#2 Samo tvoj 🔚

Dvadeset prvo poglavlje

Evooo poglavlje, bila sam brza ovaj put zar ne? Da ne pogrickate nokte 😁

-Aleksandra-

"Aleks..šta se desilo?"

"Ubio me je..Ispalio je metak u moje ionako izranjavano srce i dokrajčio ga..Ubio me je.."

Čini mi se da bi mi bilo lakše da je uzeo pištolj i ispalio onaj ubitačni metak u moje telo. Bila bih mrtva i telom onda, a ne ovako, dušom.

Zar je stvarno to uradio, zar je stvarno krio od mene ženu i bebu koju ona nosi u stomaku. Želela bih da mrzim tu ženu, ali ona mi nije ništa kriva. On je.

Eli me uvlači u stan, ali moje noge otkazuju i uspeva samo da zatvori vrata od stana pre nego što se obe stropoštamo na pod pored vrata. Zabijam glavu u njeno krilo i počinjem da jecam.

"O dušo moja, isplači se pa ćemo pričati onda."

Šta sam ja skrivila da stalno nailazim na iste gadove. Na isti šljam koji me laže i vara, koji se pretvara da je nešto što nije. Zar na pod ovim nebeskim svodom ne postoji nijedan iskren i veran muškarac.

Puštam suze da spiraju moju bol, da operu moju dušu od tuge koja me kida na deliće i bojim se da se posle ovoga neću sastaviti više nikada.

Mislila sam da je ono sa Aljošom bilo nisko i dno dna. Mislila sam da ne može biti gore, boleti više, ali sam se itekako prevarila. Ovo sada sa Kostom, saznanje da ima ženu, prošlo je kroz mene poput uragana i uništilo svaku lepu reč, misao. Nažalost, nije uništilo ljubav koju osećam još, jer moja ljubav je bila iskrena, ja sam ga iskreno volela ili sam volela ovu lepu laž koju mi je servirao.

"Hajde dušice, podigni se sa poda. Neću moći sama da te podignem, idemo da sednemo, da ti skuvam čaj i da mi sve lepo ispričaš. Možeš li to da uradiš za mene?"

Klimam glavom i uz njenu pomoć se pridižem polako i krećem se sa njom u njenu spavaću sobu.

Smešta me u njen krevet, pokriva i zatim odlazi po čaj. Nakon nekoliko minuta, vraća se sa čajem i daje mi šoljicu. Umirujući miris kamilice ispuni moje nozdrve. Spuštam čaj na natkasnu i rukavom brišem suze.

"Kosta me je zvao na boks meč. Rekao mi je da ga čekam u njegovom stanu i ja sam čekala. Radovala sam se meču, radovala sam se da navijam za njega. Neko je pozvonio na vrata i kada sam otvorila, tamo je stajala trudna devojka. Uvela sam je u stan i kada sam je pitala ko je ona, predstavila se kao Dženi Petrović. Kostina žena. Mrak mi je pao na oči i pobegla sam odatle. "

"Aleks, možda je slagala?Možda si ti burno reagovala?"

"Eli, čula sam kada je razgovarao sa Rosom da mora da završi sa Dženi. Nisam ga pitala ko je Dženi, ali evo sada se pojavila. Očigledno je sada ko je Dženi. Prokletnik ima ženu! Trudnu ženu! Ona je zasigurno šesti ili sedmi mesec trudnoće, što znači da je znao za trudnoću kada je krenuo sa mnom u vezu. Znao je za trudnoću od prvog dana i ćutao, ćutao je da je oženjen!"

"Joj. Šta da ti kažem? Ko zna zašto je ovo dobro? Bolje da si saznala sada nego kasnije, tada bi bilo već prekasno.."

"Svakako me je ubio. Sada ili kasnije, osećam se kao da nema života u meni. Nije mi jasno zašto?! Znao je kakav je Aljoša bio, znao je šta je uradio mojoj majci, nama. Sve je znao, opet uradio je slično meni, uradio je slično njoj . Ne znam kako ću i da li ću posle ovoga uspeti da se sastavim, previše boli u grudima. Guši me, borim se za vazduh.."

Opet navala suza me stiže, opet poželim da me nema.

Čujem da mi telefon zvoni i govorim Eli da se ne javlja ako je on.