#2 Samo tvoj 🔚

Četrnaesto poglavlje

-Kosta-

Između mene i Aleksandre su strasti nekako utihnule nakon što sam otišao u Vašington. Nismo se čuli dok sam bio tamo,a  kada sam se vratio, primetio sam da me nekako izbegava. Boli je glava, ima obaveza. Milion izgovora. Došao sam jedno veče kod nje sa željom da je pozovem da ide sa mnom u Vašington za doček, ali je ona na sam spomen Nove godine bila nekako rezervisana. 
Kada sam joj rekao da ja idem u Vašington i da ću biti tamo za praznike, jasno sam video kako joj se izraz lica menja. Pozvao bih ja nju, nije da ne bih, ali Aleksandra kao Aleksandra, neke stvari joj prosto ne možeš objasniti. Vidim po njoj da ne bi da provede Novu Godinu sa mnom. Dobro onda, neću ni da te zovem da ideš sa mnom, a ona iako zna da idem kod Tijane i Dejmona, vidim da joj nije pravo. Mislim, znam ja da sam ja savršen i da se žene prosto lepe za mene, ali malo poverenja ne bi bilo na odmet.
Nije kao da je meni drago što je ostavljam ovde, pogotovo što znam da će  biti ko zna gde za doček, sama, bez onog pederka od verenika.
Iako sam obećao Tijani da ću za Novu godinu doći sa devojkom, kako da joj kažem, znaš ovo je devojka koja mi se sviđa, ali eto ona ima pedera za verenika i mora da se uda za njega da bi on dobio nasledstvo. To je malo previše. Čak i za mene.
I zato sad, stojim na vratima od sestrine kuće i gledam u Aleksandru sa milion kesa i pitam se da li dobro vidim.
„Aleksandra?“
„Zverčice, zar me nećeš pozvati unutra?“
Nasmeši mi se i ja gledam, ma sanjam sigurno. Uštinem se, osetim to, protljam oči, jok, tu je još, kao da vidi da mi nije jasno, priđe i poljubi me i pita:
„Veruješ li sad?“
E tek sad mi ništa nije jasno.
Tada se Tijana pojavi iza mojih leđa, da proveri ko je.
„Kosta, hoćeš li nas upoznati?“
Pita moja sestra, koja je jedva dočekala da me vidi zbunjenog.
„Naravno“, priberem se i nastavim, „Ovo je Aleksandra, Aleksandra, ovo je moja sestra Tijana.“
Aleksandra pruži ruku Tijani i naravno ispravi me
„Aleksis Wolf."
Tijana umesto da uzme njenu ruku, privuče je sebi u zagrljaj, što mene nije iznenadilo, ali zato Aleksandru itekako, ali zato sledeće reči su iznenadile mene.
„Pa drago mi je da te konačno upoznam.“
„Tijana!“ , opomenem je.
„Šta? Nešto sam loše rekla?“ nasmeši mi se i slegne ramenima. I kako ja da se ljutim na taj pogled, plus trudna je, pa baš i ne bih da joj se zameram.
Aleksandra se toplo osmehne i pruža kese za decu i njih, ali joj Tijana uzvrati da sama da deci, da se tako bolje upoznaju.
Prvo joj priđe Mia, a iza nje se krije Andrej, stidljivko mali, ništa na ujaka nema.
„Ćao, ja sam Mia, ko si ti?“
Gledam Aleksandru kako joj se razliva topli osmeh na licu i kako čučne i pomazi Miu, setim se svog sna i srce mi u sekundi preskoči. Otresem glavom pri čemu uhvatim zbunjen Tijanin pogled i samo joj se nasmejem, ona shvati da neću da pričam o tome i klimne mi glavom i vrati pogled na scenu ispred sebe.
„Drago mi je Mia, ja sam Aleksis. Izvoli ovo je za tebe.“
Kada Mia iz kese izvadi neku ogromnu lutku, izgrli i izljubi Aleksandru. Priđe Tijani i reče da joj se ujna mnogo sviđa, sreća moja na srpskom, i iskreno se nadam da je Aleksandra nije razumela.
Kada je na red došao Andrej, nije smeo ni da joj priđe i ja stanem pored njih, kada mi on poleti u naručje, ja ga podignem i ispravim se sa njim u rukama, ona se nasmeši i priđe nam, zatim ga štipnu za obraz i pruži mu kesu.
„Nadam se da sam pogodila.“
Andrej iz kese izvadi auto na daljinsko upravljanje, koji jako liči na moj, što je na njegovo lice odmah stvorilo ogroman osmeh
„Vidi uvo, iti toj, baš je jep, mojam odmah da ga pjobam.“
Ja se nasmejem, zato što sam shvatio šta je rekao, dok je Aleksandra zbunjeno gledala i čekala prevod.
Krenem da kažem, ali me Tijana preduhitri, objasni joj i povede je unutra uz reči: „Dosta smo stajali na vratima.“
Zatim je sledilo upoznavanje sa Dejmonom, večera, koja je protekla u iznenađujuće prijatnom raspoloženju, smenjivale su se razne teme, a ja kao da još uvek nisam mogao da verujem da je tu, koristio sam svaku priliku da je pipnem ili štipnem, čisto da osetim njenu kožu ili kosu pod svojim prstima ili usnama.
Nakon što je večera bila gotova, Tijana je uzea da raspremi i Aleksandra je ustala da joj pomogne, a mene je Dejmon povukao u stranu, da porazgovaramo. Pružajući mi čašu viskija pita me:
„Pa dobro, gde si je krio? I zašto dolazite odvojeno?“
Ukratko mu objasnim celu situaciju i naravno predočim da Tijani ne sme reći, što mu nije bilo pravo, ali pristao je.
„I šta ćeš ti po tom pitanju?“
„Šta, šta ću? Ništa. Traje dok se ne uda, kad se uda, videćemo, ako se stvarno razvede kroz mesec, dva, možda i nastavimo, ne znam, kad ne znam ni šta ona želi.“
„ Ne bih ja baš rekao da ona ne zna šta želi.“
Zbunjeno ga pogledam.
„Nemoj me gledati tako, vidi je. Došla je ovde, iako je nisi zvao, priča sa Tijanom, kao da se znaju godinama. Sviđa se deci, šta ima dalje da se priča.“
Kad malo bolje razmislim, ima pravo, ali opet Aleksandra je to, ko zna šta se mota po njenoj glavi.
Kada su završile sa sređivanjem , pridružile su nam se. Tijana je sela Dejmonu u krila, mazeći svoj maleni stomačić, dok sam ja Aleksandru, čim je sela pored mene, odmah privukao u zagrljaj i igrao se sa njenom kosom. Mia i Andrej su se igrali malo dalje od nas, i krajem oka pogledam je i vidim kako gleda njihovu igru, i cela ova slika je bila nešto, što sam mozda mogao i zamisliti jednom za sebe. Nekad.
Kako je vreme odmicalo,bližila se ponoć, krenuli su i vatrometi. Deca su tp jedva dočekala, pa smo izašli sa njima napolje. Andrej je bio na mojim ramenima, dok se Mia nekako pljubila uz Aleksandru i izgledalo je da baš tako treba.
Odjednom sevnu blic i kada sam se okrenuo, video sam Tijanu kako sa osmehom drži telefon i Dejmona iza nje sa rukama u vazduhu i odmahuje glavom u znak odbranne.
Nasmejem se na taj prizor i pogledam u nju, i vidim kako joj oči sijaju, i znam, srećna je, isto koliko i ja.
Tijana i Dejmon su malo posle toga uzeli decu, uz izgovor da je vreme za spavanje i da ostanemo nas dvoje slobodno napolju.
Smešni su, ali hvala im.
Nakon što su usli u kuću, priđem joj i zagrlim je i samo minut posle toga nebo obasja broj 2018 i shvatim da je ponoć, okrenem se i rukama joj obuhvatim lice i sočno je poljubim. I odmah odahnem, ovo sam čekao od kako sam je video na vratima. Kada se odmaknem, vidim kako joj se oči cakle.
„Pa zverčice, kakva čestitka, srećna i tebi Nova godina.“
Nasmeši mi se i poljubi me još jače i intezivnije nego ja nju malo pre, što je rezultiralo time da je želim skinuti iste sekunde.
Odmakne se od mene, nekako previše brzo.
„Hvala, ali bojim se da to nije dovoljno.“
„Ne brini, to je samo početak.“
„Početak?“
„Naravno, idemo tvojima čestitati i zatim idemo u hotel gde sam odsela, da nastavimo.“
„Zar nećeš ostati ovde?“
„Možda sutra, ali za ono što planiram, publika nam nije potrebna.“
Nasmeši se zavodljivo i meni se drugar odmah javi i dole postane tesno.
„Razumem, onda da požurimo.“
Povučem je ka kući, zbog čega se ona još jače i glasnije nasmeja.
Čestitamo jedni drugima i kažemo da idemo dalje, ali da ćemo se videti sutra, na šta su se Dejmon i Tijana samo nasmejali, bez daljih pitanja i komentara.
Kada smo stigli u hotel, lift je bio pust, pa sam odmah počeo da joj ljubim vrat. Međutim, na njenom spratu je bilo ljudi, pa sam se trudio da budem fin i kulturan dok nismo došli do njene sobe. Nakon što su se vrata od njene sobe zatvorila, krenuo sam da je ljubim i skidam, ali me je ona zaustavila.
Zbunjeno je pogledam i izvijem jednu obrvu ka gore, očekivajući objašnjenje.
Ona me samo smesti u fotelju i pusti muziku.
„Sačekaj me pet minuta.“
Pokupi neke stvari i nesta iza vrata od kupatila.
Tih pet minuta, bilo je kao sat vremena.
Zavalim glavu na naslon i gledam u plafon, kada se odjednom svetla priguše, podignem glavu i vidim nju kako spušta mantil, a ispod njega crni kozni korset, crne tange, crni čipkani halteri, a na nogama je imala crvene štikle, sa remenom oko zgloba, kada sam dobro skenirao svaki deo njenog tela, pogled sam vratio na njeno lice. Video sam da je kosu podigla u visoki rep i crveni karmin, i eto, samo od ove slike ispred sebe, ja sam gotov.
„Aleksandraa!“-zarežim i ona polako krene da se njiše u ritmu muzike. Krenem da usranem, ali me vrati.
„Zveri, ne mrdaj, večeras ja vodim, sedi i uživaj.“
Vratim se u fotelju, raširim noge, rukave na košulji podignem do laktova i opustim se, spreman da uživam.
Gledam je kako se uvija u ritmu pesme, i polako prilazi stolu, koji se nalazi na drugom kraju sobu i uzima nešto. Tada sam primetio da je to jagoda, i da su one na stolu i pored njih viski. Nasmejem se, na sve je mislila, zna da ne volim ono penušavo sranje. Uzme jednu jagodu i kreće ka meni.
Kada se zaustavi ispred mene, stavi jednu svoju nogu između mojih i vrhom štikle me očeše, po već i previše zategnutim pantalonama. Krenem da je pipnem, ali mi ona odmahne glavom uz takav osmeh, da odlučim da je pustim, da iskuša moje granice i kontrolu. Zatim, sa tom jagodom, krene polako da klizi po svom vratu, do grudi, pređe preko jedne sise, pa preko druge, na šta ja progutam pljuvačku, ona se nagne ka meni i zavuče ruku u moju kosu. Stisne je i povuče mi glavu ka napred u poljubac koji nikako ne pomaže mojoj trenutnoj situaciji. Kada se odvoji od mene, poljubi me u vrh nosa i zatim onu istu jagodu, stavi u svoje usne i priblizi mojim. Zagrizem veći deo jagode i vrlo brzo ga progutam i zagrizem njenu usnu. Osetim njen osmeh pod svojim usnama i kako kreće da se odvaja od mene i nastavlja sa svojim plesom. Polako se dodiruje svojim rukama i klizi od kukova ka grudima. Pređe prstima preko njih, zatim joj ruke nestanu iza leđa, i vidim kako korset kreće da popušta. Sa svakim trzajem korseta, trza i moja zver u pantalonama, prsti počinju da me svrbe, ali neću da se pomaknem,želim još da uživam  u pogledu na nju.
Kada se oslobodi korseta, ponovo se vrati do stola i uzima čašu i sipa viski u nju. Nakon toga uzima kockicu leda,  približi je usnama i blago uvuče u njih.
Još jedan trzaj! Miran! Opomenem mentalno sam sebe.
Kreće polako ka meni i sada tom istom kockicom prelazi prvo preko jedne bradavice, koja se iste sekunde ispupči, isto ponovi i sa drugom i stane ispred mene, zatim tu istu kockicu ubaci u moj viski i da mi čašu.
„Na iskap.“-kaže mi sa onim njenim bezobraznim smeškom, i ja uzmem čašu, malo je provrtim da se led otopi i popijem na iskap.