu iz ringa i ponesu ka svlačionici. Spuste ga na klupu, zahvalim im se pa krenem ka kupatilu da nađem i nakvasim peškir i pokušam da ga razbudim. U kupatilu prizor mi pošalje trnce duž cele kičme. Aleksejev protivnik stoji pred ogledalom. Gledam niz njegovo izvajano telo i shvatam da stoji tu go kao od majke rodjen.

Oči mi se rašire u neverici, a on mi se ceri.

Zagrizem donju usnu jer toplota u mom medjunožju ludi od pogleda na njegovu alatku.

"Svidja ti se to što vidiš?"

"Zavisi."

Podignem pogled ka njegovim očima i prosto ne mogu da se suzdržim. Iskrena do srži.

"Nekad veličina nije bitna ako ne zna radnju da radi."

Ma serem! Jebeš radnju ako veličina fali , a on je izuzetan primerak obdarenog muškarca.

Približi mi se polako i uvija pramen moje kose oko svog prsta dok drugu ruku stavlja na moj struk i vuče me ka sebi.

"Mala, veruj mi da  posle mene ne bi mogla da hodaš kako treba naredna dva dana."
Imaš verenika. Glasić govori , ali me osećaji u stomaku izdaju. Nikada Skot nije delovao ovako opčinjujuće na mene.
Telo mi vrišti. Uzmi me odmah sad! Divljakuša u meni se budi i reaguje na njegov dodir koji pali i prži svaki milmetar kože koja se nalazi pod njegovom šakom. Podižem glavu i odvažno  stavljam ruku na njegov vrat i pribijam se uz njega još više.